svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

СТО ГОДИНА ПОСЛЕ У БРАНИЧЕВУ

Izgradnja spomenika 53КАКО СМО ПОДИЗАЛИ СПОМЕНИК
СРПСКИМ ЈУНАЦИМА НА ВРАЊЕВЦУ
КОД МАНАСТИРА БРАДАЧА

 

 

Izgradnja spomenika 02

Живорад Животић
архитекта из Пожаревца,
аутор пројекта и уређења комплекса

На брду Врањевац, повише манастира Брадча недалеко од Пожаревца, Малог Црнића и Петровца на Млави гради се централни споменик за Браничевски округ страдалим ратницима и цивилима у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. У тим ратовима из Браничевског округа погинуло је или умрло од рана и болести више од 20.000 официра и војника Српске војске, као и цивила умореним у логорима.

И ако радови нису још потпуно завршени, пред спомеником на Врањевцу, импозантним делом архитекте Живорада Животића, окупили су се 19. октобра представни- ци општина Браничевског округа, привредници и дародаваци из народа – добротвори у овом великом подухвату – да виде каквим је плодом уродила њихва помоћ и да се поклоне жртвама.

Сви присутни били су oчарани оним што су видели. Пред њима се уздизао импозантан знамен у облику капеле, са крстом изузетне лепоте, a десетак метара даље налази-ли су се ровови топовске батерије Српске војске, од пре скоро сто година, а очувани као да су јуче ископани. Нешто ниже пружала су се два низа стрељачких ровова из истог времена, данас делимично затрпани. Поглед са тог места високог триста метара допирао је до Дунава, док су се долине Пека и Млаве, са брегови- ма око њих, виделе као на длану.

Помен су одржали отац Симеон, јеромонах и настојник манастира Рукумија и отац Мирко, кулско-црљеначки парох. Госте је поздравио као домаћин председник општине Мало Црниће Драган Митић, чији је допринос у овом послу био веома видан.

Привредно друштво „Електрана и копови“ из Костолца, без чије помоћи (финансијске и материјалне) тешко да би споменик био саграђен, представљао је Ненад Јанков, један од директора ове велике фирме.

Izgradnja spomenika 03

Слева: Горанка Стевић, председница Скупштине општине М. Црниће; Драган Митић, председник Општине М. Црниће; Раденко Јовичић, одборник Скупштине општине Кучево; Љубиша Војић, члан Општинског већа Кучево; Драгослав Мратић, председник Скупштине општине Кучево; Јасна Јовић, директор Турстичке организације у М. Црнићу и Мирослав Живојиновић, директор ЈКП „Чистоћа“ из М. Црнића

Општину Жабари, која је захваљујући посебном ангажо- вању председника Миодрага Филиповића („морамо се одужити дедовима који су били бољи од нас“) два пута притекла у помоћ, представљали су: истакнути привредник Мирољуб Сарић власник фирме „Транскоп“ из Ореовице и председник Удружења потомакаратника ослободилачких ратова 1912-1918 општине Жабари Слободан Миловановић. Општину Кучево репрезентовали су: председник Скупштине Драгослав Мратић; одборник Раденко Јовичић и члан Општинског већа Љубиша Војић. Из петровачке општине на Врањевац је дошао потпредседник Драгољуб Милосављевић са својм сарадницима.

Izgradnja spomenika 04

Слева: Драгољуб Милосвљевић, потпредседник општине Петровац на Млави; Предраг Мирковић, председник Одбора за изградњу; Слободан Миловановић, председник Удружења потомака ратника из Жабара и Зоран Миладиновић из Четережа... на помену страдалима

Били су ту и истакнути приложници Јагош Рајић из Божевца, Зоран Станковић из Раброва власник алуминијумског центра „Брамс“ и други.

Izgradnja spomenika 05

Жене са послужењем 19. октобра 2013.

Izgradnja spomenika 06

Слева: Владимир Штрбац из Раброва, Жељко Светомировић из Калишта, Драган Јацановић - археолог из Пожаревца и Горан Ђорђевић из Табановца на помену

О ратовима у којима су гинули ови војници надахнуто је говорио археолог Драган Јацановић, кустос пожаревачког музеја, који је између осталог рекао: „Земља и област Браничево је од вајкада предствљала линију одбране. Овај простор је био предодрђен да брани и одбрани Србију и српске крајеве од сваког зла и сваке опасности. То је стална линија одбране. То је северни бедем земље браничевске. То је линија која спаја свер и југ, богато и плодно Подунавље са Стигом и Поморављем, са егејским светом на југу. Још је кнез Лазар видео да опасност вреба од Турака са југа, али још већа са севера.“

Izgradnja spomenika 07

Актив жена из Куле и Удружење жена Гергина из Кобиља

Izgradnja spomenika 08

Слева: Живислав Антонијевић из Пожаревца, Д. Милосављевић,
П.
Мирковић и Г. Стевић

Izgradnja spomenika 09

Ж. Животић, Јагош Рајић, Југослав Живановић из Куле, Богољуб Јевтић из Куле, Христивоје Јовановић из Кобиља, Драгивоје Николајевић из Кобиља, Добривоје Дамњановић из Аљудова, Славољуб Берјановић из Божевца ...

Izgradnja spomenika 11

Добротвор Мирољуб Сарић - власник фирме „Транскоп“ из Ореовице (други слева)

Izgradnja spomenika 10

Дародавци и појци Мирослав Гогић из Пожаревца и Ненад Јанков из Костолца на помену 19.октобра.2013.

 

ВРАЊЕВАЦ – ЈЕДНА ОД ТЕШКИХ БИТАКА У БРАНИЧЕВУ 1915.

 

Споменик се подиже на месту једне од десетак тешких битака вођених од 6. до 27. октобра 1915. године на браничевским просторима. Место нисмо ми изабрали. Одредили су га догађаји из јесени 1915. године који су још онда, костима српских војника изгинулим на овом месту, начинили темељ овога споменика. Ми смо само дошли да подигнемо увис ка небу и Богу споменик и учинимо га видљивим не само за телесни већ и за духовни вид. Да свако ко погледа овај крст одмах схвати његову поруку: овде се гинуло за крст часни и слободу златну.

Izgradnja spomenika 12

Диван: место са којег је деловала немачка артиљерија ка Врањевцу (у даљини лево)

Врањевачка битка догодила се у ноћи између 18. и 19. октобра када су Немци заобишли српске јединице на Врањевцу и по густом мраку и киши напали с леђа, одакле их наше јединице нису очекивале. Било је немогуће било какво руковођење битком. Борба се водила углавном бајонетима. Наша војска успела је да се извуче, да се прибере и крене у организовани напад. Ослободила је топовску батерију, али морала је да се повуче пред навалом знатно бројнијих Немаца. Војници су успели да поваде затвараче топова и понесу их собом. (Остали су само ровови те батерије, крај којих се данас подиже споменик). У тојој борби погинули су: Боривоје М. Димитријевић, резервни пешадијски потпоручник на служби у 9. пешадијском пуку, родом из Раброва; Живан Ј. Бојкић из Божевца, редов-болничар у 9. пешаријском пуку, првог позива, који је погинуо приликом изношења рањеног официра, када их је обојицу разнела граната (остали су на положају несахрањени због повлачења); Огњан Ж. Живановић из Божевца, редов; Милутин Д. Кара-Лазић из Пожаревца, резервни пешадијски потпоручник, на служби у 18. пешадијском пуку; Ђорђе Јосић из Дрмна, редов 8. пешадијског пука; Владимир Марковић из Макаца, редов 18. пешадијског пука; Душан Р. Радојковић из Кучева, редов 9. пешадијског пука и многи други. Ту и на блиским просторима погинуло је више десетина војника.

Izgradnja spomenika 13

Невероватно добро очувани ровови српске топовске батерије из 1915.

 

Само из 9. пука, на просторима Браничева погинуло укупно 311 војника и официра а 650 их је нестало. Овде су се борили и гинули и делови 8, 18, 12. и 4. прекобројног пука, па су губици били знатно већи. Немци су оставили два повелика војничка гробља и то у Обршини код Божевца и код Рашанца. Било је и неколико мањих. Битке за Браничево трајале су 20 дана без престанка и одмора. Цео браничевски простор био је велико бојно поље. Може се рећи да се овде бранила Србија у јесен 1915.

Браничевци су учествовали у свим биткама од Кумановске и Брегалничке до Мачковог камена, Цера, Колубаре и Солунског фронта. Страдали су и у многим логорима, из којих се више од половине није вратило. Свима њима подиже се овај споменик. А градили су га, и завршиће га њихови потомци, они који су сачували сећање на своје јуначке дедове и цене њихове велике жртве.

Оне који нису имали времена да о томе размишљају или нису били обавештени, па и оне који су потпуно игнорисали овај подухват, молимо да ипак размисле траба ли бацити у заборав претке који би сваком народу служили за понос.

 

ВОЈСКА КОЈОЈ СЕ ДИВИО ЦЕО СЛОБОДОЉУБИВИ СВЕТ

 

Каква је та српска војска била - родољубива, храбра, поносна, пожртвована - говори хиљаде докумената. Кад је после Колубарске битке, у којој је она однела бриљантну победу над Аустро- угарском и избацила је из Србије, главном команданту те зликовачке силе Оскару Поћореку, понемченом Словенцу, предложено да се убије, oн је кратко одговорио: "Хоћу, али под једним условом - када неки други генерал победи српску војску". Велики српски непријатељ тада признао је да је српска војска била боља. А главни командант немачке војске Аугуст фон Макензен подигао је споменик Српској војсци после тешке и крваве битке за Београд 1915. године.

Наши тадашњи пријатељи нису крили усхићење пред подвизима Српске војске. Роберт Лесинг, амерички министар спољних послова рекао је: „Кад се буде писала историја овога рата, најславнији одељак те историје носиће назив Србија. Српска војска је учинила чуда од јунаштва, а српски народ претрпео нечувене муке...“. Енглески лист Обсервер писао је: „Ниједан народ у историји света није дао за слободу и јединство јуначнијих, светлијих жртава од српског народа“. Генерал Бартоти, командант италијанског експедиционог корпуса у Албанији 1916: „Никада у историји људско око није видело стравичнији и потреснији призор од масовног умирања српске деце и младића у баруштинама око албанског града Фијерија, јануара 1916. године“. Маршал француске војске Жозеф Жофр, врховни командант снага Антанте, 1916: „Повлачење наших савезника Срба, у околностима под којим

је извршено, превазилази по страхотама све што је у истирији до сада као најтрагичније забележено“. Храбрим Браничевцима - борцима те војске ондашње Србије, која је 1912. потукла до ногу Турке на Куманову и заувек их истерала са јужних српских простора, укључујући Косово и Метохију; која је 1913. победила Бугаре на Брегалници, после њиховог изненадног напада; која је 1914, потукла Аустроугаре на Церу и Колубари и најурила их из своје земље, па онда све њих и Немце заједно, 1918. године изгнала снагом олује - Браничево подиже достојан споменик. Сматрали смо да то заслужују браниоци Српске отаџбине.

Izgradnja spomenika 14

На месту где је вековима био пашњак подиже се споменик

Да приђемо још ближе догађајима и поменемо само неке од њих, насумице одабраних.

Душан Јевремовић (1887) из Дубоке код Кучева, редов митраљеског одељења, 4. батаљон, 9. пешад. пук Дунавске дивизије, погинуо 9. 9. 1916. на положају код Кајмакчалана. Почива у костурници на Зејтинлику, парцела 16, бр. гроба 836. (Србски ратни поменик – Браничево 1912-1918 - књига друга).

Драгомир Косте Величковић (1894) из Голупца, редов, тек свршени ђак јагодинске Учитељске школе, постао је војник у јесен 1915. и са делом наше војске, на коју су кидисали Бугари као немачки савезници у намери да јој пресеку одступницу, прешао тежак пут до Солуна. Тамо се разболео од тифуса и крајем 1916. умро. Остало је записано да је био изузетан певач. (Србски ратни поменик – Браничево 1912-1918 - књига друга).

Селимир Ђорђевић (1886), из Пожаревца, окружни лекар и управник окружне болнице у Ваљеву, на којој је дужности умро од пегавог тифуса 6. фебруара 1915. лечећи тифусаре. Сахрањен је на гробљу Баир више Ваљева, до брата Драгутина, мајора српске војске који је погинуо на Дрини октобра 1914. Одликован је ореденом Св. Саве трећег степена, Таковским крстом четвртог степена и медаљом Црвеног крста. (Србски ратни поменик – Браничево 1912-1918 - књига прва).

Анта Миладиновић (1884) из Лазнице, редов, прво телеграфско одељење, умро од грипа у српској болници у Солуну. Опевао га свештеник из Трстеника Радосав С. Лазаревић. Сахрањен је на војничком гробљу на Зејтинлику, парцела 3, гроб 996. (Србски ратни поменик – Браничево 1912-1918 - књига трећа).

Матеја Митић (1875), редов, 3. чета, 1. батаљон, 8 пешад пук другог позива, Дунавске дивизије, рањен и заробљен на Мачковом камену 1914. Спроведен је у заробљенички логор Маутхаузен, где је умро 23. јаунара 1915. Сахрањен је на логорском гробљу, ред 37, гроб 651. Остала жена са петоро деце: три кћери од 12, 14 и 16 и два сина од 9 и 19 година. (Србски ратни поменик – Браничево 1912-1918 – књига прва)

 

Милан Угрина Андрејић (1900) из Курјача, малолетник, интерниран од Бугара 1916. и одведен у Велес на рад. Побегао од непријатеља исте године, дошао до Алексинца и ту умро од изнемоглости. Сахрањен је на гробљу у Алексинцу. (Касније је отац Угрин тражио од Министарства здравља да сахрани сина у курјачком гробљу ( 2. 9. 1919.), што му је дозвољено. (Србски ратни поменик – Браничево 1912-1918 – књига друга).

Радомир Арсенија Унгурјановић из Дубоке, редов, 2. чета, 1. батаљон, 9. пештад пук, погинуо код села Рашанац, ( у борби са Немцима) недалеко од Петровца на Млави, 20. 10. 1915. (Србски ратни поменик – Браничево 1912-1918 – књига друга).

Боривоје М. Димитријевић из Раброва, резер. пешад. подпоручник на служби у 9. пешад. пуку другог позива, погинуо на положају Врањевац, повише манастира Брадача у борби са Немцима 19.10.1915. (Србски ратни поменик – Браничево 1912-1918 – књига друга).

Izgradnja spomenika 15

 

Слева: Радиша Трифуновић, Ж. Антонијевић, Олга Антонијевић, Живорад Стевић и П. Мирковић - 18. октобра 2007.

 

Izgradnja spomenika 16

 

Први помен страдалима 18. октобра 2008. године. Слева, стоје: Бернардо Вајнер, Пожаревац; Вукадин Јосић, Пожаревац; Бранислав Благојевић, Брадарац; Богољуб Трифуновић, Пожаревац; отац Симеон; о. Десимир; Горан Милановић, Пожаревац; Љубиша Радосављевић, Костолац; Живорад Стевић, Кула; клече: Новица Андрејић, Пожаревац; Богољуб Ивковић, Калиште; Живислав Антонијевић, Пожаревац; пок. Никола Благојевић, Брадарац и Сретко Тубић, Пожаревац

 

 

Izgradnja spomenika 17КЊИГА „СРБСКИ РАТНИ ПОМЕНИК“
ПОДСТАКАЛА НА ПОДИЗАЊЕ СПОМЕНИКА

Идеја да се сакупе сва имена погинулих у Пожаревачком, а данас Браничевском округу, потекла је 2005. године од манастира Рукумије, заправо од оца Симеона, настојатеља манастира, који је потом и финансирао штампање тротомне књиге под именом Србски ратни поменик, Браничево 1912-1918, а касније све време помогао подизање споменика.

Истраживања су трајала пуних седам година и обухватила свих 190 насеља Браничевског округа. Овај велики посао обавили су: Предраг Мирковић новинар и публициста и Живислав Антонијевић из Пожаревца. При завршетку првог тома прикључио им се Милан Симић, истраживач из Великог Поповца, и сарађивао до краја ангажовано и oзбиљно.

Објављена су три тома са укупно 20.000 страдалих и основним подацима о сваком од њих. За свако место у округу, а њих је укупно 190, наведен је број страдалих, који се креће од 25 до више од 400. Таква припрема за подизање једног споменика, са таквом документацијом, досад није обављена на србским просторима. Ако је уопште игде обављена. А ево шта о томе каже др Мирољуб Манојловић, историчар-музејски саветник у предговору трећег тома књиге Србски ратни поменик, Браничево 1912-1918:

„Овим трећим томом аутори Србског ратног поменика, Браничево, 1912-1918, заокружују, јединствену документациону трилогију о страдањима Срба у ослободилачким ратовима почетком ХХ века. Поред документарности ова трилогија представља и својеврстан споменик жртвама палим у Балканским (1912-1913) и Првом светском рату (1914-1918). Ратни поменик Браничево 1912-1918. је и својеврсно одавање почасти, признања и захвалности ових и будућих генерација и трајно сећање на жртве које су пале са територије Пожаревачког округа, вршећи одано и часно своју патриотску и родољубиву дужност...

...Више је књига и других публикација које описују страдања становништва Браничевског округа за време ратова од 1912. до 1918. године, али је ова трилогија најпотпунија, најистраженија и у правом смислу потпун регистар свих страдалих ратника на фронтовима широм Србије, Балкана и Европе , али и цивилних жртава окупаторског режима у Србији током Првог светског рата.

Књиге ове врсте побуђују пажњу из више разлога. То су аутентична сведочанства са обиљем извора историјске грађе која сведоче о слободарској традицији српског народа, о великим људским жртвама које је он поднео за очување и ослобођење своје земље. Поштовање, предана љубав и оданост према слободи и Србији, својој слободној држави, биле су основне одлике бораца током ових ослободилачких ратова. За ове вредности: слободу и част свога народа и своје државе поднели су велике патње, страдања и жртве. Бројке погинулих, помрлих и страдалих на било који начин, изнете у овим књигама то најречитије потврђују. Аутори су уложили велики труд помно исражујући аутентичну изворну историјску грађу по архивима Србије, прелиставајући обимну публицистику и велики број књига, као и сакупљајући многа казивања која су допринела да се дође до једне овакве тротомне публикације, која је трајно сачувала од заборава имена готово свих бораца и жртава ратова од 1912-1918. године са територије Браничевског округа.

Биланс страдалих у овим ратовима, колико год је изведен у разним пописима чињеним још током ратова, а посебно у слободној земљи, никада није до краја сведен. Ово је дело управо те врсте које је педантно забележило имена скоро свих страдалих из Браничева: погинулих на бојиштима и помрлих у болницама и безбројним логорима у том ратном раздобљу...

...Потомци бранилаца Србије 1915. године, поводом стогодишњице тих битака, у знак сећања на све пале ратнике са територије Браничева, подижу величанствени споменик са исписаним бројевима жртава из сваког насеља Браничевског округа. Њихова имена већ су пописана и налазе се у Српском ратном поменику, Браничево 1912-1918.

У низу дела која отржу од заборава голготу српског народа у Првом светском рату спада и ова тротомна књига као сведочанство страдања становништва овог дела Србије. Аутори заслужују сваку похвалу за ово, за историју Браничева монументално дело, које ће са спомеником на Врањевцу бити трајан белег страдања Браничеваца и вечно чување сећања на њих за ова и будућа покољења.“

Izgradnja spomenika 18

Отац Симеон настојник манастира Рукумија са писцима књиге Србски ратни помениk, Браничево 1912-1918. П. Мирковћем и Ж. Антонијевићем

На споменику ће бити постављене мермерне плоче са простором за сваку општину и бројем погинулих из сваког насеља. Имена страдалих, записана у Србском ратном поменику, чуваће се у самом споменику тако што ће сва три тома Поменика бити спакована у посебан кивот и чувати на одређеном месту у споменику. Књиге ће се истовремено налазити у оближњем манастиру Брадача, у манастиру Рукумија, Градској библиотеци у Пожаревцу и Историјском архиву Пожаревац. Наравно, чуваће се и у свим најзначајнијим културним институцијама Србије: Српској Академији Наука и Уметности, Бибилиотеци Србске православне цркве, Матици Српској, Војном архиву, Архиву Србије, Архиву Југославије, Народној библиотеци Србије и другим.

 

ПОСЛОВИМА РУКОВОДИ ОДБОР ЗА ИЗГРАДЊУ

У жељи да се обележи врањевачка битка, јер ниједна битка у Браничеву није била предмет озбиљније пажње историчара, 18. октобра 2005. г. посетила је ровове топовске батерије екипа љубитеља српске историје: Драгојло Трифуновић из Куле, Радиша Трифуновић из Куле, Богољуб Трифуновић из Пожаревца, Драган Фелдић из Пожаревца, Живислав Антонијевић из Пожаревца, Олга Антонијевић из Пожаревца, Вукадин Јосић из Пожаревца и Новица Андрејић из Пожаревца. Место су обележили побијањем дрвеног крста на другом грудобрану, који се и данас тамо налази, а који је направио Драгојло Трифуновић из Куле.

Izgradnja spomenika 19

Живислав Антонијевић: Крст на Врањевцу

Место је омеђио априла 2009. Милован Ристић из Набрђа, геометар малоцрнићке општине, који је и касније бесплатно помагао у геодетским пословима. Добијено је решење од Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево за постављање спомен-обележја. Запажену улогу у настојању да се парцела са рововима учини доступном за изградњу споменика, имао је Славољуб Берјановић из Божевца који је покушао и да откупи парцелу од власника, што је нешто касније учинила Општина Мало Црниће. Посебно се ангажовао на омеђавању парцеле и избору пројекта будућег споменика.

Izgradnja spomenika 20

Сдесна: Милован Ристић – геометар малоцрнићке општине са Славољубом Берјановићем из Божевца и Зораном Пауновићем из Куле омеђавају парцелу априла 2009. У позадини стоји пастир са Врањевца Живадин Петровић

Пројекат изградње споменика на брду Врањевац прихватило је Удружење потомака ратника ослободилачких ратова Србије 1912-1918. у Малом Црнићу, са председником Богољубом Ивковићем. Основан је Одбор за изградњу споменика и за председника Одбора изабран Радослав Јовић из Црљенца, потпуковник и војни пилот. Тада је извршен упис Удружења у Регистар удружења АПР; откупљена је парцела са рововима из Првог светског рата од стране општине Мало Црниће; извршено је испити-вање носивости терена што је поверено предузећу „Георад“ из Дрмна, заузимањем Радојице Милановића, дипломираног инжењера хидрогеологије; урађена је прва пројектна документација за будући споменик и просечен је пут кроз шуму до наведене парцеле у дужини од 900 метара.

Izgradnja spomenika 21

Радослав Јовић из Црљенца први председник Одбора за изградњу

Izgradnja spomenika 22

Отац Симеон и отац Мирко кулско-црљеначки свештеник држе помен 15. октобра 2011. године

Izgradnja spomenika 23

Дипл. инж. Драган Јовановић,
директор П Д „Термоелектране и копови“ Костолац – Велики добротвор

Сви ти послови су изванредно обављени. Нажалост, на њиховом крају изненада је умро Радослав Јовић на операцији срца у Београду. Нешто раније умро је веома активни члан Одбора за изградњу - Радиша Рада Трифуновић из Куле. За новог председни- ка Одбора је изабран Предраг Мирковић, један од писаца књиге Србски ратни поменик – Браничево 1912-1918, који је за сараднике одабрао: Живорада Животића, Живислава Антонијевића, Милића Антонијевића, Драгивоја Николајевића, Предрага Лукића, Славољуба Берјановића, Ацу-Геру Животића, Рајка Динића и Радојла Трифуновића који је достојно заменио свога оца Раду. То је била екипа с којом ће он организовазти и подизати ово знамење. То се догађало у марту 2012.

На рачуну Удружења било је само 33.000,оо динара. Одмах је почело прикупљање новца и до 21. августа 2012. на рачун је пристигло 813.000,оо динара.

Највећу финансијску и материјалну помоћ пружило је Привредно друштво „Термоелектране и копови“ Костолац на челу са директором дипл. инж. Драганом Јовановићем, који је први прихватио нашу идеју подизања споменика на Врањевцу и све време је био у току њеног остварења. Јовановић је тако поступио захваљујући свом патриотизму, веома добром познавању српске историје и схватању значаја овог споменика за српски народ.

Ову идеју прихватили су и други дародавци и што је најважније сви су они били поштоваоци српске историје и следбеници својих јуначких предака. Наводимо пример др Живислава Костића из Куле који има парцелу на Врањевцу. Када је сазнао да се гради споменик поклонио је 20 ари земље која се налази уз сам споменик и дозволио да се направи пут преко његове друге парцеле у дужини од око 300 метара. Слично је поступио и Златко Миладиновић из Куле. Он је прихватио предлог да посече багрем на својој парцели од 25 ари и тако омогући поглед све до Дунава.

Добијена је локацијска дозвола за изградњу, урађен је ситуациони план са уцртаним спомеником и приказом будућег изгледа терена око њега, добијено је решење о грађевинској дозволи за изградњу и урађена је комплетна документација главних пројеката.

Izgradnja spomenika 24

Радослав Јовић говори окупљенима испред ровова на Врањевцу.

Радови су поверени извођачкој фирми „Христивоје Јовановић ПР, зидарско-фасадерска радња, Кобиље“, која је доставила најповољнију понуду, а истовремено располагала свом потребном опремом и механизацијом за извођење радова, испуњавала све законске услове и располагала великим занатским искуством. Поред тога извођач радова је прихватио и отежане услове рада: ноћивање и рад на терену у шуми, без струје, без воде и икаквог озбиљнијег смештаја.

Посао је могао да почне.

Izgradnja spomenika 25

Сдесна: главни мајстор Славко Ковачевић са оперативном екипом: Предрагом Лукићем из Куле, Ж. Антонијевићем, Ж. Животићем и П. Мирковићем

Izgradnja spomenika 26

Извођач радова Христивоје Јовановић из Кобиља (клечи) са делом Грађевинског одбора

Ископом земље за темељ будућег споменика, 14. септембра 2012, почели су радови. Бесплатно ископавање и чишћење терена, као свој прилог, обавило је ЈКП „Чистоћа“ из Малог Црнића, којим је руководио директор Драгиша Марјановић из Божевца. „Чистоћа“ ће још једном прискочити у помоћ на Врањевцу, под управом новог директора Мирослава Живојиновића.

Izgradnja spomenika 27

Обележавање места за подизање споменика 14. јула 2012.

Izgradnja spomenika 28

Прва кашика земље 14. јула 2012. године у 10 сати

Izgradnja spomenika 29

Припрема за бетонирање темеља 15. септембра 2012.

Izgradnja spomenika 30

Милић Антонијевић из Црљенца поздравља присутне на полагању камена темељца 17. септембра 2012.

Izgradnja spomenika 31

Милинко Милетић из Крагујевца (први сдесна) градитељ више цркава и црквених објеката - саветник Одбора за грађевинске радове на полагању камена темељца 17. септембра 2012.

Izgradnja spomenika 32

Део присутних на полагању камена темељца 17. септембра 2012.

Izgradnja spomenika 33

Сдесна: Драган Живковић, Вишња Огњановић, представници Привредног друштва „Термоелектране и копови“ Костолац, Великог добротвора и Д. Николајевић на полагању камена темељца

Izgradnja spomenika 34

Наливање темеља 19. септембра 2012.

Све послове пројектовања и надзора на изградњи обављао је Живорад Животић, дипломирани архитекта из Пожаревца, иначе аутор пројекта споменика и комплекса коме споменик припада. Својим честим присуством на градилишту допринео је да се квалитет и прецизност подигну на највиши ниво.

Izgradnja spomenika 35

Прва плоча, 4. октобар 2012.

На градилишту је био стално присутан Предраг Лукић у улози „официра за везу“ између пројектанта, извоћача радова и главног мајстора, тако да није изгубљен ни један сат рада због чекања воде, шљунка, разних профила гвожђа... На време је обавештавао чланове Грађевинског одбора задужене за те послове. Посебно се ангажовао, заједно са пок. Радославом Јовићем и Тихомиром Миловановић из Куле, у извођењу радова на путу за споменик. Са својим Куљанима Радојлом Трифуновићем и Рајком Динићем, организовао прихватање грађевинског материјала и чишћење терена око споменика.

Христивоје Јовановић власник фирме која је изводила радове присутан је на градилишту у свим тежим и компликованијим пословима када је показао способност великог мајстора. Изванредно се сналазио у свакој ситуациј, почев од обележавања локације за споменик па до подизања крста. Снабдео је градилиште агрегатом за струју и брзо решавао сваки проблем.

Izgradnja spomenika 36

Христивоје Јовановић из Кобиља власник истоимене фирме која је изводила радове на споменику

Чланови Одбора Милић Антонијевић и Драгивоје Николајевић учествовали су у разговорима и договорима о добијању финансијске и материјалне помоћи и помагали саму изградњу. Комплетну организацију и административне послове беспрекорно је водио Живислав Антонијевић. Поред тога снабдевао је раднике храном и другим потребама и кад год је требало био је на градилишту.

Председник Одбора Предраг Мирковић био је упућен у све детаље радова и финансијског пословања и чврсто руководио изградњом. Својим присуством на градилишту давао је подстицај и веру у коначан успех.

Сви ови послови обављани су добровољно и без накнаде.

Главни мајстор на градилишту био је Славко Ковачевић из Крагујевца, који је зналачки водио екипу коју је сам изабрао. На 300 метара надморске висине, у импровизованој бараци, без воде и струје, сналазио се као да му је све на дохват руке.

Izgradnja spomenika 37

Славко Ковачевић из Крагујевца главни мајстор

Изградња је почела благословом о. Симеона, није се радило недељом и празницима „на цревено слово“.

Izgradnja spomenika 38

Отац Симеон обратио се присутнима после одржаног помена

Игуман Симеон будно је пратио подизање споменика од самог почетка и веома живо учествовао у њему. Више пута је долазио на градилиште и свим учесницима давао савете и подршку.

Izgradnja spomenika 39

Сдесна: председник општине Жабари Миодраг Филиповић, Велики добротвор,
Драгче Милошевић „Фигаро“ из Пожаревца, приложник и
П. Мирковић на помену 20. октобра 2012.

Izgradnja spomenika 40

Део присутних на помену страдалима 20. октобра 2012.

Izgradnja spomenika 41

Отац Сава из манастира Рукумије са присутнима на помену 20. октобра 2012.
Слева, горе: Д. Милошевић, Љ. Радосављевић, доле: Рајка Живановић из Куле, Радомир Живковић из Лучице и О. Антонијевић

Izgradnja spomenika 42

26. октобар 2012.

Овај посао не би могао да успе да није било потпуне преданости екипе радника и екипе организатора тога посла – чланова Грађевинског одбора. Био је то јединствени тим са циљем да се направи најбољи споменик ратницима јер они других споменика немају.

Izgradnja spomenika 43

Живојин Симић из Крагујевца са сарадником поставља арматуру за крст 20. августа 2013.

Izgradnja spomenika 44

Крст је припремљен за ливење

Izgradnja spomenika 45

Ливење крста 3. септембра 2013: главни мајстор и пројектант

 

Предвиђени радови до куполе објекта завршени су у рекордно кратком року у јесен 2012. године, а настављени у лето 2013.

Средства за наставак радова прибављена су на исти начина као и за њихов почетак. Сем Пожаревца и Голупца, све општине су се одазвале. У помоћ је притекло и овог пута ПД „Електране и копови“ из Костолца, „Дунав осигурање“ из Пожаревца и општи- не: Мало Црниће, Петровац, Жагубица, Велико Градиште и Жабари.

Izgradnja spomenika 46

27. септембра 2013.

Izgradnja spomenika 47

27. септембра 2013.

Ливењем крста у бетону, дугог осам метара и тешког 12 тона, настављени су радови. Ливење је обављено на земљи. У међувремену је потпуно урађена купола. Кад се после 30 дана крст осушио подигнут је изнад куполе и урађена је бетонска кугла. Ове компликоване послове урадила је Гошина Монтажа из Велике Плане у аражману ПД „Термоелектране и копови“ Костолац.

Izgradnja spomenika 48

Екипа монтера Гошине Монтаже из Велике Плане са присутнима прилком подизања крста

Екипу монтера предводили су: Гаврило Радовић и Мирослав Ракић, пословође, а сачињавали су је још Миодраг Миладиновић, аутодизаличар из Рашке, који је много пута досад подизао крстове и звона на црквама; Саша Максимовић, бравар- монтер; Милорад Цвијановић, бравар-монтер и Бранко Раонић, возач.

Izgradnja spomenika 49

Подизање крста 9. октобра 2013.

Остаје да се заврши: постављање мермерних плоча са свих 190 исписаних насеља Браничевског округа и бројем погинулих у сваком од њих; да се уреди терен око споменика (плато, пешачка стаза, паркинг простор, бунар, мањи објекат); да се афалтира манастирски пут и део пута до споменика и да се ураде украсни детаљи на споменику.

Неке припреме су већ почеле и очекујемо да у пролеће, ако Бог да, а до сада нам је увек био на помоћи, слава Му и хвала, део тих радова обавимо а да све завршимо 2015. године на стогодишњицу напада Немачке и Бугарске и поновног напада Аустроугарске на Србију и битке на Врањевцу - једне од десетак крвавих битака у Браничеву 1915. године. Већ сада постоји велико интересовање туристичких организација, удружења потомака ратника, планинарских друштава и других који желе да овај простор претворе у место ходочашћа и посета.

Izgradnja spomenika 50

Учесници документарног филма о Врањевцу, ТВ САТ из Пожаревца, сдесна: Раша Деурић, новинар; Милић Антонијевић; Драган Јацановић, археолог; Жељко Николић, сниматељ из Божевца; мср Јасмина Живковић из пожаревачког Архива; Нина и Драгивоје Николајевић из Кобиља

Овај изузетан подухват пратила је пажљиво и кунтинуирано само пожаревачка телевизија САТ. Она је чак снимила и документарни филм о Врањевцу под називом Сто Година После и у више наврата га 2013 године приказивала. Филм је направио новинар Раша Деурић осветљавајући историјске догађаје из времена ратова са почетка прошлог века. У филму су учествовали као саговорници људи из Историјског архива Пожаревац, Народног музеја у Пожаревцу, манастира Рукумије, један од писаца књиге Србски ратни поменик, Браничево 1912-1918, и двојица чланова Грађевинског одбора. Само захваљујући овом филму истина о изласку тротомне књиге о погибијама Браничеваца и изградњи споменика на основу њених података, јавност је обухватније обавештена.

 

ДОБРОТВОРИ И ПРИЛОЖНИЦИ


  

В Е Л И К И    Д О Б Р О Т В О Р И  

  • ПД „Термоелектране и копови“ Костолац
  • Општина Мало Црниће
  • Општина Жабари
  • Манастир Рукумија 

Д О Б Р О Т В О Р И

  • Др Живислав Костић – Кула
  • Град Пожаревац
  • ЈП ПТТ Општина Кучево
  • Општина Петровац на Млави
  • „Транскоп“– Ореовица, власник Мирољуб Сарић
  • ЈКП „Чистоћа“ – Мало Црниће
  • Дејан Васиљевић – Рановац
  • Златко Миладиновић – Кула

 

П Р И Л О Ж Н И Ц И 

  • „ГЕОРАД“ – Дрмно
  • „Л.А.“ д.о.о. – Пожаревац, власник Александар Лакић
  • „Ратар“ – Макце, власник Мирослав Гогић
  • „Фигаро“– Пожаревац, власник Драгче Милошевић
  • Александар Богдановић – Кула
  • Александар Марковић – Кула
  • Алуминијумски центар „Брамс“ – Раброво, власник Зоран Станковић
  • Бобан Радић – свештеник из Трњана
  • Богољуб Јевтић – Кула
  • Бранислав Дамњановић - Пожаревац
  • Бранка Тошевски – Пожаревац
  • Бранко Митровић – Црљенац
  • Будимир Крстић – Кула
  • Варадинка Васић - Аљудово
  • Велимир Марјановић – Кула
  • Верољуб Марковић – Кула
  • Верољуб Митић - Кула
  • Видосава Николајевић – Кобиље
  • Вилки Војкић – Манастирица
  • Виорел Гросу - Румунија
  • Влада Милетић – Кула
  • Војислав Арсић – Топоница
  • Војислав Обрадовић - Набрђе
  • Војкан Жикић – Кула
  • Војкић Радиша – Аљудово
  • Генерал подпуковник Благоје Граховац – Београд
  • Геодетска радња „Елит“ – Мало Црниће
  • Горан Јанковић – Кула
  • Горан Милановић – Пожаревац
  • Горан Траиловић – Кобиље
  • Дејан Јанковић – Кобиље
  • Дејан Миладиновић - Кула
  • Добривоје Дамњановић – Аљудово
  • Добрица Перић – Кула
  • Добрица Стевић – Црљенац
  • Добрица Стојимировић – Кобиље
  • Др Владета Јеротић – Београд
  • Др Петар Стануцевић - Брежане
  • Драган Николић - Смољинац
  • Драган Пантић – Кула
  • Драгивоје Николајевић - Кобиље
  • Драгиша – Гиле Милосављевић – Кобиље
  • Драгојло Трифуновић – Кула
  • Драгољуб Стокић – Кула
  • Драгослав Стојићевић – Кула
  • Драгче Денић – Кобиље
  • Дунав осигурање АДО Пожаревац
  • Душан Томић - Кула
  • Душан Хаџи-Николић - Пожаревац
  • Живислав Стојковић – Топоница
  • Живорад Јовић – Кула
  • Зидарско-фасадерска радња Христивоје Јовановић – Кобиље
  • Зоран Глигоријевић – Кула
  • Зоран Станојевић – Кула
  • Зоран Стокић – Кула
  • Ивица Илић, аутопревозник – Божевац
  • Јагода Јевремовић – Кула
  • Јагош Рајић - Божевац
  • ЈП Топлификација – Пожаревац
  • Југослав и Рајка Живановић – Кула
  • Љубиша Томић – Кула
  • Љубомир Гвоздић – Кула
  • Малиша Јанковић – Шапине
  • Малиша Пауновић – Кобиље
  • Манастир Брадача
  • Микица Дачић – Божевац
  • Милан Најдановић - Пожаревац
  • Миле Стокић – Кула
  • Миленко Радосављевић – Петровац
  • Милић Антонијевић – Црљенац
  • Милован Ристић, геометар – Набрђе
  • Миодраг Гавриловић - Кула
  • Миодраг Глигоријевић - Кула
  • Миодраг Ивановић – Кула
  • Миодраг Перић – Црљенац
  • Миомир Лаковић – Кула
  • Мирољуб Стокић – Кула
  • Мирослав Живковић – Пожаревац
  • Невенко Јанковић – Кобиље
  • Никола Граовац - Пожаревац
  • Општина Велико Градиште
  • Општина Жагубица
  • Предраг Лукић – Кула
  • Радиша Живковић - Кула
  • Радиша Павловић – Кобиље
  • Радиша Станимировић – Црљенац
  • Радмила Вујчић – Кула
  • Радојло Трифуновић – Кула
  • Радомир Живковић – Лучица
  • Радослав Јовић – Црљенац
  • Рајко Динић – Кула
  • Саша Динић – Кула
  • Светлана Карановић – Кула
  • Славиша Николић – Црљенац
  • Славољуб Берјановић – Божевац
  • Славољуб Ивановић – Кула
  • Слободан Мишић – Црљенац
  • Слободан Траиловић – Кобиље
  • Станиша Ђорђевић – Видровац (Неготин)
  • Томислав Милојевић – Кула
  • Томислав Стевић – Црљенац
  • Топлица Живковић – Кула
  • Топлица Јовић – Кула
  • Удружење пензионера – Мало Црниће

Ради што бољег расветљавања догађања на Врањевцу у ноћи између 18. и 19. октобра 1915. године објављујемо верни препис операцијског дневника 9. пешадијског пука првог позива на дан 18. октобра 1915. године (Извор: Војни Архив Београд, Ратна Архива Главног Ђенералштаба):

9. пешадијски пук I позива

5/18. октобар 1915

Облачно и тихо

Виногради – Долови – Главица

53 официра

203 подофицира

3917 редова

505 коња

17 магараца

70 кола

 


Пук преноћио на Кулском брду које је и посео. Везе ни десно ни лево нема. Ноћ проведена на миру. У 8,30 час. јутра непријатељ отпочиње снажан напад тукући положај Кулско брдо и пук свом својом артиљеријом коју је на том делу а према нашој дивизији имао. Кад је непријатељска пешадија дошла до 500 мет. у духу наређења команданта Дунав. дивиз. ОБр. 5877 наредио сам повлачење пука. За време повлачења све до с. Куле пук је тучен врло јаком артиљ. ватром.

Од Куле пук је преко с. Црљенца отишао на положај Шумер где је као дивиз. резерва био 4 батаљон са једном батеријом по дивизиском наређењу остављен на положај Главица. Пук са Шумера преко Бегановца одржава везу са 18. пуком.

Чим је пао мрак примећено је да на положају Врањевцу који је држао 18. пук избијају непријатељске ракетле. Известио сам о овоме дивизију но и она о овоме необавештена – телефонска веза са 18. пуком прекинута. Командант дивизије наређује да пошаљем тамо један батаљон. - упућен је 3-ћи. - у овом времену од команданта 3 батаљ. сазнајем да је непријатељ на северном делу Врањевца, - извештавам дивизију и командант наређује да ја лично са још једним батаљоном одем и помогнем 18. пуку да се непријатељ са Врањевца протера. Како је непријатељ могао да избије на положај Врањевац кад је овај био утврђен и добро поседнут 18. пуком и довољним бројем артилериског оруђа – неразумем - ?

Ноћни напад одпочео је око 9 часова увече; батаљони овога пука у нападу су се добро држали. 1 батаљон успео је да непријатеља из рова истера и у ове ускочи отевши и 2 митраљеза; но крилни батаљони 18. и 12. пука чим је непријатељ отворио ватру застали су па и одмах повукли што је причинило да се и 1. батаљ. из већ заузетих ровова повуче успевши само један митраљез са собом да понесе. Цео положај Врањевац те ноћи је изгубљен и батаљони овог пука пред зору враћени су на свој положај Шумер. Ноћним нападом управљао је командант 18. пука.

 

Губитци:

Рањени: поручник Живојин Мојсиловић и потпоручник Богомир Богићевић; 4 подофицира и 54 редова.

Погинули: 1 подофицир и 17 редова.

Нестало: 3 обвезника.

Морално и здравствено стање врло добро. Исхрана редовна.

Командант, Пуковник.


 

Izgradnja spomenika 51

Слева: проф. Богољуб Трифуновић, Славољуб Стојадиновић и проф Љубиша Обрадовић у групи која долази на помен страдалима.

О самом Врањевцу и догађањима на њему у јесен 1915. године, Властимир С. Петковић ђак-наредник и учесник ових догађаја, у својој књизи До последњег човека, 1915, у поглављу Последњи стишки бедеми, каже:

...”Врањевац (к. 295) и Бубањ (к. 395) били су по природи јака брана даљем надирању Немаца, јер су доминирали свима околним положајим. Несравњена осматрачница за највећи део Стига и добар део Млаве. На Врањевцу је била и пољска батерија па чак и једна хаубичка батерија. Постојао је и густ низ препрека од жица. Па ипак, и ако је овај положај био добро утврђен, добро и на време поседнут деловима 18 пука и довољном артиљеријом, непријатељ га је у сумрак препадом освојио. Како је до тога дошло, како се то одиграло на Врањевцу, изнеће ваљда једног дана историја. Онда нисмо знали...

...Кулско Брдо, затим Бубањ са Врањевцем, били су последњи бедеми одбране Стига. Од Анатмне до Куле углавном је била равница; одатле је настајао јако таласаст терен који је даље од Петровца постајао све брдовитији. И зато се ту, где је престајао Стиг и почињала Млава, застало са стрепњом. Стиг се бранио упорно. Дванаест дана је требало моћним Немцима док су нас сабили на последње редуте Стига. И све до тих последњих позиција постојала је нада да ће се једнога дана ипак поћи у напад.

Сада се било на прагу сумње.....

Ове ноћи, између 18. и 19 октобра није се спавало. Судбина Бубња и Врањевца узнемиравала је све. Нико није знао шта се тамо одиграло. Слутило се најстрашније. Јер у један мах кроз ноћ се чуло громко „Ура!“, паклена пуцњава пушака, туп прасак бомби, па се онда све утишало...

...Свитало је све јаче. Лево, у Стигу, вероватно чак код железничке пруге за Петровац, још се дизао густ дим са места на коме је синоћ био огроман пожар. На јутарњм ветру лелујало се море непосечене шаше те ју шумило као монотона песма. Тишину је прекидао, овда онда, по који далеки пуцањ или још удаљенија експлозија гранате...

...Најзад свану. Поручник Бојић вратио се са својом четом у састав батаљона. Донео је неколико детаља о ноћашњем јуришу. На Врањевцу је био пакао. Налет је био као гром. Повраћена је и батерија која је била у докторовом винограду. Заробљен је и један немачки митраљез. Али је пало много ... много! Командант је плакао. Напад није успео на целој линији. Дан је обећавао само најгоре. Борбу је требало примити на неутврђеним косама јужно од села Црљенац. Свануло је потпуно.


Издавач:

Манастир Рукумија, новембар 2013.

 

Приређивач

Одбор за изградњу споменика на Врањевцу

Предраг Мирковић (председник), Богољуб Ивковић (председник Удружења), Живорад Животић, Живислав Антонијевић, Милић Антонијевић, Драгивоје Николајевић, Предраг Лукић, Славољуб Берјановић, Рајко Динић, Радојло Трифуновић и Аца-Гера Животић


 

Izgradnja spomenika 52

Прво окупљање народа 19. октобра 2013.

Споменик на Врановцу грађен је четири године и завршен октобра 2015. Открио га је председник државе Србије Томислав Николић на великом скупу народа 18. октобра, тачно сто година од дана битке која се на том месту догодила. На десетак метара од споменика пружају се ровови топовске батерије српске војске, начињени некооко дана пре битке, а сачувани као да су јуче ископани. На гранитним плочама исписано је 190 насеља, и крај сваког насеља забележен је број страдалих у сва три рата с почетка 20 века - српско.турског, српско-бугарског и у Првом светском рату. У безбројним крвавим биткама, бранећи земљу од освајача, страдало је, према подацима сакупљаних десет година, 23.560, Браничеваца, Од те погибије Браничево се ни до данас није опоравило. А потомци тих великих јунака у огромном броју су их заборавили.

Зато је био потребан величанствени споменик на Врањевцу. Да опомиње потомке да такве претке, којима се дивио цео свет, не смеју заборавити.

Izgradnja spomenika 53

Десно су ровови топовске батерије српске војске из 1915. године

Izgradnja spomenika 54

Председник Николић обраћа се народу садржајним и надахнутим говором

DSC 1276

 

DSC 1308

 

pokajnica-s.jpg
Број прегледа чланка : 2442309

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2018.

 korice-za-prav-posta-2018

КУВАРИ ПОСНЕ ХРАНЕ

kuvari 2016 m 

 

ОТКРИВАЊЕ СПОМЕНИКА НА ВРАЊЕВЦУ

Vranjevac Toma Nikolic m

  

ГАЈЕЊЕ ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА

135

 

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.