svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Миша Матић: СОЛУНЦИ АНТОНИЈА ЂУРИЋА И ЦИСАНЕ МУРУСИДЗЕ

Ел. пошта Штампа ПДФ

На 73. годишњицу од немачког бомбардовања Београда, 6. Априла 2014. Бањалучани су имали прилику да премијерно чују шта су говорили они који су пре нешто мање од једног века од Аустро-угарске ослободили све Србе, а уз њих и остале поданике и сужње Беча Јужнословенског порекла. Драма Антонија Ђурића „Солунци говоре“ у режији Цисане Мурусидзе по други пут је постављена на сцену Националног театра у продукцији две Академије уметности – једне из Београда, друге из Бањалуке.

 

Стогодишњица Првог светског рата вратила је на сцену дело које је пре више од тридесет година приказало српску заставу без петокраке, свештенство и српског краља приказало у светлу које суштински обасјава српски народ, а српске сељаке-војнике, чије су груди красиле Карађорђеве звезде са мачевима, поставило на пиједестал наших националних вредности. Док Цисана Мурусидзе није добила задатак да режира Ђурићеве „Солунце“ драма је поверена једном младом редитељу који се поспрдно односио са јунацима – сељацима главним актерима „Солунаца“. Данас је он један од водећих уметника у мантији, као што је један од најгласнијих противника књиге Антонија Ђурића по којој је играна представа „Солунци говоре“ данас први заштитник лика и дела ђенера Драже Михаиловића.

Срећом текст „Солунаца“ је стигао до грузинке Цисане Мурусидзе, представа је извођена 386 пута, посматрали су је у то време још живи солунци са ордењем на грудима, у публици су била и два српска патријарха... груди Антонија Ђурића и Цисане Мурусидзе украшене су орденима Светог Саве. Дело које су створили пркосећи разним комитетлијама и њиховим полтронима заслужило је да буде одликовано од тада јединог институционалног чувара српства – Српске Православне Цркве. Данас је то дело поново пред публиком, на позорници су студенти српских академија, млади, управо у годинама у којима су били Солунци који исповедају своју витешку судбину.

Данас није проблем афирмативно приказати српског краља, српске војсковође и српске сељаке - војнике. Нема их више, сем у литератури. Данас није проблем исповедати православну веру, више се не записује ко је био у цркви, већ ти исти бележници сад бележе изостанке.... али је храброст рећи да смо настављачи дела оних српских сељака и јунака који поразише један део данашње уједињене Европе и да смо и даље непријатни сведоци издаје другог дела те исте Европе. У суботу 26. априла 2014. на сцени „Раша Плаовић“ Народног позоришта у Београду, седморо студената из Бањалуке и Београда показало нам је какви треба да будемо.

Антоније Ђурић:

„Солунци говоре“

Режија: Цисана Мурусидзе

Уметнички сарадник редитеља: Бранка Зорић Васовић

Сценограф: Драган Стојков

Костимограф: Драгана Пурковић Мацан

Сценски покрет: Рената Агостини

Фрула: Бора Дугић

Труба: Борислав Величковић

Улоге:

Солунци:

Марија Ђајић, Иван Перковић и Данило Керкез ( Академија умјетности у Бања Луци )

Саша Симовић, Стефан Ковачевић, Дарко Ивић и Срђа Бјелогрлић ( Академија уметности у Београду )

Заповест мајора Гавриловића и Плаву гробницу казује: Васа Пантелић

Регент Александар: Иван Босиљчић

Краљ Никола: Миодраг Радовановић Мргуд

Арчибалд Рајс: Танасије Узуновић

Црквено појање: Оливер Њего / Вукашин Савић

Извршни продуцент: Лука Кецман, декан Академије умјетности

Продуцент: Душан Ђоковић, председник Академије уметности

Извор: Видовдан

 

 

Колумна

Али ..

ali

 

У право време

u pravo vreme

 

Увек сметаш некоме

uvek smetas nekome

 

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

koporin-s.jpg
Број прегледа чланка : 6220575

16600m

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.