svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

ПРИКАЗИВАЊЕ КЊИГЕ „СРПСКИ РАТНИ ПОМЕНИК, БРАНИЧЕВО 1912-1918“ И У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ У ПОЖАРЕВЦУ

Pom00AЈЕДИНСТВЕНА КЊИГА О НАШИМ СТРАДАЊИМА

Она треба да буде пример свим крајевима Србије како се могу пописати жртве из балканских и Великог рата - рекао је проф. др. Момчило Павловић, директор Института за новију историју

„Српски ратни поменик, Браничево 1912-1918“ јединствена је књига о нашим страдањима у балканским и Великом рату. Она би могла да буде пример и свим другим крајевима Србије како се може истражити и пописати готово свака жртва у овим ратовима. То је основа за сва друга истраживања: социолошка, демографска, историографска, етнолошка па и ономастичка, јер ова тротомна књига садржи обиље података. Ако би се у целој земљи урадила таква истраживања сазнали бимо и колико смо, где смо и како страдали, јер ми ни о једном рату у 20. веку такве податке немамо. Располажемо једино некаквим проценама, које су само претпоставке, а не утврђене истине – рекао је проф. др Момчило Павловић, директор Института за новију историју, и истакнути борац против фалсификовања, прекрајања и брисања читавих поглавља сршске историје и додао да се само истином може доказивати шта се заправо догађало. а шта није.

3M

 С лева: Монахиња Атанасија Рашић, један од идејних твораца "Српског ратног поменика" - Предраг Мирковић, 
др проф. Момчило Павловић, директор Института за новију историју

Присутне овом веома занимљивом представљању „Српског ратног поменика“ поздравио је, као прави домаћин, присно и срдачно, директор Музеја, по струци историчар, Милорад Ђорђевић речима добродошлице. На примедбу да је могло да дође и више Пожаревљана он је кратко одговорио: “Достојни су дошли“!

1M

Представник издавача, а издавач „Поменика“ је манастир Рукумија, монахиња Атанасија, писац више запажених књига, обавестила је присутне да манастир није могао да не подржи овај подухват, да је у његовом започињању и директно учествовао не би ли се стало на пут свеопштем забораву наше прошлости, па и наших дедова који су својом храброшћу и вером задивили цео ондашњи свет. Овом тротомном књигом оживели су пред нама сви ти јунаци, до сада незнани, са Рама, Врањевца, Рашанца, Брегалнице, Мачковог камена, Цера, Колубаре. Њихова имена

4M

 С лева: један од аутора "Српског ратног поменика" - Живислав Антонијевић, Монахиња Атанасија Рашић,
један од аутора "Српског ратног поменика" - Предраг Мирковић, 
др проф. Момчило Павловић, директор Института за новију историју

Предраг Мирковић је указао на наше индолентно понашање у дужем временском периоду, према наметању, па чак и усвајању историјских неистина о нама, што се још увек догађа. Уместо да се томе супротставимо чињеницама, које имамо на претек, ми у већини случајева ћутимо. Тако се могло догодити и ово тужно падање у заборав наших јуначких дедова из Великог рата, којих се често ни њихови унуци не сећају. То нас је подстакло да напишемо „Српски ратни поменик“.

5M

 С лева: Милорад Ђорђевић, директор Народног музеја у Пожаревцу, 
један од аутора "Српског ратног поменика" - Живислав Антонијевић, Монахиња Атанасија Рашић,

Живислав Антонијевић: "Књига која је пред нама и о којој се овде вечерас говори – тротомни СРБСКИ РАТНИ ПОМЕНИК, Браничево 1912-1918. била је подстрек и један од темеља споменику на Врањевцу који подижемо у славу и част више од 22.000 официра, војника и цивила из Браничевског округа, страдалих у ослободилачким ратовима Србије од 1912 – 1918. године.

О тим догађајима до данас не зна се готово ништа. Живимо у времену у којем се колективно и увелико скоро све заборавља: и наша прошлост и знаменити људи. Тако су, поред осталих заборављени и браниоци Стига, Млаве и Хомоља.

Та неправда донекле је исправљена поменутом тротомном књигом СРБСКИ РАТНИ ПОМЕНИК, Браничево 1912-1918. и изградњом споменика на брду Врањевац, недалеко од манастира Брадача у општини Мало Црниће, на месту једне од десет крвавих битака у Браничеву.

Споменик подижемо на десетак метара од поменутих ровова тако да ће заједно са њима престављати јединствену споменичну целину.

Место за споменик нисмо ми изабрали. То је место изабрала историја, тачније догађаји из јесени 1915. године, када су кости изгинулих српских војника поставиле први темељ овом споменику, а ми смо на њему само уздигли ка Небу и Богу знамен и учинили га видљивим не само за телесни вид него и за духовни вид.

Споменик је дело Живорада Животића, архитекте из Пожаревца, висок је преко 12 метара у облику капеле са крстом изузетне лепоте. Плато на коме је споменик постављен је 12 х 12 метара.

Граде га врхунски мајстори из Крагујевца, које је за ову прилику ангажовао извођач радова Христивоје Јовановић из Кобиља – власник грађевинске фирме. Радовима руководи Грађевински одбор чији је председник г Предраг Мирковић.

Радове на споменику отпочели смо у рану јесен 2012. године и ако Бог да, планирамо да завршимо идуће године, када ће споменик и бити откривен - на дан врањевачке битке. До тада треба да буду постављене и мермерне плоче са називима насеља и бројем погинулих у свакоме од њих.

По својој величини и значају као и историографским истраживањима, која су трајала скоро једну деценију и која су објављена у трилогији Србски ратни поменик, овај споменик представља јединствен случај у последwih 80 година у Србији".

2M

С лева: Монахиња Атанасија Рашић,
један од аутора "Српског ратног поменика" - Предраг Мирковић, 

др проф. Момчило Павловић, директор Института за новију историју и
Драган Јацановић, археолог у Народном музеју у пожаревцу

Драган Јацановић је посветио пажњу ратним удовицама учесника ратова 1912-1918. године, којих је само у Браничевском округу било око 15.000. Он је при том приложио песму о својој прабаби коју, уз нека скраћења због дужине, објављујемо.

МОЈА ПРАБАБА СТАМЕНА У ВЕЛИКОМ РАТУ

НА ЊОЈ ЈЕ ОСТАЛА КУЋА ПУСТА
И ПУНО ГЛАДНИХ УСТА,
ИСПРАЖЊЕНИ АМБАРИ,
БОЛЕСНИ, ДЕЦА И СТАРИ,
ШТАЛА БЕЗ ОБА ВОЛА
И РАСТОЧЕНА КОЛА.

ЈОШ ЈЕСЕНАС ЈОЈ ОДЕ С ЖДРАЛИМА,
НЕГДЕ КА МОРСКИМ ВАЛИМА,
ГДЕ ЦВЕТА ЛИМУН ЖУТ
И ГДЕ СЕ НЕ ЗНА ПУТ.

ОНА ГА И ДАЉЕ ВОЛИ,
ИАКО СРЦЕ ЈЕ БОЛИ,
ИАКО СУ ЗИДОВИ ГОЛИ,
ОНА И ДАЉЕ БОГА МОЛИ
ЗА ЗДРАВЉЕ И ЖИВОТ ГОЛИ,
ИАКО ДУША ГРЦА И ПАТИ,
САМО ДА ЈОЈ СЕ ВРАТИ.

УЗАЛУД ЋЕ РОДИТИ ЖИТА,
ГОДИНА НЕЋЕ БИТИ СИТА,
УЗАЛУД ЋЕ РОДИТИ ГРОЖЂЕ,
АКО ЈОЈ ОН НЕ ДОЂЕ.

ПАЛА ЈЕ НА ЊЕНА ПЛЕЋА,
БРИГА ПРЕПУНА ВРЕЋА,
ПАЛЕ СЕ НА ЊЕНЕ РУКЕ
ЈАД, ГЛАД, БЕДА И МУКЕ,
ЧИТАВИ ГРАДОВИ, СЕЛА,
ПАЛА ЈЕ СРБИЈА ЦЕЛА.


СТАМЕНА, ЈАКА КО СТЕНА,
МАЈКА, КЋЕРКА И ЖЕНА,
ТВРЂА ОД КРЕМЕН КАМЕНА,
ЈАЧА ОД СВАКОГ ВРЕМЕНА.

ИЗВОЈЕВАЛА ЈЕ СВЕ БОРБЕ,
И ПРОТИВ ПРАЗНЕ ТОРБЕ,
И ПРОТИВ ЗЛОГ ДУШМАНА
И ПРОТИВ РЂАВИХ ДАНА.


МУЧЕНИК БЕЗ ОРЕОЛА,
ПОДЕРАНА, БОСА И ГОЛА,
ПОБЕДНИК БЕЗ ОРДЕНА,
ЏИНОВСКЕ СНАГЕ ЖЕНА,
ЈУНАК БЕЗ МЕДАЉЕ
ШТО ЈЕ ВИДЕЛА ДАЉЕ.


А ЗАОБИШЛА ЈЕ ЧАСТ
И ЗАБОРАВИЛА ВЛАСТ.


А РАЂАЛА ЈЕ СИНОВЕ - ЏИНОВЕ,
ВИТКЕ КО БЕЛЕ КРИНОВЕ,
И КЋЕРИ - ДЕВОЈКЕ ЈЕЛЕ
ПОНОС СРБИЈЕ ЦЕЛЕ.

ВЕРОВАЛА ЈЕ У БОГА,
У ДРУГОГ НЕМАШЕ КОГА,
И ТУГОВАЛА И ПЕВАЛА,
ОЧИМА КО МУЊОМ СЕВАЛА.

ЗАОБИШЛЕ ЈЕ ПЕСМЕ И КЊИГЕ,
АЛ НИКАД НИСУ БРИГЕ.
ЊЕНА СУДБИНА РАТНА
НА СЛИКАРСКА НЕ ОДЕ ПЛАТНА.

ЗАТВОРЕНА ЈЕ ЗА ЊУ АРХИВА,
САХРАЊЕНА ЈЕ ЖИВА.
ЊЕНЕ СТВАРИ И ДРЕЈЕ
НЕ БЕХУ ЗА МУЗЕЈЕ.

БЕЗ ЊЕНОГ ЈУНАЧКОГ ДЕЛА,
СРБИЈА, ЗЕМЉА ЦЕЛА,
БИЛА БИ БЕЗ ЖИВОГ СТВОРА,
ПРАЗНОГ ТОРА И ОБОРА,
БЕЗ ПЕСМЕ И ДЕЧЈЕГ ПЛАЧА,
А ОНА СВЕ НАДЈАЧА
И МУКЕ, И КУЛУКЕ,
КРВАВЕ ДУШМАНСКЕ РУКЕ.

ДА НИЈЕ БИЛА СТАМЕНА,
НЕ БИ БИЛО МАЧКОВОГ КАМЕНА,
НИ КОЛУБАРЕ НИ ЦЕРА,
НЕ БИ БИЛА НИ ВЕРА,
СЛАВНА И ПРАВОСЛАВНА,
ШТО ПАМТИ ВРЕМЕНА ДАВНА.

СТАМЕНЕ ДА БИЛО НИЈЕ,
НЕ БИ БИЛО НИ СРБИЈЕ,
НИТ КУЋНОГ ПРАГА, НИТ ОГЊИШТА
И СВЕ БИ БИЛО НИШТА.

БЕЗ ТЕБЕ СТАМЕНА, ВИЛО,
ПОБЕДЕ НЕ БИ БИЛО,
ЈЕР ШТА БИ ОСЛОБАЂАЛИ,
КОЈИ БИ ЦИЉ ПОГАЂАЛИ,
ОЧЕВИ БЕЗ ДЕЦЕ, СИНОВИ БЕЗ МАЈКЕ,
БРАЋА БЕЗ СЕСТАРА, ДЕВЕРИ БЕЗ СНАЈКЕ,
МУЖЕВИ БЕЗ ЖЕНЕ, ДОМАЋИН БЕЗ ДОМА,
МОМЦИ ЗА ЖЕНИДБУ БЕЗ ДЕВОЈКИ – МОМА?

ЗАТО ЈОЈ ДАНАС ПЕВАМ
И ЗАТО ПЕСМОМ СЕВАМ,
ЗА НАШУ ДАНАШЊУ СРЕЋУ,
ЗАТО ЈОЈ ПАЛИМ СВЕЋУ.


Вече је протекло и завршено, а да на овом скупу није било ниједног професора историје из пожаревачких и сеоских школа, ниједног ученика, ниједног свештеника. Тако је било у главном на свим претходним представљањима „Поменика“. А такво стање мора се мењати, не говорима и рефератима него конкретним деловањем.

 

koporin-s.jpg
Број прегледа чланка : 2346016

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2018.

 korice-za-prav-posta-2018

КУВАРИ ПОСНЕ ХРАНЕ

kuvari 2016 m 

 

ОТКРИВАЊЕ СПОМЕНИКА НА ВРАЊЕВЦУ

Vranjevac Toma Nikolic m

  

ГАЈЕЊЕ ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА

135

 

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.