svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

МАНИФЕСТ СМРТИ ПОРОДИЦЕ

Владимир Димитријевић

ЈЕДНА НАКАРАДНА КЊИГА, МАНИФЕСТ НАКАРАДНЕ БУДУЋНОСТИ ПОРОДИЦЕ У СРБИЈИ

Својевремено је Достојевски говорио да је од свега опаснија полунаука. И заиста: зар смо заборавили да су се најгоре идеологије 2о. века, нацизам и комунизам, маскирале науком? Хитлеровци су „научно“ доказали да су Словени, Јевреји и Роми нижа раса, и да их зато треба таманити где год се може. Концентрациони логори типа Аушвица били су „научно утемељени“. А ГУЛАГ, који је, у име „научног социјализма“ и „дијалектичког материјализма“, однео милионе живота? За време Тита, сви смо у школи учили да је, за разлику од утопијског, „ненаучног“, социјализма, Марксов и Енгелсов апсолутно научан, и да ће се, кад-тад, десити комунизам као „скок из царства нужности у царство слободе“.

Врло брзо је постало јасно да је све то лаж:

утопије су се срушиле, и иза њих је остала пустош... И либерални капитализам, који, на наше очи, крепава широм света, имао је своју теорију: знате оно, „слободно тржиште“... Кад год чујете да се неко позива на науку, добро проверите о чему је реч; поготову ако тврди да је експерт... Као што рече отац Браун, омиљени јунак Г. К. Честертона, отац Браун, ономе ко га је питао да ли сумња у њиховог експерта:„Не, не сумњам; а још мање сумњам у то да је он ВАШ“. Све то имајте на уму док читате редове који вам предстоје.

Врло битна, а накарадна књига

Институт друштвених наука из Београда објавио је 2009. године књигу „Ка демократском друштву: истополне породице“. Аутор књиге је Зорица Мршевић, која је имала видну улогу у „омбудсманским“ пројектима жутокраких властодржаца. Да је књига огледало наше будућности, показују и њени рецензенти: Маријана Пајванчић, професорка Уставног права са Правног факултета Универзитета у Новом Саду, Марија Драшкић, професорка породичног права са Правног факултета у Београду и судијка – судиница Уставног суда, као и Олга Цвејић, професорка Породичног права из Новог Сада. Рецензије су, свакако, биле позитивне; а то значи једно –чека нас оно што је у књизи описано. Наука наређује!

Зорица Мршевић описује пут ка легализацији хомосексуалних бракова: кохабитација, као у Француској, где „веселници“ („gay“) имају права ванбрачне заједнице без деце; у појединим државама САД то се зове „домаће партнерство“. Следећа тачка дневног реда је регистровано партнерство (Чешка, Данска, Финска, Швајцарска, Нови Зеланд, Немачка, Норвешка, Луксембург, и „напредна“ Словенија. )

Пар хомосекусалаца има право на све као и нормални брачници, осим да усваја децу. Коначни циљ содомизације, маскиране у глобализацију, је пак истополни брак (има га у пет држава САД, у Холандији, Белгији, Шведској, Канади, Исланду, Великој Британији и Шпанији. ) Ту хомосекусалци добијају право на усвајање деце.

Ауторка књиге поштено признаје да ЕУ не може никога да натера да озакони истополне заједнице, а камоли такав „брак“ са усвајањем деце. Па ипак, Европски парламент стално препоручује да се према „веселницима“ („gay“) укину све врсте дискриминације, укључујући и забрану усвајања деце. (Чик погодите да ли ће жутокраки имати смелости да те препоруке – необавезујуће, господо!- не прихвате).

А тек кад од Зорице Мршевић сазнају да се и Барак Обама залаже за њихове „бракове“ и то да могу да усвоје децу, при чему се овај миротворац (с бомбардерима изнад Либије и трупама на северу Космета) залаже за то јер „милиони Американаца треба да поносно живе у слободи“- како да одоли срце њихово, пуно љубави према Обами, Хилари, Бајдену и другим просветитељима човечанства на ивици Трећег светског рата?

Свако признавање кохабитације и регистрованог партнерства не задовољава хомосекусалну мањину. Чим су у Ирској добили право на партнерство, већ сутрадан су организовали марш у Даблину, узвикујући:„Шта хоћемо? Брак. Када хоћемо? Сада!“ Па је једна њихова борка рекла да давање неких права хомосексуалцима још увек не значи да су они равноправни.

(Наравно, кад добију право да усвајају децу, они ће ићи даље; у САД постоји, сасвим легално, друштво звано NAMBLA- NORTH AMERICAN MAN-BOY LOVE ASSOCIATION, које се, наравно, залаже за легализацију педофилије, и редовно учествује у свим gay pride манифестацијама. )

Свргавање човека до животиње

Иако савремена наука одавно оповргава „веселнички“ („gay“) мит о томе да је 10% човечанства хомосекусално (реч је, бар кад је САД у питању, о 3% мушакараца и 1,5% жена са трајним хомосексуалним опредељењем), Зорица Мршевић се непрестано позива на „науку“, па нам показује како су и животиње повремено „хомосексуалне“ (жирафе, мајмуни, китови и лабудови), па чак имају и „доживотна истополна партнерства“.

Логика ове „научне аргументације“ је веома дубока: угледајући се на животињски свет, могли бисмо да упражњавамо прождирање мужа од стране жене (тако раде инсекти богомољке); или убијање туђе деце да би нам родитељи побијених малишана узгајили наше јединче (тако ради птица кукавица); или прождирање сопственог потомства (тако понекад ради мужјак-лав).

Жалосно је што се наука у Србији пртетвара у јефтину пропаганду политички коректних ставова, а уместо цитирања Маркса и Енгелса имамо навођење ставова Барака Обаме. Кад прочиташ рекламу „истополних бракова“ кроз позивање на животиње, падне ти на памет онај графит, који се ругао рекламним кампањама лоше робе, питајући пролазнике зашто не једу оно што се углавном не једе, и додајући:„Зар се милиони мува варају?“

Од Зорице Мршевић сазнајемо да је наука „доказала“ генетску условљеност хомосексуализма (при чему су они који су то доказивали и сами били хомосексуалци, попут Левеја), док се прећуткују она научна истраживања која доказују да је највећи број оних који су се у зрелом добу идентификовали као хомосексуалци био сексуално злоупотребљен од старијег хомосекусалца у детињству. Такође, ауторка све време у књизи тврди да деци ништа не смета ако су од детињства упозната са овом „полном оријентацијом“ као нечим нормалним.

Наравно, њена главна теза је да су хомосексуалци веома добри „родитељи“ , и да деца у њиховим „браковима“ немају никаквих последица по развој и срећну будућност. Такав поглед на свет уз једном „демократском друштву“ свакако се мора наметати и кроз школски систем, па ускоро можемо очекивати оно што већ деценијама имамо у најнапреднијој од свих напредних земаља света, САД, чије су школе потпуно отворене за „веселнике“(„gay“), како смо и видели.

Геј инквизиција

Као и сви велики ЕУ инквизитори, Зорица Мршевић за неприхватање генијалних ЛБГТ идеја оптужује „моралну панику“ (коју, свакако, увек прави „морална већина“, тупоумни хетеросексуалци који рађају децу и жела да и њихова деца рађају децу), као и „фанатичну религиозну искључивост“, која је некад „анатемисала локомотиву“. Иако не нуди експлицитне методе за обрачун с „искључивцима“, ми их, у Србији, већ видимо: од митрополита Амфилохија грађанистички тоталитарци су тражили да се извини због тога што је, из православне перспективе, коментарисао „параду веселника“ („gay“) октобра 2010. у Београду.

Митрополит Амфилохије је, тим поводом, у марту 2о11. јасно и гласно рекао: „Свако има право да живи како сматра исправним, али то не значи да је тај начин истински прави начин/... / Ја сам дужан и пред Богом и људима да скренем пажњу и себи и другима да не иду путем који води у пропаст, осуђујући грех./... / Црква мора да каже своју реч, а други одлучују да ли ће то прихватити. Не може Црква да прихвати настраност, неприродност живљења као принцип живљења./... / Не осудих грешника, него грех, оно што унижава његово, моје и достојанство других људи, а његово је да ли ће то да прими или не“.

Или, како то пише у једном од кључних докумената савремене Православне Цркве, „Основама социјалне концепције РПЦ“: „Православна Црква полази од непоколебивог становишта да богоустановљени брачни савез мушкарца и жене не може ни да се упореди са изопаченим испољавањима хомосексуалности. Она хомосекусализам сматра греховном позлеђеношћу људске природе, која се превазилази духовним напором што води ка исцелењу и личносном узрастању човека./... / Односећи се с пастирском пажњом према људима који имају хомосексуалне склоности, Црква се истовремено одлучно противи покушају да се грешна тенденција представи као предмет поноса и пример за подражавање“.

Тако размишља огромна већина грађана Србије, и то не само православних Срба, него и представника других традиционалних конфесија нашег терена. Зато Невени Петрушић, истомишљеници наше заговорнице истполних бракова, Зорице Мршевић, препоручујемо да, пре но што се обруши на некога из СПЦ, обави консултације и са осталима, почевши, рецимо, од муфтије Зукорлића, човека толеранције и будућности. Не баш будућности описане у књизи Зорице Мршевић, али ипак...

Београд, 23.08.2011

Извор: "Видовдан.орг"

 

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

00zlatenac2qy7.jpg
Број прегледа чланка : 5225195

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.