svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

ДР АЛЕКСАНДАР РАКОВИЋ: Влашко питање - злослутна конструкција

rakovic sРазговар водио: Горан Игић

Често се чују захтеви о угрожености Румуна у Србији, па је о томе било речи и у европарламенту. Да ли постоји „влашко питање“ у источној Србији?

- Румунија је исконструисала такозвано „влашко питање“ у североисточној Србији. Европска унија је прихватила да „влашко питање“ постоји у односима Србије и Румуније и стога се последњи документ који је отворио пут Србији за приступање Европској унији тицао управо права да Власи у североисточној Србији добију могућност везивања за Румунију, Румуне у српском Банату и румунски језик.

Неканонска јерархија Румунске православне цркве на простору североисточне Србије делује између Дунава, Тимока, Ртња и Велике Мораве - дакле све до ауто-пута Београд-Ниш. Етничка реалност је потпуно другачија од оне каквом је приказују Румуни. Власи се великом већином изјашњавају као Срби или сматрају Србију својом отаџбином. Верници су Српске православне цркве. Пошто је наша демографска слика катастрофална свуда, па и у североисточној Србији, прети опасност да овај простор постане ново жариште, посебно када буде окончано молдавско питање, које је камен спотицања између Русије и Румуније. Румуни сматрају да им је питање Влаха у Тимочкој крајини једнако важно као и питање Молдавије.

aleksandar-rakovic

Веома занимљиво мишљење. Ипак, сећам се када сам интервјуисао 2004. године Његову екселенцију тадашњег амбасадора Румуније Штефана Главана да је изјавио да Румунија има само два пријатеља у суседству - Црно море и Србију. Да ли се нешто променило током ове задње деценије у српско-румунским односима? Чињеница је да Румунија није признала такозвану државу Косово, као и да са Румунима нисмо ратовали током новије историје.

Румуни су на Мировној конференцији у Паризу, након Првог светског рата, покушали да отворе питање промене границе између Србије (Краљевине СХС) и Румуније на простору североисточне Србије. Велике силе то уопште нису узеле у обзир. Током Другог светског рата Румунија је тражила од Немачке да јој препусти североисточну Србију. Немачка је то одбила. Румунски агитатори у североисточној Србији су и током Другог светског рата истицали традиционално српско-румунско пријатељство како би Срби лакше прихватили евентуални долазак румунских власти. Стога се, када је реч о јавном испољавању пријатељства, ништа није променило. Али видимо шта се иза тога крило онда, али шта се, нажалост, крије и данас.

Румунија није признала Косово и Метохију из макар два разлога. Први је што и сама има проблем с мађарском националном мањином. Други је што на тај начин жели да тражи од Србије нове уступке како би легално вршила румунизацију влашког живља у нашој земљи.

Цитат Светог Никите Ремезијанског (за оне млађе читаоце који не знају, Бела Паланка се некад звала Ремизијана) налази се на насловној страни сајта Румунског православног протопрезвитерата Приобалне Дакије, а они су признати од стране Министарства правде Р Србије и налазе се на списку цркава и верских заједница. Како гледате на то, да ли је то канонски?

- Ни Министарство вера ни Министарство правде Републике Србије нису признали Протопрезвитерат Приобалне Дакије. У Регистар цркава и верских заједница Републике Србије уписана је Епархија Дакија Феликс за Румуне у српском Банату. Нажалост, ова епархија је неканонски проширила своју територију на Протопрезвитерат Приобалне Дакије (Дакија Рипенсис) у североисточној Србији, на простор између Дунава, Тимока, Ртња и Велике Мораве. Државни органи наше земље нису прихватили ово неканонско ширење Епархије Дакија Феликс.

Још неколико питања ћу поставити у вези са овом темом. Шта је заправо „влашки идентитет“? Кад смо код источне Србије, како гледате на то да су се на попису из 2011. као посебна нација појавили Шопи и Торлаци?

- Власи су народ романског порекла који се током претходних векова, услед заједничког живота и заједничке борбе за слободу, потпуно стопио са Србима у јединствену нацију - српску нацију.

Број грађана који су се изјаснили као Шопи и Торлаци је укупно 150 и на основу тога за сада не можемо да извучемо закључак. Не треба, наравно, сумњати да ће планери даљег дробљења наше нације користити сваку прилику да нас негде убоду, а негде боцну.


Власи су народ романског порекла који се током претходних векова, услед заједничког живота и заједничке борбе за слободу, потпуно стопио са Србима у јединствену нацију - српску нацију


Занима ме Ваше мишљење о перспективи српско-бугарских односа. Чини се да турски фактор јача у Бугарској. Како гледате на то, и да ли можемо извлачити паралеле између Рашке области и Родопа, где је велики број Помака (Бугара муслимана)? Да ли је „зелена трансверзала“ и даље активан пројекат?

- Продор радикалног ислама с Блиског истока ка Балкану могао би у перспективи да зближи Србе и Бугаре. Оба народа се налазе у стању демографског колапса. Ипак, док Србија има могућност да се геополитички повеже са Републиком Српском, Црном Гором и Републиком Македонијом, с друге стране Бугарска нема никакав објединитељски потенцијал.

Не може се повући паралела између Помака у Бугарској и Бошњака у Рашкој области. Такозвани „санџачки проблем“ много више наликује албанском сецесионистичком сценарију него било чему другом. Утицајни санџачки лидери су пореклом Албанци (Муамер Зукорлић, Сулејман Угљанин) и неговање сећања на Аћифа Хаџиахметовића Бљуту, великоалбанског идеолога и ратног злочинца из Новог Пазара, указује на то да се иза бошњачке завесе крије великоалбанска опасност. Иако су гласни, ови људи су у мањини. Насупрот томе, највећи број Бошњака у Рашкој области сматра Србију својом државом и има сећање на своје словенско порекло. Посебно подвлачим да с највећом бригом морамо да водимо рачуна о тим Бошњацима који Србе сматрају најближим народом. Нажалост, радикални ислам стигао је у Рашку област, као и на Косово и Метохију и Федерацију Босне и Херцеговине. Многи су заплашени. Радикални ислам је европском простору донео много веће изазове него што је такозвана „зелена трансверзала“. Одржавање срдачних и пријатељских веза са муслиманским државама које негује умерени ислам може да буде веома корисно за нашу земљу. То се веома показује на примеру сарадње са највећом муслиманском земљом у свету, Индонезијом. Плодоносна сарадња Републике Србије и Републике Индонезије зауставила је талас признања једностраног проглашења независности Албанаца на Косову и Метохији. Наиме, многе муслиманске државе следе политику Индонезије која одбија да призна албанску сецесију.

rakovic indonezijaАлександар Раковић као гост председника Индонезије Сусила Бамбанка Јудојона


Често се говори о продору Турске на Балкан. Шта мислите о тој теми?

- Извесно је да Турска има намеру да игра улогу регионалне силе на Балкану. Државни врх Турске преко Бошњака и Албанаца врши у првом реду притисак на нас Србе. Присетимо се недавних претњи турског председника Ердогана да је „Косово Турска“ и да „Сарајево побеђује кад и Истанбул“. Пре неколико година неко из наших власти је неопрезно позвао Турску да арбитрира око поделе у Исламској заједници у Републици Србији. Турци су имали намеру да склоне управљачку структуру Исламске заједнице Србије на челу са реис-ул-улемом Адемом Зилкићем и тиме омогуће Зукорлићевој струји да наметне своју власт свим муслиманима у нашој земљи. Срећом, овај покушај није успео. Република Србија мора да уради све како би одбранила Исламску заједницу Србије, која поштује законе наше земље и традиционална је верска заједница. У супротном, ако се огрешимо о Исламску заједницу Србије и толеришемо Исламској заједници Санџака (на челу са Зукорлићем) да и даље делује против наше земље, ризикујемо да радикалне струје у Новом Пазару, у по нас евентуално неповољном развоју ситуације на Косову и Метохији, добију ветар у леђа изласком УЧК на Јариње и Брњак. Уколико се то догоди, прети нам пресецање жиле куцавице нашег народа која води из Србије ка Црној Гори и Херцеговини. Напомињем да се то већ догодило на северним границама када нам је у Брчком наметнуто административно раздвајање источног и западног дела Републике Српске.

Ако не схватимо озбиљно опаке изазове које се надвијају над нама, прети нам да српски народ буде изолован макар у три раздвојене географске целине: 1. Републику Србију на коју се ослањају Семберија и западно Подриње; 2. Црну Гору и Херцеговину; 3. Босанску Крајину. А биће сигурно и покушаја да се државност Републике Србије угрози у Војводини. Треба увек указивати на могућност најгорег сценарија јер нам се то дешавало у последњој деценији 20. века, па зашто не би поново, посебно ако имамо у виду да би западним и исламистичким центрима моћи било драго да Србију виде или у преткуманковским границама или као земљу таоца разних регионализама и аутономија (санџачке, албанске, влашке).

За крај, реците нам у ком правцу би српска елита требало да воли народ и државу? Може ли ојачати суверенитет у постојећим геополитичким околностима?

Суверенитет се може јачати и у постојећим геополитичким околностима. У нашој земљи и народу данас постоји довољан број људи који у својству политичке, економске и интелектуалне елите може да води државу и нацију у правцу јачања суверенитета и подизања националног самопоуздања. Ти људи треба активније да се повежу.

Наша елита би требало да води ка политичком, економском, културном, спортском и медијском зближавању Републике Србије и Републике Српске са Црном Гором и Републиком Македонијом.

Наш национални циљ треба да буде уједињење Републике Србије и Републике Српске. Треба да тежимо и ка интеграцијама са Црном Гором и Републиком Македонијом. Овај вид повезивања би свакако био асиметричан. У постојећим геополитичким околностима, то изгледа далеко. али морамо на томе да радимо да бисмо једног дана стигли на циљ. Најчешће је то дуг процес, али праве прилике понекад искрсну изненада.


Република Србија мора да уради све како би одбранила Исламску заједницу Србије, која поштује законе наше земље и традиционална је верска заједница


 

Извор: ГЕОПОЛИТИКА, новембар 2014.

 

tuman-s.jpg
Број прегледа чланка : 3746447

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.