svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Наташа Јокић: АМЕРИЧКИ НОВИНАР РОБЕРТ ПАРСОНС ОБЕЛОДАНИО "ВЕСТИМА" САКРИВЕНИ ИЗВЕШТАЈ УН

УРАНИЈУМ НАМ ПРЕТИ А МИ ЋУТИМО

Шокантан текст Сенегалца Бакари Кантеа, шефа мисије програма УН из 1999. о стравичним последицама бомбардовања Србије никада није објављен

У мају 1999. године Уједињене нације у целини су сакриле од јавности шокантан извештај Сенегалца Бакари Кантеа, шефа прве мисије УНЕП-а (Програм Уједињених нација за човекову средину) о еколошким последицама бомбардовања СР Југославије. Овај текст УН никад нису објавиле, али су његови делови процурили у јавност захваљујући саговорнику "Вести", америчком независном новинару Роберту Парсонсу, извештачу из међународних институција у Женеви.

Он је успео да добије Кантеов извештај од свог извора у УНЕП-у и 17. јуна 1999. објави његове делове у женевском дневнику "Куријеу" (Le Courrier) под насловом "Скривен алармантни извештај о последицама бомбардовања Југославије: Отрови које УН неће да виде".

Роберт Парсонс ексклузивно за "Вести" сведочи о томе како су се у канцеларијама Уједињених Нација, у атмосфери унутрашњег раздора, ценузирисали и "фризирали" извештаји о здравственим последицама употребе оружја са осиромашеним уранијумом на Балкану.

После 12 дана боравка у још увек бомбардованој СР Југославији, у мају 1999, где је био са мисијама других агенција из система УН, Бакари Канте је УНЕП-у поднео извештај који говори о еколошком ужасу: атмосфера и тло у бившој СР Југославији трајно су загађени отровним материјама због бомбардовања индустријско-хемијских комплекса и због употребе оружја са осиромашеним уранијумом. Извештај је категоричан у оцени да ће наредне генерације које живе на бомбрадованом тлу патити од канцерогених обољења, леукемије, биће повећан број спонтаних побачаја и деформитета новорођенчади.

У извештају Бакари Кантеа пише да су због бомбардовања природу у СР Југославији загадиле отровне супстанце међу којима су најопаснији полихлоробифенили (ПЦБ), висококанцерогени и одговорни за имунолошке болести. У извештају се наглашава да је један литар полихлоробифенила довољан да се загади милијарда литара воде. ПЦБ се налази у електричним трансформаторским станицама и у нафтним рафинеријама које су биле мета НАТО-а. Додаје се да је бомбардовање и многих фабрика у којима су употребљавани тешки метали изазвало, између осталог, и ширење кадмијума и метилизоване живе (најотровнији облик живе). Реч је о металима који остају отровни чак и ако се разнесу на простору од више хиљада километара. Резултат: Затрован је и Дунав.

Бакари Канте УНЕП

У осмом поглављу Кантеовог цензурисаног извештаја о загађењу, које је проузроковала употреба оружја са осиромашеним уранијумом, каже се: "Према расположивим подацима снаге НАТО-а употребиле су муницију са осиромашеним уранијумом гађајући војне и цивилне циљеве. Употребљена је муниција калибра 30 милиметара. Испаљивана је углавном из авиона типа "А-10", као и крстарећих ракета "томахавк". Ове ракете могу да пробију челик дебео 57 мм. Њихово пуњење је радиоактивно и сматра се да садрже уранијум 238, чија радијација износи око 3,4 Мбq. Уранијум припада групи токсичних елемената који улазе у другу групу радионуклеида веома високе токсичности. Ова врста муниције је нуклеарни отпад и његова употреба је веома опасна по здравље. Употреба ове муниције има ужасне последице по становништво јер поред телесних повреда проузрокује радиолошку контаминацију. Та контаминација има токсичне и радијацијске последице које узрокују канцер". Извештај је упућен током маја 1999. године Генералном директору УНЕП-а Клаусу Топферу.

Канте даље наводи: "Приликом употребе оружја са осиромашеним уранијумом, односно експлозије, настаје уранијумски оксид (У308 и УО2) као и, између осталог, веома реактивни гасови радијум и радон. Оксидне честице су ширине између 0,5 и 5 микрона и ветар може да их разноси на удаљеност од више стотина километара. Пошто у региону Југославије најчешће дувају севернозападни ветрови, то практично значи да загађење иде од Југославије ка Мађарској, Немачкој, Хрватској и Босни или ка Албанији, Бившој Југословенској Републици Македонији и Грчкој".

ШВАЈЦАРЦИ ПЛАЋАЈУ ЗА ЋУТАЊЕ

Роберт Парсонс каже да му је један непосредно упућени дипломатски извор пренео да је у јулу 1999. једна група швајцарских научника дошла до још драматичнијих закључака о последицама осиромашеног уранијума на Балкану, него оних које садржи забрањени Кантеов извештај, крајем маја исте године. (Њихово истраживање било је део активности дипломатске групе FOCUS коју су чинили Швајцарска, Аустрија, Русија и Грчка).

-  Пошто је Швајцарска била та која је покривала све трошкове, остали чланови групе су морали да ћуте - каже Роберт Парсонс.

Аутор забрањеног текста упозорава: "Радиолошка и хемијска контаминација не праве разлику између војног особља које употребљава те ракете, између циљева, територија, невиних цивила, медија, група које су тамо како би указале разне врсте помоћи, нити се та контаминација зауставља на државним рампама, нити је временски ограничена” И додаје да је време полураспада осиромашеног уранијума 4,5 милијарди година".
Боравећи у Југославији у мају 1999. за време бомбардовања  Канте је био живи сведок еколошке катастрофе. Он је записао о томе написао:
"Озбиљна штета нанесена је човековој средини уништавањем нафтних рафинерија, нафтно-хемијског комплекса, хемијским и фабрикама вештачког ђубрива, фармацеутским и другим индустријским постројењима. Већ постојеће и потенцијалне последице сукоба тешке су по човекову околину и погађају углавном српски део СР Југославије. На Балкану би могли да буду у опасности како становништво тако и природа. Ако загађење пређе југословенску границу оно би могло да погоди и друге земље у региону. То такође може да закомпликује трагичну ситуацију избеглица у неким суседним земљама", пише он у извештају који никад званично није објављен.

У цензурисаном извештају Бакари Канте је такође упозорио: "Бомбардовање НАТО-а догодило се у време сетве пољопривредних култура од животног значаја за становништво - кукуруза, сунцокрета, соје, шећера, шећерне репе и поврћа. Бачени осиромашени уранијум утицао је на квалитет ваздуха, тла, воде, што је имало, како дугорочно тако и краткорочно негативне последице по ланац исхране".

"Насеља су најтеже погођена на Косову", истиче Канте. Он закључује да "су различите врсте циљне међународне помоћи потребне" како би се СР Југославија суочила са последицама које је бомбардовање нанело како човековој средини тако и становништву.

ЛАЖИ ФУНКЦИОНЕРА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА

Клаус Топфер, генерални директор УНЕП-а, наредио је да се од јавности склоне сазнања о еколошкој катастрофи у Србији, без преседана у европској историји. Зашто је то учинио, лако је погодити.

ИСТИНА СЕ НЕ МОЖЕ САКРИТИ: Роберт Парсонс

- Док је НАТО на све стране трубио о својој "хуманитарној интервенцији" извештај о коме је  реч говорио је о еколошкој катастрофи, без преседана у европској историји - каже Парсонс.

Он подсећа да су у мају 1999. године представници различитих организација УН, међу којима и УНЕП, отишли у мисију у СР Југославију и да је након тога свака агенција осталима требало да пошаље свој извештај.

- Догодило се нешто необично - о извештају мисије УНЕП-а нико није говорио. Чим је предат тај је извештај класификован у УН и склоњен од јавности и вероватно завршио у седишту УНЕП-а у Најробију. Ниједна од хуманитарних организација у Женеви није била у току догађаја, па чак ни запослени у седишту УНЕП-а у Женеви - тврди Парсонс.

НА СРБИЈУ БАЧЕНО 9,45 ТОНА НУКЛЕАРНОГ ОТПАДА

- Добио сам извештај Бакари Кантеа од мог контакта из УНЕП-а. Он ми је дао шифру за употребу машине за фотокопирање и ја сам брзо одштампао тридесетак копија. Женевски "Курије" 17. јуна 1999. уступио ми је читаву страну и ја сам пренео све што се налазило у овом цензурисаном тексту - открива Парсонс.

Пошто су прочитале чланак у "Куријеу" агенције УН које су учествовале у мисији у СР Југославији обраћају се овом новинару уместо УН, тражећи да им пошаље читав Кантеов извештај јер су од УНЕП-а добиле непотпун текст. Затим је организована конференција за штампу на којој је наравно питао Клауса Топфера, генералног секретара УНЕП-а - зашто је Кантеов извештај склоњен од јавности. Топфер је одговорио да је извештај објављен и да ништа није сакривено. ”Ја сам онда рекао да је извештај објављен зато што сам га ја објавио” каже Парсонс. "Да. И у чему је проблем?", питао је Топфер. Парсонс му је на то одговорио да је тиме лишио друге агенције извештаја Бакари Кантеа иако је мандат мисије УНЕП-а у СР Југославији захтевао да се тај текст свима пошаље. Топфер је на то одбрусио да су све агенције добиле копију извештаја. "Па наравно да су га добиле кад сам им га ја послао!"- успротивио се Парсонс, али је Топфер поновио: "Па добро, добили су извештај - у чему је проблем?".

Клаус Топфер

Сећајући се ове неславне епизоде из хронике Уједињених нација, Парсонс додаје да је конференција за штампу, одржана у јуну 1999. у седишту УН у Женеви, трајала скоро сат времена и да је Топфер напустио салу мокар од зноја.

ИСЕКЛИ 72 СТРАНИЦЕ ТЕКСТА

“Првобитној верзији извештаја који је поднела Балканска радна група (БТФ), у завршном поглављу дугом 72 странице "одсечено" је 70 страница. Тај део објављен је накнадно на Интернету, али је требало знати где се налази. Требало је наћи сајт УНЕП-а, затим Балкан Таск Форце, а онда још две одреднице да би се дошло до тих 70 исечених страница које су објављене као анекс. Они који су читали званични извештај нису могли да знају да постоји део који недостаје и који је у анексу” - објашњава Роберт Парсонс И додаје: - Мислећи да га не чујем и не разумем рекао је на немачком свом сараднику: "Али они ми не верују." Узвратио сам на немачком: "Наравно да вам не верујем. Лажете!".

Парсонсов текст објављен у женевском "Куријеу" очигледно је изнервирао генералног директора УНЕП-а Клауса Топфера, али већих последица није било. Извештај Бакари Кантеа у целини је цензурисан и никада се није појавио на званичној интернет презентацији УН као да није ни постојао.

УНЕП је затим у јесен 1999. године основао Балканску радну групу - БТФ (Балканс Таск Форце) чији је задатак био да изради "дефинитивни извештај" о еколошким последицама бомбардовања. На чело ове групе именован је Пека Хависто, бивши фински министар екологије. Роберт Парсонс каже да су и у случају овог другог извештаја радиле цензорске маказе.

- Овај други извештај такође је преправљао Роберт Бисе (Роберт Бишет), портпарол и десна рука Клауса Топфера, генералног директора УНЕП-а - тврди Роберт Парсонс.

СМРТ ПО СРБИЈИ СЕЈАЛИ "ТЕХНИЧКОМ ГРЕШКОМ"

• Тек после великог притиска јавности Американци признали да је муниција пуњена "прљавим" уранијумом, најопаснијим по људе и околину.

Кад је дошао на чело Балканске радне групе (БТФ), која је имала задатак да направи нови извештај о последицама бомбардовања Србије осиромашеним уранијумом током 1999. године, Пека Хаависто је довео још два Финца, Хенрика Слотеа и Пасиа Ринеа.

- Била је то заиста изванредна екипа која је схватила суштину ситуације у којој се нашла, а која може да се сведе на следеће: док су они желели да објаве истину, НАТО је хтео да је сакрије. Кад год су покушали нешто да истраже, нашли су на мети НАТО-а. УНЕП је дакле био под војним притисцима. Хаависто и његови сарадници размишљали су на следећи начин: "Уколико покушамо да урадимо посао како треба, бићемо смењени и истраживање ће бити заустављено. Боље је онда да урадимо нешто, да откријемо бар део истине" - објашњава Парсонс.

Захваљујући таквом начину рада Хаавистове екипе, управо је Балканска радна група у оквиру УНЕП-а била та која је 16. фебруара 2001. узбунила светску јавност објавивши да је на Косово бачен "прљави" уранијум. Тада је саопштено да је анализа 340 узорака тла, воде итд. показала присуство трансуранијумских елемената као У-236 и трагове плутонијума и фисионог процеса. Присуство плутонијума потврдиле су две лабораторије - Шведски институт за радиолошку заштиту и Швајцарска лабораторија АЦ-Спеиз.

Не могавши да порекне присуство високотоксичног плутонијума, Клаус Топфер, генерални директор УНЕП-а, покушао је да умири јавност добивши научно "покриће" за своје тврдње од швајцарске лабораторије АЦ -Спеитз.

"Према оцени швајцарске лабораторије АЦ-Спеиз ови најновији налази о саставу осиромашеног уранијума представљају небитне промене кад је реч о процени радиолошке ситуације и не треба да буду разлог за узбуњивање", написао је Топфер у званичном саопштењу УНЕП-а од 16. фебруара 2000. године.

Извор: "Франкфуртске вести", 14.12.2008.

+++

Уместо да се покрену озбиљни разговори о страховитим последицама  натовског бомбардовања Србије, о језивим опасностима од осиромашеног уранијума које чекају покољења Срба и других са ових простора, да се најенергичније захтевају извештаји о чињеничном стању након дивљачког бомбардовања ондашње Републике Југославије  и  да се предузме све што се може да би се заштитило становништво од овог зла, намеће се неприродна ноншалантност према свему томе, и покушава чак да развије некаква љубав према онима који су нам те страхоте приредили. Јесмо ли ми толико сишли с ума да нам ништа више није значајно, него пуштамо да нас све брже носи мутна вода, не знајући ни куда, ни зашто.

Приредио П. Мирковић

 

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

ravanica-s.jpg
Број прегледа чланка : 5224754

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.