svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Проф. Др. Милан БРДАР: ПЕТИ ОКТОБАР ЈЕ БИО ПОБУНА ДРУГОСРБИЈАНАЦА ПРОТИВ СРБИЈЕ

milan-brdar-mПроф. др Милан Брдар је предавач на Факултету за културу и медије Мегатренд универзитета у Београду, бивши председник Српског филозофског друштва, уредник у многим часописима, научни сарадник Института друштвених наука у Београду, аутор многобројних награђених књига и човек који јавно говори „без длаке на језику" Прецизност којом „скенира" друштвена и политичка догађања, а потом моћ њиховог разазнавања и критичке анализе биле су повод да са проф. Брдаром за Геополитику разговарамо о актуелној ситуацији у Србији и геополитичким збивањима у свету.

Разговор водила: Невенка Стојчевић

Ако бисмо 1989. годину узели као кључну за процес промена које ће уследи у земљама насталим из дотадашње СфРЈ, како бисте у најкраћем описали Србију од тога времена до данас?

То је заиста изузетна година, 200. годишњица Француске револуције и година коначне пропасти комунистичког пројекта, који је обележио XX век, а тамо где је био успостављен, ширио је епохалну несрећу. Дакле, то је година полузваничне смрти револуције као идеала преосталог после Француске револуције, како су то писали многи теоретичари. Тек после те године постало је могуће да се и о историји социјализма проговори слободно и објективно, што, нажалост, до данас нисмо учинили. Зато још увек вучемо на леђима тешко бреме тог наслеђа, које не видимо, с једне стране због кукавног ћутања универзитетске интелигенције, а с друге због утиска који услед дугорочне : економске кризе одавно важи као опште место: да се у социјализму живело боље. Јесте, али по коју цену, то нисмо одмерили, а у цену улази и ово што се догађа последњих четврт века. У том периоду Србија је инвалид, или сликовитије, као девојка која полулуда тумара незнано куд, пошто су је сви наоколо искористили, и у знак захвалности нагрдили на пасја кола.

До сада нисмо изгубили само оно што нико од нас још није тражио, али процес још није готов 

milan-brdar1

У Вашој књизи „Хроника разорене Троје" 5. октобар сте назвали много већом српском несрећом од оне коју је донео 27. март 1941. године. у чему је разлика, ако пођемо од претпоставке да је организатор урушавања србије у оба случаја наш проверени, исти „савезник"?

У оба случаја савезник је била енглеска обавештајна служба, уз коју су у октобру 2000. кумовале и службе САД и Немачке. Разлика је у томе што се 1941. године знало против кога је побуна и што дилеме није било. Октобра 2000. побуна је била потпуно глупа, и начелно узалудна са становишта тадашњих очекивања. Побуна је била наводно против Милошевића, а у ствари је била против Србије. Досовска опозиција заслужује епитет идиотске зато што то никад није схватила, а ако јесте, барем њени лидери, онда је реч о удруженом злочиначком подухвату. Октобар 2000. је највећа брука српске интелигенције регрутоване у опозицију, а и народа који је пошао за њом. Поглед уназад после ових петнаестак година непристрасно иде реченом у прилог: да је то дело идеолошки заглупљене интелигенције која нас је, услед застрашујућег геополитичког незнања, пословичног немара, неодговорности и површности увела у добровољно ропство у односу на САД и њене европске сателите који чине конгломерат Европске уније. Њој захваљујући, тешко су нам наплатили и наплаћују своју бруку током бомбардовања 1999, а коју је иста та интелигенција проглашавала за победу. Силна победа, 19 према 1!

Србија је, као и увек досад, највећи губитник протеклих ратова, јер све што постигне на терену на крају буде поништено за зеленим столом. Да ли је разлог томе непостојање политичке елите спремне да се бори за националне ин - тересе државе и народа? 

Комунизам нам је био мртвачки покров, а титоизам последња, понајјача дрога, од које се тетурамо и дан-данас 

Та својевремена формула Добрице Ћосића, због које је током седамдесетих и осамдесетих година протеклог века био прогањан, на срамоту целокупне српске интелигенције - потпуно је тачна! За зеленим столом губимо због површности, немара и неодговорности такозване елите која то није. Њу углавном чини интелигенција која не може да се одржи у постојаним уверењима због хроничног одсуства самоуверености, као и због улизичко-додворавалачког односа према Европи, а нарочито према Хрватима као наводној браћи. Пошто је то хронична особина наше антиелите, која је анти како у односу на појам праве елите, тако и у односу према српству, до сада нисмо изгубили само оно што нико од нас још није тражио. Али процес још није готов.

Сада када смо, дефакто, окупирана земл»а, имамо ли ми организовану снагу спремну да нас ослободи страних агената који су србију избушили „као швајцарски сир", или ћемо на ослобођење морати да чекамо док се англоамеричка империја сама не уруши?

Нема снага на које би се могло рачунати. Народ је уситњен као песак, оптерећен бригом за егзистенцију и у стању апатије, политичку и интелектуалну елиту чини углавном морални олош, као што се за деценију и по показало, тако да имамо олош-елиту која је једино у стању да извршава налоге споља, од стране окупатора који нам се продаје за пријатеља. Остатак интелигенције, на Универзитету, у САНУ и осталим институцијама, који није непосредно у политици, у ово време непрекидно доказује да није ни за шта и да је недостојан и тог имена и места где се налази, и овог народа и историје. Судећи по њима, ово време бисмо морали да окарактеришемо као време бедника, у сваком погледу - духовних, моралних, интелектуалних, итд.

Српство на мети антисрпског олоша

- Сваки до јуче проусташки певач може ласно да напуни „Београдску арену", јер смо стало које прашта зато што се ни не сећа. А додатно нас затуцавају путем медијске и образовне овцоизације, да се крај не види. Као што рекох, у таквим околностима бити србин с израженим националним идентитетом и с бригом за стање нације значи бити мета антисрпског олоша, а у исти мах значи упражњавати једину улогу достојну јавне личности која зна шта јој је и како чинити, а не посматрати ствари из мишје рупе.

Светска монетарна елита је за рачун тзв. Новог светског поретка поразила националне државе и опљачкала њихове економије. Међутим, свако ко покаже да то разуме бива прозван лудаком. Има ли наде да се осиромашени и хаосом исцрпл>ени народи одупру тоталном поробљавању?

Наравно, зато онај ко прозире игру и неће да ћути мора да буде спреман за титулу лудака. Боље је то, него бити у друштву са моралним проституткама, на распону од универзитетске друштвене науке, до новинара и људи у медијима, и то на планетарном нивоу, јер с обзиром на то какви су, озбиљан човек само може свима да им каже: "Част ми је не бити с вама, него против вас"! Та лудачка идеја тзв. Новог светског поретка већ је увелико мртва, само што искорумпирани новинари и интелигенција још не осећају смрад лешине која се шири планетом. Од тога нема ништа, што не искључује могућност светског рата. Не називам је без разлога лудачком. И та будалаштина одумирања националне државе само је реликт плиткоумља глобалистичке идеолошке папазјаније коју више нико озбиљан не спомиње. Национална држава је једини оквир заштите слободе и интегритета. Друштвено-научна интелигенција на Западу је исувише заглупљена, а с њом и наша, да би била способна да у своје време окрене ствари па да каже: онај ко је против националне државе није против национализма јер пласира свој, него против слободе, интегритета, идентитета и култура. Тај је спреман да свет сутра одвуче у дословно варварство.

Ваше озбиљно упозоравање да српство пропада један новинар је доживео као „излив српства у мозак". Његову сјајну идеју свакако би требало преточити у праксу. Али, зашто смо ми једини народ који нема свест о значају националног?

И тај такозвани новинар је доказ наше изгубљености. Нико као ми нема у својим редовима толико антисрпског моралног олоша који смисао живота налази у свакодневном и целодневном пљувању по свему српском. Ми смо разорена нација: прво, модернизацијом, у којој се од почетка протеклог века до данас нисмо снашли; друго, бајком заједнице југословенских народа, што нам је био мртвачки сандук; треће, комунизмом и титоизмом: комунизам нам је био мртвачки покров, а титоизам последња, понајјачадрога, од које се тетурамо и дан-данас; четврто, социјалистичким раскорењивањем народа, што је био процес са најдубљим негативним последицама, а што нашу марксизмом слуђену друштвену науку никад није заинтересовало, јер нам је интелигенција једино верглала о једнакости, а дисидентска о слободи. Због свега тога ми данас нисмо нација с озбиљним осећањем националног идентитета, интегритета и неопходног самопоштовања.

Национадизам по себи је важна ствар: његова функција у друштву иста је као функција имуносистема у организму

Верујете ли да ће ускоро васкрснути нова српска елита која ће моћи да отклони патолошко антисрпство и успостави националну државу која ће да буде правно утемељена, да има своју војску и институције?

На први поглед, то се задуго неће десити. Прво, зато што ова олош-елита има још година пред собом да се истутњи, а друго, што нових снага нема на видику. Међутим, први утисак може да завара. На крају, сасвим је могуће да због промене геополитичких околности сутра гро друге србије постану већи националисти од нас данашњих, и опет да нас потисну на маргину. Али без бриге, тако нешто може да се деси једино ако би српски национализам био у америчком интересу. Све зависи од текућег геополитичког сукоба и тога хоће ли сад бити приморане и хоће ли пристати да се скину с места бр. 1. Бојим се да неће, и отуда прети опасност светског рата, који они већ увелико подлажу, уз провидно окривљавање других. Што се нашег опоравка тиче, не треба занемарити позитивно дејство свих тренутних антисрпских токова: све то индукује обнову национализма, нарочито у редовима омладине која колико сутра може да нас изненади. И да нагласимо: национализам по себи је важна ствар: његова функција у друштву иста је као функција имуносистема у организму. Зато друштво без национализма пропада, као организам без имунитета. 

brdar-milan

Критичка мисао већ сада слови за мисао неурачунљивог, а здрав разум се спасава бекством у илегалу

Колико су медији као главно оружје у специјалном рату који се зове масовна манипулација свешћу допринели „убиству" критичког мишљења у српској јавности, и хоће ли нове претензије на промену свести код срба буквално „дотући" здрав разум?

- Њихов допринос је максималан, захваљујући бедно подложничком понашању новинара и уредника, који су се деведесетих без покрића хвалисали слободом, као да и тада није било видљиво да то раде на америчким парама и са заштитником из вашингтона за леђима. Ако томе прикључимо беду од универзитетске интелигенције, онда је стање одурно и одвратно, јер су сви ангажовани на самоубилачком подухвату сатирања нације. Критичка мисао већ сада слови за мисао неурачунљивог, а здрав разум се спасава бекством у илегалу. Коначно, још увек је могуће искључити ТВ или радио и не куповати новине.

До ког времена ће српске власти успевати да одолевају шизофреној ситуацији проистеклој из политичке утопије „и Исток и Запад, и Брисел и 'Јужни ток'", и слично?

-Неће још дуго, а да је та политика била идиотија, паметнима је било јасно и пре десет година. Ево, ових дана наша несрећна власт, притерана уза зид, праћена осмесима европских бирократских хохштаплера, попушта и на прагу је да нас изда као ниједна друга у историји. Прво уједињење Европе одиграло се под Хитлеровом командом пред Стаљинградом у јесен 1941. Једино није било нас, били су и Грци и Енглези и Французи. Недорасле јуноше које на јавној сцени глуме нашу власт не би ли прикрили да су само пиони Вашингтона и Брисела, нису у стању да увиде понављање историје на делу: с Украјином и обновљеним нацизмом, који ЕУ под чизмом САД и с њом бестидно користи - да је пред Стаљинградом (читај Русијом) поново и ала и врана, и да је питање хоће ли овај пут бити и Срба! Ако нам се то деси, онда на целокупан олош бившег ДОС-а, који нас је својим континуитетом довео до овако ниске тачке у сваком погледу, заслужује да му се упути клетва Светог Петра Цетињског, иначе упућена ономе ко би био против Русије. Осведочени глупаци којима је Вашингтон одавно извадио душу овоме ће се подсмевати, а ми да запамтимо: бити за Русију не значи бити заслепљено за њу, него за све вредности модерног доба које је Америка, у свом арогантном простаклуку, одавно згазила, а Европа, прво силована од америчког Бика а онда даривана ђинђувама НАТО-а, заборавила, јер се поново препустила нацизму. Нико ништа на том Западу из историје није научио, услед глупог тријумфализма, патолошког нарцизма, простачке ароганције, и, наравно, тихог расизма који је одвео у опаку илузију да смо сви остали нижа бића, осуђена на нестанак.

Шта је то нова рационалност у светској политици, по којој Европска унија, наводно, нема алтернативу, и да ли се у њу уклапају догађаји у Украјини?

Нема ту никакве нове рационалности. Данас само глупак то може да понавља, или у политици онај ко нема куд услед стиска споља. Али, увек има куд. Ту је институција оставке и спаса свог образа. То око Европе је само губљење историјског времена, што ћемо схватити за двадесетак година. Као што је она лакрдија са социјализмом била траћење времена, само што седамдесетих, када је постало очигледно, то нисте смели да кажете, а данас исто то наша интелигенција, као булумента негдашњих Титових пионира, још увек није у стању да схвати.

Русија и Кина - спас од Империје зла

С обзиром на то да се већ налазимо пред амбисом, РусиЈа и Кина су Једине узданице спаса од незасите империЈалистичке Аждаје која се до 1989. године крила иза светлости пропагандних рефлектора усмерених на СССР као империЈу зла. Велика ствар Је поучно искуство коЈе нас Је за ових четврт века барем научило где је у ствари та фамозна ИмпериЈа зла, у КОЈУ заведени и данас веруЈу, скупа с илузијом да и Сунце излази на Западу.

 

Русија засад одолева невиђеној агресији Запада у специјалном рату који се против ње води. Приближавање НАТО-а руским границама најављује и могући оружани напад на њену територију, са циљем запоседања природних ресурса. Да ли би то био крај англоамеричкој тоталитарној империји?

Наравно да би био. Главешине САД, које су иначе недостојне позиција које заузимају и које свој народ држе у фази поодмакле медијске овцоизације, имају лудачку идеју о евентуалном технолошком рату, с надом да би опстали, тим пре што су одавно ископали на десетине подземних градова, наравно за припаднике своје каубојске квазиелите. Крај америчке тоталитарно-нацистичке империје увелико је на видику, само је питање хоће ли се призвати памети па препустити светско лидерство и позабавити се својим унутрашњим јадом, или ће свет увући у пакао, а то значи Русију и Кину. Ове две земље ће преовладавати у остатку овог века, који човечанство може да преживи једино ако се стане с геополитиком каква је била до сада у режији САД. На пример, код нас нико не схвата да Русија није СССР и да је тренутно једино она ослонац одбране цивилизацијских вредности достојних човека од најезде простачке хабмургер-блуџинс антицивилизације еманципованих животињских инстинката у тоталном духовном опустошењу и у сведености на сирову материјалност интереса и новца. 

 

Русија није СССР и тренутно је једино она осдонац одбране цивидизацијских вредности достојних човека

 

Стогодишњица Првог светског рата у србији се на државном нивоу прилично стидљиво обележава. аа ли је то знак својеврсног пристајања србије да у складу са намераваном ревизијом историје прихвати кривицу за његов почетак?

Начин обележавања стогодишњице Првог светског рата употпуњује нашу историјску слику: од успона, витештва и јунаштва - додуше узалудног, с обзиром на прокоцкавање свега за зеленим столом Версаја - до кукавичлука, моралне беде и самопрезира у току ових петнаест година. Нашу олош-елиту је срамота да обележи било шта српско, не само зато што извршава налоге споља, него што у својој раскорењености и снобизму верује да ће на тај начин бити прихваћенија од Европе. Наравно да је то у складу са постепеном ревизијом историје, коју иначе Запад спроводи преко научних дилетаната, као што је нпр. Зундхаузен, али то није важно. Интелигенција ћути јер нема шта да каже, а ми имамо дику од премијера који је недавно изјавио да је Гаврило Принцип био терориста који је изазвао Велики рат, и да Србија „више неће изазивати ратове". Да је то највећа брука која је могла да се чује из редова наших тзв. демократских снага, нисмо могли да чујемо ни од кога, јер и универзитетска интелигенција и САНУ својим ћутањем саучествују у злочину ревизије и заборава. Како рече Арчибалд Рајс - браћо Срби, чувајте се себе!

 ГЕОПОЛИТИКА  септембар 2014.

 

Колумна

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

Карактер

karakter

 

Иди, и како си веровао нека ти буде

idi i kako si verovao

 

Зло

zlo

 

Ја

ja

 

trska_crkva.jpg
Број прегледа чланка : 4938023

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2020.

pravilo posta 2020

БУКВАР
за србску православну децу
и родитеље

0000

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.