svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

СВЕТИ САВА И ДАНАС СПАЈА И УЈЕДИЊУЈЕ СРПСКИ И РУСКИ НАРОД

На Ђурђевдан су у српску престоницу стигла два госта из далеког Сибира са лепим поклоном за српску престоницу, тачније за СПЦ и српски православни народ. Протојереј Олег Матвејев, старешина Успенског храма у граду Кјахти, републике Бурјатије у Русији, у пратњи једног свог парохијана, донео је на дар храму Светог Саве копију чудотворне иконе «Споручница грешных» (Посредница за грешне).

Ова чудотворна икона сматрана је уочи револуције за главну светињу Забајкалја и налазила се у Троицком храму Троицкосавска (данашња Кјахта) који је у свом саставу имао и капелу Светог Саве српскога. У смутним временима после револуције оригинална икона је нестала, а Троицки храм скоро потпуно порушен.

Уз погачу и со, група српских верника на челу са о. Радивојем из цркве Светог Саве на Врачару, дочекали су на Ђурђевдан драге госте из далеке Бурјатије (руска република у Сибиру, на граници са Moнголијом) на Београдском аеродрому. Икона се тренутно налази у цркви Светог Саве покрај храма Светог Саве, у четвртак ће се у вечерњим часовима читати акатист икони Мајке Божије, а у суботу 10. маја, на дан спаљивања моштију Светог Саве, на Светој Архијерејској Литургији отац Олег ће поклон предати у руке Његовој Светости Патријарху Иринеју.

Мало наших људи зна да наш народ вежу дубоке духовне везе са овом далеком руском републиком Бурјатијом и градом Кјахтом. Град Кјахту је основао 1727. године наш знаменити земљак, српски племић и руски гроф Сава Владиславић. Пошто је на реци Кјахти 1728. године и озваничен “Бурински споразум” из 1727. године, којим су од стране Царске Русије (коју је заступало “Владиславића посланство”) и Кинеске Царевине, утврђене границе између Царске Русије и Кине, које су ево скоро 300 година непромењене до дан данас. Пре Октобарске Револуције град се звао Тројицкосавск и представљао је богати руски центар на путу трговине чајем. Због своје несвакидашње лепоте, Тројицкосавск су звали “Венеција на песку”. Интересантно је да су чак и у Русији многи људи мислили да је град добио име у славу свете Тројице и њеног оснивача, Србина из Херцеговине, Саве Владиславића Рагузинског. Међутим, Сава Владиславић је град посветио свом небеском заштитнику, Светом Сави српском.

Прошле године, на 285-ту годишњицу Троицкосавска и 90-ту годишњицу Кјахтинског рејона, на позив градске администрације позван је и Бранко Вукомановић, пословни човек из Београда, директни потомак српске племићке лозе Владиславића, потомак Вукомана Владиславића, брата Саве Владиславића Рагузинског. Он је тада на поклон Тројицкосавску донео резбарену икону Светог Саве српског са честицом моштију и крстом лозе Владиславића- Вукомановића са друге стране иконе. Том приликом отац Олег је међу разрушеним зидинама храма служио молебан за обнову ове светиње, некада најлепше цркве у азијском делу Русије. Отац Олег се нада да ће на 300-ту годишњицу Тројицкосавска (данас Кјахте), обновљени храм засијати у свом некадашњем сјају и резбарена икона Светог саве српског, поклон породице Вукомановић, биће пренета у обновљени храм.

У разговору са руском новинарком Антонином Фадејевном[1], отац Олег је истакао: “Својевремено су из више разлога Кјахту звали “Москва на истоку”. Тако да можемо рећи да се данас кроз Кјахту пројављује заборављена дубина веза Русије и Србије. То што је наш град основао Србин и што му је дато име духовног вође Срба, говори о високом значењу тих људи за Русију – Светог Саве Српског и Саве Владиславића Рагузинског, који је између осталог био и отац руске војне обавештајне службе. Само он је могао успешно да реши старе државне проблеме између Русије и Кине…”.

Отац Олег је том приликом истакао и оно што тренутно највише заокупља његово срце: “Грешно је заборављати своје родитеље, учитеље, добротворе. Грешно је такође и то што смо ми заборавили и свог небеског покровитеља – Светог Саву Српског. Кроз 13 година навршиће се три века како је његово име било дато нашем граду. Данас на жалост нема знакова његовог духовног и физичког присуства у Кјахти, осим две иконе… Било би добро да уочи тровековног јубилеја граду вратимо његово законито, Богом дато име, а нама свима, моћног наставника и заступника пред Господом, Светог Саву Српског”.

Сутрадан по Ђурђевану, љубазношћу оца Радивоја старешине храма Cветог Саве, у пратњи београдског домаћина оца Олега – већ поменутог Бранка Вукомановића – имали смо јединствену прилику да се упознамо са историјатом и занимљивостима градње храма Светог Саве и погледамо на наш град са куполе величанственог храма. После незаборавне ескурзије по храму, отац Олег и отац Радивоје су узајамно разменили пригодне поклоне. Било би лепо да на дан спаљивања моштију Светог Саве, што више српских верника присуствује још једном дивном догађају, који сведочи да нас наш сверодитељ Свети Сава и данас спаја са једнородном и једноверном руском браћом. И да те везе није у стању да покида ни НАТО пакт са својим вазалима у Београду. Јер је Диван и Велики Господ у Светима Својим.

——————————————————————–

[1] http://www.1sn.ru/101325.html

Ранко Гојковић / Васељенска ТВ

http://www.vaseljenska.com/misljenja/sveti-sava-danas-spaja-ujedinjuje-srpki-ruski-narod/

 

 

Колумна

Али ..

ali

 

У право време

u pravo vreme

 

Увек сметаш некоме

uvek smetas nekome

 

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

ravanica-s.jpg
Број прегледа чланка : 6220305

16600m

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.