svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

ЗАШТО ЈЕ СРБИЈА ПРИ ВРХУ ПО БЕДИ?

Једино су Венецуела и Иран испред Србије на листи која мери степен беде у 89 земаља света. “Индекс беде”, истраживање које је Србију сместило на алармантно треће место, спровео је и недавно објавио професор примењене економије на Универзитету “Џон Хопкинс” Стив Хенки.

Како професор Хенки у телефонском разговору из Балтимора, објашњава за лист “Политика“, државе су рангиране према изражености негативних економских фактора – инфлацији, незапослености и каматним стопама, од којих се “одузима” позитивни економски показатељ – раст бруто друштвеног производа.

“У Венецуели је највећи проблем изузетно висока инфлација, а у Србији – незапосленост. Према објективним мерилима, Венецуела заузима прво, а Србија треће место, али мислим да је према субјективном доживљају беде ситуација у Србији гора него што то показују критеријуми. Једноставно, ако немате посао, осећате се бедно”,објашњава Хенки у разговору за “Политику”.

Сарадник вашингтонског института “Кејто” каже да је индекс беде први у Америци почео да мери економиста Артур Оукен за време председника Линдона Џонсона. Шеф Беле куће желео је да зна степен незапослености, инфлације и каматних стопа јер је схватао да ови чиниоци утичу на рејтинг политичара.

У Хенкијевом глобалном истраживању за прошлу годину, на дну листе су Јапан, Тајван и Сингапур, што значи да су негативни економски фактори најмање изражени у овим земљама. Међутим, позиционирање неких земаља је изненађујуће. Испада да Малежани боље живе од Американаца, а Румуни од Британаца, па се поставља питање да ли економске формуле заиста одсликавају стваран живот у овим државама.

“Све што могу да кажем јесте то да је у земљама са дна листе боље него у земљама са средине или врха. Можда има неких одступања, али истраживање представља генерално правило”, каже саговорник “Политике“, који припада школи економије чији је најпознатији ђак Милтон Фридман, икона неолиберализма.

Фридманова опаска – да држава доводи до несташице производа када наметне цену тих производа без обзира је ли то парадајз, гас или нафта – послужила је Хенкију да објасни зашто је ситуација у Венецуели тако лоша.

Држава је, сматра Хенки, наметнула цене због чега је 28 одсто основних животних намирница људима у Венецуели недоступно. Зато га не изненађују социјални немири у овој земљи, као ни позиционирање Србије, према “индексу беде”, јер је као финансијски и монетарни стручњак добро упознао оба региона.

Између осталог, саветовао је аргентинског председника Карлоса Менема када је Буенос Ајрес деведесетих покретао радикалне економске реформе, укључујући зауздавање инфлације, приватизацију свега што се могло приватизовати и отварање тржишта за страну робу и капитал.

Професор Хенки одмах реагује на примедбу да се неолиберални сценарио у Аргентини није завршио “хепиендом”, односно да није најуспешнији модел реформи.

“То је апсолутно био добар модел, а пропао је јер су Аргентинци почели да крше правила. Ја сам упозоравао да би кршење правила могло да доведе до краха, што се стварно и догодило када је Менем отишао, а нова влада почела да ради све обрнуто од оног што је требало, укључујући национализацију”, каже он и сматра да је либерални рецепт за излажење из економске кризе – приватизација, снижавање инфлације, отворено тржиште, дерегулација – стопостотно делотворан.

Он то предлаже и Србији. Са овим регионом упознао се још деведесетих када је саветовао потпредседника југословенске владе Живка Прегла. Уследио је рад са послератном босанском влади на монетарним питањима, саветовање црногорског председника Мила Ђукановића у време када је Црна Гора напуштала динар, као и бугарског председника Петра Стојанова за време великих економских промена 1997. Хенки сматра да би Србија могла да следи управо бугарски пример са реформом валуте.

“Србији бих предложио оно што сам својевремено предложио Бугарској, односно снижавање каматних стопа. Кредит у Србији је скуп, због чега мали и средњи бизнис не може да се задужује и напредује. То је та велика промена коју су Бугари имали. Они су 1997. имали огромну инфлацију, да би данас били бољи од свих других на Балкану и имају најниже каматне стопе”, каже овај амерички економиста и додаје да српски динар треба да буде фиксиран за евро, као и да држава треба да се повуче из бизниса и укине многобројна, а непотребна правила, уредбе и регулативе.

“Знам да је то тешко урадити, али неће бити инвестиција ако се не смање регулатива и корупција. Не можете да послујете ако се држава меша у бизнис. Није чудно да се моји резултати поклапају са закључцима Светске банке која је у свом извештају о условима пословања Србију сместила на 93. место од 189 земаља света”, каже Хенки.

Када је реч о светским трендовима, Стив Хенки каже да ће се економија ЕУ временом опоравити, али да то неће бити нагло нити у скоријој будућности, док је стање у САД мало боље. А колико ће санкције ЕУ и САД штетити економији Русије?

“Прво, желим да кажем да сам против санкција, а увек за дипломатију. Санкције само потпаљују ватру и отежавају ствари. САД инсистирају на новим санкцијама и, по свему судећи, наставиће да их намећу за разлику од ЕУ. Када је реч о руској економији, ја бих се пре свега концентрисао на гасовод ’Јужни ток’. За судбину овог пројекта најважније земља је Бугарска. Засад се чини да је Софија више на страни ’Гаспрома’ него на страни ЕУ, баш као и Србија, али ја бих са великим интересовањем пратио шта ће Бугарска да одлучи”, наводи саговорник “Политике“.

(Политика, Б92)

 

 

Колумна

Али ..

ali

 

У право време

u pravo vreme

 

Увек сметаш некоме

uvek smetas nekome

 

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

ravanica.jpg
Број прегледа чланка : 6220288

16600m

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.