svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

КАКО ЈЕ НАСТАЛА ПЕСМА „ЂУРЂЕВДАН“?

Уз обиљежавање народних обичаја, традиција је постала и пјесма “Ђурђевдан”, коју је обрадио музичар Горан Бреговић, а опјевала сарајевска група “Бијело дугме”. Међутим, многи Срби данас не знају како је заправо настала та пјесма и које је њено значење.

Шести мај 1942. године. Хладно сарајевско јутро. Полиција Независне државе Хрватске наредила је да се Србима припреми “ђурђевдански уранак”.

У четири сата ујутру у град су се сливале колоне српских заробљеника из логора, касарни и затвора.

На Обали Кулина бана чекао их је воз смрти, који је из Сарајева путовао за Јасеновац. У колони је било око 3000, углавном, младих људи.

Разјарени усташа пред колоном је узвикивао:

“Ђе сте, Срби? Бесплатно вас водимо на теферич у Јасеновац!”

На вагонима је писало “седам коња или четрдесет војника”, али су усташе у један вагон уводиле и по 200 заробљеника.

Гладни и жедни, на путу према јасеновачком казамату, заточени Срби падали су у кризе због страха и неизвјесности.

У том општем хаосу један затвореник, иако у грчу и немоћи, из поноса и пркоса, из срца и душе запјевао је:

Прољеће на моје раме слијеће,

ђурђевак зелени,

ђурђевак зелени,

свима осим мени.

Друмови одоше, а ја остах

нема звијезде Данице,

нема звијезде Данице,

моје сапутнице.

Због ове пјесме усташе су затвориле шибере на вагонима, а затвореници, збијени једни до других, на малом простору, остали су без ваздуха.

Од 3.000, колико их је кренуло из Сарајева, у злогласни Јасеновац стигло је 2.000 душа, а само њих 200 преживјело је тортуру.

Захваљујући преживјелим, међу којима је и професор Жарко Видовић, истакнути историчар и филозоф, знамо за овај догађај и настанак тужне пјесме српских заробљеника “Ђурђевдан”.

Под утиском ове приче, сарајевски музичар Горан Бреговић обрадио је пјесму која је, у међувремену, постала планетарни хит, који се изводи на више свјетских језика.

Ево зоре, ево зоре,

Богу да се помолим,

ево зоре, ево зоре,

еј, Ђурђевдан је,

а ја нисам с оном коју волим.

На нашу велику жалост, многи Срби данас не знају за воз смрти и за право значење ове пјесме.

Сви смо свједоци да је она заступљена на свакој српској прослави, уз алкохол и дигнуте руке.

За промјену, било би добро када бисмо почели поштовати нашу прошлост.

То је једини начин да нас будућност не прогута и да не дочекамо неки нови крвави Ђурђевдан.

Еј, коме сада моја драга

на ђурђевак мирише,

на ђурђевак мирише,

мени никад више.

Извор: BN

 

Колумна

Али ..

ali

 

У право време

u pravo vreme

 

Увек сметаш некоме

uvek smetas nekome

 

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

rukumija-s.jpg
Број прегледа чланка : 6220560

16600m

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.