svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Милорад Вучелић: КОСОВО 2011.

Тешко је пронаћи земљу која тражи хитну ванредну седницу Савета безбедности Уједињених нација, а није спремна и способна да закаже ванредно заседање свог Парламента. Тешко је пронаћи земљу у којој Пословник о раду Парламента суспендује Устав и у којој неки члан 27 Пословника поништава преамбулу тог Устава. Тешко је замислити земљу чију територију голом силом и насиљем над народом комадају, а да њен председник има пречих послова у виду примања „престижне награде ‘Полак’“ и да зато избива из своје земље.

 

Незамислива је земља у којој  у време највеће државне кризе посланици славодобитно „одлазе на годишњи одмор“. Незамислива је земља која само вербално осуђује санкције које је нека самопроглашена „држава“ увела против ње и против припадника њеног народа. Незамислива је земља у којој режим нема ниједну оштру реч осуде, нити било који ефикасан поступак одбране од онога ко самопроглашену међу и пункт дивље градње на силу претвара у државну границу којом се та земља комада. Незамисливо је да се такво одсуство реакције надокнађује хитним званичним саопштењем, у којем се они који тај пункт руше жигошу „руљом“ и „хулиганима“ који се „вандалски понашају“. Незамисливо је да се унапред таквим дисквалификацијама и осудама легализује и покрива насиље које ће се применити према свом народу.

Незамисливо је да ће се нека земља без речи одрећи права да се позове на  Резолуцију Савета безбедности УН, којом се гарантује њен суверенитет и територијална целовитост.

Незамислив је било који репортер који бежи пет километара од места догађаја да би о њему причао и дисквалификовао оне који у њему учествују. Незамисливо је да су такви репортери прошли обуку у неком, рецимо Би-Би-Сију или Си-Ен-Ену. Незамисливо је да се на тај начин померају границе професионализма, по којем се догађаји на терену боље виде из режимских кабинета него са лица места. Незамисливо је да званични представници неке земље, баш као Пат и Паташон, два дана крајње неуспешно и јалово преговарају и замајавају животно угрожен сопствени народ да би га на крају осудили говорећи да им је решење било „надохват руке“ и да су њихови напори осујећени „злочином најтеже врсте криминалних елемената“! Незамисливо је да нека земља на узаврело подручје шаље званичнике који немају ама баш никаквог угледа и ауторитета. Незамисливо је да нека земља упорно сама себе онеспособљава за било шта, да би у критичном тренутку могла да са пуним покрићем каже да ништа није у стању да уради.

Незамисливо је да се за  насилне потезе шиптарских терориста каже „Албанци не поштују договор“ и „прејудицирају исход преговарачког процеса“, а за самоорганизоване Србе у нужној самоодбрани користе речи „криминалци“ и „криминални акт“…

Постоји ли уопште таква земља?

Постоји. За разлику од свих оних широм планете који се налазе пред немогућим задатком оваквог замишљања, ми не само да знамо да постоји таква земља него и живимо у њој. То је данашња Србија под жутим режимом, то су данашњи медији и репортери, то су данашњи председавајући Парламента, а тај председник се зове – Борис Тадић. После проглашења независности „државе“ Косово одмаглио је у Букурешт, а пред терором шиптарских оружаних хорди на српски народ и његову територију клиснуо је у Праг да прими „престижну награду за допринос демократским реформама у централној и источној Европи“. Јуче Букурешт, данас Праг…

Нимало случајно за Србију  употребљавамо реч земља, јер о држави свакако није реч. Нека држава би, иначе, пунктове на Јарињу или Брњаку могла третирати као дивљу градњу за коју није поднесен захтев за легализацију код надлежног министарства, па је треба срушити. Поготово што у таквој дивљој градњи, да би се толерисала, мора седети КФОР и то на основу Резолуције 1244. СБ, а не неки самопроглашени цариници и полицајци.

Од почетака актуелних дешавања на Косову било је општепознато да српски режим ма шта чинили српском народу на Косову, и не само на Косову, неће предузети баш ништа. То је исти онај режим који се пред Генералном скупштином одрекао Резолуције 1244. СБ и прихватио ЕУ као врховног арбитра. Знало се поуздано да ће Шиптари на Косову учинити све најгоре и да је њихова акција међународно усаглашена и са Вашингтоном и са Бриселом пажљиво испланирана уз пуно садејство КФОР-а и Еулекса („Еулекс је знао шта радимо“, тврди Хашим Тачи).То доказује и чињеница да су на уништени и очишћени административни пункт на Јарињу оклопним возилима улетели амерички војници из Бондстила са намером да штите границе „независног“ Косова, а не да врше функцију због које су и основани и за шта су били дужни од самог почетка. Вероватно се сада љуте на шиптарске специјалце што уз сву њихову непосредну подршку у томе нису успели.

Београдски медији су отворено пропагирали став да се за права Срба „често боре ментално поремећени“. Подстакнути масакром Норвежанина Брејвика медији у Србији су утврдили да „Србијом лута 150.000 Брејвика“. У оквиру таквог текста очигледности поруке ради пласирана је вест „Напето на северу Косова“.

Све је било предвидљиво и испланирано. Ето, већ је била успостављена и превентивна психијатријска дијагноза. Све је искалкулисано, све сем – Срба на Косову. Знајући да од српског режима не могу очекивати ни помоћ, ни заштиту, Срби су се самоорганизовали и ослонили на своју снагу, слогу и одлучност. И показали је више него уверљиво и драматично. Нису Срби са Косова ни помишљали на некакво избеглиштво, нити су само бранили право на опстанак. Они су устали да би Србија поново била држава и да покажу да се она не може никако ни насилно, ни другачије препарцелисати по било чијој вољи.

Одједном је, суочен са српском одлучношћу, КФОР решио да запоседне административне линије разграничења, што је била његова обавеза по највишим међународним документима  и без обзира на капитулантску политику српског режима. А то је могао урадити и пре три дана, али није, него је испомагао шиптарске специјалце у њиховом насиљу. Одједном су злосрећни српски званичници почели да се, у великој нужди и све нападајући Србе на Косову, поново позивају на Резолуцију 1244. Приморали су их Срби са Косова да је се сете и да је помену. Спрема се  седница СБ, пробудила се Ештонка са напрасном осудом „једностраних акција“. Дакле, план доказаних српских непријатеља није остварен. Срби са Косова су га осујетили и то упркос београдском режиму.

Игром случаја или неком вишом вољом први број „Печата“ (од 22. фебруара 2008. године) изашао је са сликом спаљеног Јариња и са великим насловом „Није крај“.

Упркос београдској беди политике или политици беде – и није!

Извор: http://www.pecat.co.rs/2011/07/kosovo-2011/

 

Колумна

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

Карактер

karakter

 

Иди, и како си веровао нека ти буде

idi i kako si verovao

 

bradaca.jpg
Број прегледа чланка : 5060792

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2020.

pravilo posta 2020

БУКВАР
за србску православну децу
и родитеље

0000

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.