svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Беседа оца Симеона о врлинама и како их стећи

Ел. пошта Штампа ПДФ

О ДУХОВНОЈ МОЋИ

Во имја Оца и Сина и Свјатаго Духа. АМИН.

Господ наш, Исус Христос, браћо и сестре, започео је своју науку са речима: ''Покајте се и верујете у Јеванђеље'', а поуке је савршио испред издисаја, значи на Крсту, када је рекао: ''Оче, опрости им, јер не знају шта раде.'' Ово значи да сваки човек треба да започне правилно - покајањем и вером у Јеванђеље и да заврши правилно - да опрости све својим дужницима, нарочито оним вређачима и непријатељима својим. Онда је такав ученик Христов! Дакле покајање је семе, а опроштај другима - то је плод покајања и правилног православног веровања.

 

О томе нам и говори данашње Јеванђеље. Једном цару неко је био дужан велику своту, огромну своту златних дуката-таланата, и требало је да буде предат кривом и жена и деца и све што има имања и опет да не поклопи онај дуг. Није имао да се раздужи. Он је молио зајмодавца да му опрости дуг, и овај му опростио. Тако је дошао до слободе. Кад је отишао на слободу, он је ухватио за гушу једног свог дужника који му је био дужан једну смешну-малу цифру од неких 100 гроша. Када је чуо цар овај - зајмодавац, он је повукао ону своју реч и упозорио га је да није требало тако да ради, ако је он био човекољубив према њему, тако је требао и он да поступи према свом дужнику.

Овог првог човека, који је био огромну своту дужан, представља сваки од нас! - Ко зна колико је сваки од нас дужан Господу Богу, колико смо милиона и милиона грехова увредили Господа Христа! Људи који не знају шта је грех, и који не знају за покајање, они сматрају да ако нису сагрешили у великом, нпр. убиство, пљачки великој и слично, да ако то нису учинили, да нису грешили...

Међутим, треба знати да ми људи грешимо злоупотребљавајући своју вољу, јер грех јесте злоупотреба своје воље - зато човек греши у мислима, речима и делима. Дакле, зла мисао је у ствари семе, реч је већ нешто што доноси плод, а дело сигурно значи то што дониси плод, наши плодови злих мисли, а то су зла дела. И зато човек треба да се каје за зле мисли, за све зле речи и за сва зла дела.

Вера нам је Православна и није довољно да човек само верује па да може тако да уђе у живот, него је потребно и да делујемо, сећајући се речи једног нашег србског светитеља, Светог Никодима, који каже: ''Бог зна наше немоћи и даће нам духовну моћ, ако ми најпре покажемо труд.'' Зато је потребно да се трудимо, нарочито у молитви Богу, да се трудимо у посту у постовима, да се трудимо у милости, да се трудимо да будемо милостиви у материјалној и духовној милостињи. Ко не може материјалном милостињим да помогне, нека упражњава духовну милостињу и тако да помаже. Нека се моли Богу, да му Бог да снаге, да се моли за другог, и за оне који га помажу. Да се сећа својих предака упокојених и да запажа невољнике око себе и да тајном милостињом (материјалном или духовном) помаже. Та тајна милостиња је најмоћније средство у борби против злих сила, плус поменуто из Јеванђеља, а то су молитва и пост. ДАКЛЕ, МОЛИТВОМ И ПОСТОМ СЕ ИЗГОНИ ТАЈ ЗЛИ РОД! Кандидату за калуђера каже се да ће молитвом и постом умилостивити Бога. Ако се тако каже калуђеру, онда тако може сваки хришћнин да чује и тако чини. ДАКЛЕ, МОЛИТВОМ И МИЛОСТИЊОМ ЋЕМО УМИЛОСТИВИТИ БОГА!

Поред свега тога треба да имамо веру и поверење у Живог Бога; значи у Свету Тројицу: Оца, Сина и Светога Духа – Јединога Бога! Да имамо Православну веру, да имамо поверење у Оца нашега Небескога, јер као што родитељ брине о деци својој, о свим потребама, ако човек грешан брине за све то, како не би онда Господ, Отац наш Небески, бринуо о нама - излазио у сусрет нашим разумним потребама. Наше потребе могу да буду заиста потребе, а могу да буду и неке лажне, да човек и не добије то што тражи од Живога Бога. Треба да иштемо најпре оно што је непролазно - Царство Небеско, да радимо и знојимо се преко читавог дана и онда опет на молитву славимо Бога.

Ма шта човека да снађе у времену, увек треба славити Господа, Оца нашег Небескога, јер ништа не бива без Његовог допуштења, и ништа што је добро није без Његовог благослова. А нама људима остаје да се трудимо у молитви, посту, милости да би тако узастали у врлинама, у ВЕРИ, НАДИ, ЉУБАВИ, ХРАБРОСТИ, ТРПЉЕЊУ, НЕОСУЂИВАЊУ БЛИЖЊИХ, у ПРАШТАЊУ, јер о праштању и говори данашње наше Јеванђеље, о праштању ближњима. Када би смо имали ту врлину, онда не би било толико парница, не би било толико губљење времена, не би било толико злих речи, повреда, мисли, убистава, освета и ко зна колико још...

Чудне су за људе ове речи које су се са Крста чуле: ''Оче, опрости им, јер не знају шта раде!'' Као што Владика Николај каже, до тих речи које су изговорене Пречистим устима Христовим: ''Оче, опрости им, јер не знају шта раде'', дотле се увек чуло на губилиштима, по тамницама, затворима, робијашницама, чуло се: освети ме, освети ме, освети ме. Значи човек је гледао да се освети својим непријатељима, нарочито ако би га они по његовом расуђивању неправедно лишили слободе, или набедили да је неко зло учинио...
А, овде сад чујемо нове речи Господа: ''Оче
, опрости им, јер не знају шта раде''. И заиста је, браћо и сестре, тако, ако се човек смири, ако смирено погледа нападача, неког гневљивца, он ће да примети да тај човек није сам, него да неког има поред њега, или у њему, и он га подстрекава на гнев, на псовку, на рђаве речи, на хуле и тд. Јер никада није ни једно зло без учешћа оног првог злог, оног првог злог духа, који је отпао од Бога још пре стварања времена! Због тога ко се смирио пред Богом, он може са чуђењем да гледа шта се дешава са његовим ближњим, са човеком који га на правди Бога напада, и тако се тај нападач смирава, ако се ми не покренемо гневом на њега, па му враћамо око за око, зуб за зуб, или како неки кажу за једно око 10 зуба...! Имате данас и таквих осветника, а то значи већ нешто што изражава стање душе, дакле та осветољубивост.

Пазите овако: када се ради о појединачним случајевима, ми би требали да, ако имамо снаге и смирења, да окренемо други образ. А, ако се ради о нападу на породицу, или народ, положај војнички, онда нема окретања другог образа, него се враћа у пуној мери ономе ко кидише да нам упропасти тела и душе. А то су ови непријатељи наши који нас двојно нападају, али ако Бог да, све ће добро бити, јер све што се дешава - дешава се по Божјем допуштењу, а ради нашег покајања, ради нашег истинског обраћања Богу Живоме.


Мора се србски народ, значи сви који хуле Господа да престану да псују, требало би да, ако Бог да, децу рађају, да се не убијају деца абортусима, да се бар мање краде, и што се крало у прошлости не тако давној. Дакле, неке основне муке, односно болести, требало би прво лечити те највеће, па после ћемо се хватати у коштац са неким мањим. Тако Свети Оци препоручују да се човек ухвати у коштац са оном страсти која највише пред њим царује. Кад њој откине главу, победи, онда ће и друге да устукну од таквог једног борца кога подржава и сам Бог својом енергијом, својом благодаћу. А наше је да се вежбамо, као што рекох, у молитви, у посту, у милостињи.

Молитва зависи од покајања и поста нарочито. Онај ко се каје за своје грехе, требало би да од свог духовника, или свештеника тражи епитимију, значи духовни лек. Нарочито човек треба да пости како је то прописано правилима црквеним. Ако је телесно здрав, па чак и ако је болестан, нека пости онако како је то прописано, јер ако се држи такав пост и ако се у пост не предамо у посним јелима, онда се у души јавља природна жеља за општењем са Оцем Небеским, а то је молитва. Молитва је општење или разговор са Оцем Небеским. Она се обавља речима, али се духовно осећа, нарочито ако је молитва сабрана и мање расејана. Само се Анђели Боји нерасејано Богу моле, а човек има мање или веће расејање на молитви. Али, од уздржања - поста, од наших намера, најважније је, кратко речено, ВЕРА И НАМЕРА. Ако је наша намера добра, ако нам вера права, Православна, онда и поверење у Христа, то значи у Бога Живога, онда се све то завршава онако, како је то Богом благословено. Тако човек води добар рат, ратује добар рат овде на земљи са циљем да уђе у живот вечни коме нема краја...

По питању поста знате већ како иде. Кад се каже постити, то значи да се пости на води, не на уљу, у строгом смислу речи; кад се каже постити, то значи једанпут јести на води. Наш народ зна шта је пост, а то је 2-3 пута употреба јела на води и уздржавања од сагрешења у духовном посту. Дакле, то је пост којим се ми припремамо за Свето Причешће. То је пост на води. А ово што неки попуштају на уљу да се једе, па причешћују, то може само ко је загрљен у болести и опет може дан, два и три, у зависности колика му је снага тела, пред причешће да посте на води, осим оних који су у кревету - тешки болесници. Јер, тешко се може водити духовно мислени рат, ако се не пости.

Ми можемо имати добре жеље да не грешимо, али нећемо моћи да их завршимо до краја. Господ нам неће помоћи, јер нисмо уложили оно што смо могли, због лењости или маловерности. Дакле, од нас се тражи не оно што не можемо, него оно што можемо, зато и треба да покажемо као што свети Никодим каже: ''Ако ми покажемо труд, Бог ће нам дати моћ!'' То је по питању свих наших деловања, по питању на плану спасења наших душа. Значи, увек требамо показати труд, и Бог ће нам дати моћ. Свако добро дело Бог благосиља, а ми људи треба да се трудимо у времену и да се тако приступајући Светим Тајнама, са извесном припремом, која нам је речена нашим Светим Оцима, да приступамо Светој Тајни Причешћа, да би смо тако, једући, пијући, причешћивајући се Господом Христом, видљиво и невидљиво имали Живот вечни.


Значи треба пазити да се пости по Типику Црквеном, по правилима која су нам предата нашим Светим Оцима, од којих је нама најближи Свети Владика Николај. Још имамо духовника и верника који памте како се постило, који су били тамо где је и Владика био и служио. Памте како се постило и причешћивало. А не како се негде данас ради, да људи једу, па да иду на причешће, сматрајући да је то тако могуће, заборављајући да још у првом веку Апостол Павле каже и пита се, зашто су многи међу вама слаби и болесни, и напрасито умиру? - Зато што се недостојно причешћују! Не треба никога неког да поведе нека струја, па да се по питању причешћа, стекне као некаква навика, која се врши у Цркви. Ко хоће чешће да се причешћује, он мора да има врло строг живот и да буде руковођен својим духовником, да нам да благослов за то, знајући да се он озбиљно припрема, озбиљно живи, а никако да то буде привилегија свих присутних. Јер ако погледамо састав присутних на Литургији, има људи који дођу некрштени, нарочито има пуно невенчаних, живе блудно и они ни случајно не би смели да приступају причешћу, док се не одвоје од својих сапутника животних, односно док се не венчају у Цркви Православној, и док се не покају за сва своја сагрешења. Зато и кажем: имате људи који не знајући, а бивају позвани... попију кафу ујутру па иду да се причесте. Имате који доручкују, па иду да се причесте. Шта немате данас да чујете, а то све води пропасти душа. И сваки онај који се припрема за причешће, који пости, нека добро зна, да ако често приступа биће више нападан од злих сила. Јер такав је ред.

Знате где седе оне војсковође који су прошли многе битке у овим ратовима - овоземаљским ратовима? Они који су прошли многе битке и имали великог успеха у њима, они су близу цара. А никако неки тамо регрути и почетници. Они су чак ван трпезе, односно, ван трпезе цареве. Треба да чекају када ће бити пуштени за царску трпезу. Тако и са овим покајницима, који почињу да се кају за своја сагрешења, да не журе на причешћа, нека добро испитају свој живот и своје достојанство. Да ли да буду близу Цара. Зато је најбоље када човек себе строго испитује, онда ће се и више потрудити да живи онако како је Богу угодно. И никада ми не можемо да се правдамо, јер увек имамо зашто да се кајемо.

Вероватно ћете се после ових речи, кајати за по неку реч. Јер човек је трговац, он врши смотру увече, када се заврши радни дан, трговац гледа како је прошао тог радног дана. Тако сваки Хришћанин треба да ради, да види како је прошао тога дана. Шта је то све, то зло тога дана учинио у мислима, речима и делима, па да се за све то покаје Богу, јер нисмо сигурни да ће мо дочекати следеће јутро.

Тако треба имати став према себи и према животу уопште. Какве смо снове имали. Они говоре много о нашем животу дневном. Дакле снови говоре о дневном животу. Какве су мисли и осећања преко дана, тако бива и ноћу, мада има и ствари и које не разумемо, а добри су они снови који нас духом воде покајању.


Мало сам одужио ову причу због наших гостију из Београда, да би што се каже, нешто се сазнало по питању те духовне борбе, јер тамо је теже живети... Данас у граду побожно живети далеко је теже, него негде ван великих градова и сваки човек, браћо и сестре, ако је свестан времена у коме живи, нека се постара ако има могућности, па нека нађе резервни положај негде мало ван града. Да имате неки пут сигурносни вентил, да одете мало, одморите ваше душе.

Ако се човек бори, он се и умара, а бар током нерадних дана може да оде ван града негде, да одмори своју душу, да се бави неким другим мислима, а не оним свакидашњоцом, бригама о потребама разним. Него је добро, јако је добро да човек има своју производњу, да има бар неки ар, или ари и да организује неку своју производњицу, поврћа, воћа, нечега, значи нешто што ће му сигурно требати, и свима нама, да знамо како се то ради, како се добијају плодови који су потребни за прехрану. Треба радити да човек не би дошао у ситуацију да мора да проси, или да буде запечаћен неким печатом, да би могао учествовати у светској размени, у куповању и продавању. Такве печате не треба примати, јер је то већ онај печат о коме се говори у Светом Јеванђељу, односи се на антихристов печат. Због тога треба да човек увек да настоји да предупредимо невоље које ће доћи, већ које стижу на овај свет, ову планету на којој ми живимо.

Тако треба да се потрудимо, да лакше пребродимо оне невоље које ће доћи, које ће доћи на нас људе, јер знате шта је рекао митрополит петроградски Јован - он каже овако: ''Милиони наших непокајаних грехова су позвали сатану из пакла!'' Дакле милони наших непокајаних грехова су позвали сатану из пакла и он ће ући, ако већ није ушао у једног дечака, а то вам је будући цар земаљски, то је антихрист! Антихрист значи уместо Христа. Он ће се представити као христос. Када су калуђери селовецког манастира питали старца Зосиму како познати долазак антихриста, он је рекао: '' Чеда моја, кад чујете да је дошао Христос, знајте да је то антихрист!'' Дакле биће превара велика, а можда испред ње велика жетва Господња, можда трећи светски рат, који је можда већ у току, да би се што више душа спасло и отишло тамо где нема бола, суза и уздисаја, да би човек прешао из временског живота у живот вечни, коме нема краја. АМИН.

 

Колумна

Историја

istorija

 

Судбина

sudbina

 

Младост и старост

mladost i starost

 

Полу истине и полу знања

polu istine i polu znanja

 

Глупост и памет

glupost i pamet

 

Најбоље за најгоре

najbolje za najgore

 

Доброчинство

dobrocinstvo

 

Жеља

Жеља

 

Грешка

greska

 

Мало је дана

malo je dana

 

nimnik.jpg
Број прегледа чланка : 4676452

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.