svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Владимир Димитријевић: ДРАЖА И ХРВАТИ

Процес рехабилитације ђенерала, навео је хрватског председника Јосиповића (маскираног у сушту толеранцију) да ускликне да је Михаиловић ратни злочинац, док је Туђманов ХДЗ тражио да Влада Хрватске, у случају рехабилитације ђенерала, повуче амбасадора из Београда.

Хрватска позиција је заиста сложена: једини који су Дражу прогласили ратним злочинцем су Тито и комунисти; амерички председник Хари Труман га је, посмртно, због помоћи савезничкој борби, одликовао. Та конфузија се види и из става хрватског историчара Владимира Гајгера, који, у интервјуу „Пресу" (4. април 2012), каже: „Наравно да је Михаиловићева Југословенска војска у отаџбини као првенствену улогу имала пружање отпора окупатору у Србији и, непобитно је, пружала је активан отпор, избегавајући сукобе ширих размера. Но, четнички покрет на подрчју НДХ нешто је сасвим друго... Није се ту радило само о заштити становништва, него и о борби против самосталне хрватске државе, ма каква она била. У италијанској окупационој зони успели су да се нагоде с италијанским војним инстанцама. Дакле, и даље су се борили против НДХ, усташа, партизана, али не и против италијанских војних снага". Шта ово значи? Југословенска војска ђенерала Драже, по Гајгеру, јесте добра у Србији, али не и у Хрватској, јер је НДХ била хрватска држава, „ма каква она била". А нагодба четника Далмације и Херцеговине са Италијанима није била стратешко, него тактичко опредељење: Италијани су се грозили усташких звери у људском облику, и спасавали су невино србско становништво, помажући у томе самим четницима. Да ли је требало борити се против Италијана који су војводи Ђујићу давали камионе да извлачи србску нејач са домета усташке каме? Гајгер је заборавио да је „хрватска држава, ма каква она била", настала као плод комадања међународно признате Краљевине Југославије, и са подршком Сила осовине, док је ђенерал Михаиловић био званични министар међународно признате владе Краљевине Југославије. Но, шта да се ради? Хрват, чак и ако је антифашиста, ни не може да у објективности оде даље од Гајгера. И толико је, од њега, доста.

ХЕРОЈ АНТИНАЦИСТИЧКЕ БОРБЕ

Ђенерал Михаиловић био је херојски официр српске војске у Првом светском рату, а пре рата је неколико пута био кажњаван због изражавања свог позитивног става према совјетској (ипак словенској) Русији, као и противљења приступању Југославије Тројном пакту. За време Другог светског рата, нацисти су његову главу уценили са 100000 рајхсмарака у злату, а сматрали су га својим кључним непријатељем. Наређујући да се крене у уништавање и разоружавање четничких снага Д. Михаиловића, генерал Александар фон Лер 31. марта 1943. назива Михаиловића „душом покрета отпора у Србији", а истог дана генерал Алфред Јодл у име Врховне команде Вермахта наређује: „Након уништења Титове комунистичке државе, треба приступити уништењу и оружаних снага националног српства под командом Д. Михаиловића, да би се обезбедила позадина у случају непријатељског искрцавања на Балкану". Немачки генерал Рудолф Литерс је, маја 1943. године, Четвртом пуку дивизије „Браденбург" издао наредбу: „Главни циљ пука остаје хватање особе и штаба Драже Михаиловића, те заплена његове архиве". А Хитлеров изасланик на Балкану, Херман Нојбахер, у својој књизи „Спе- цијални задатак: Балкан" (Београд, 2004) јасно каже да је Дража био „славан јунак српског отпора, који се са својим четницима вратио старој балканској традицији и тиме спасао част нације", при чему се „уздржавао од свих преговора с Немцима и остао веран савезницима". Зато је, као што већ рекосмо, и добио посмртно одликовање америчког председника Трумана, Легију за заслуге - главни командант: „Генерал Михаиловић одликовао се изванредним држањем. Као врховни командант Југословенске војске и као министар војни, организовао је и водио важне снаге отпора против непријатеља који је окупирао Југославију. Кроз неустрашиве напоре његових трупа, много америчких ваздухополоваца било је спасено и враћено под савезничку контролу. Генерал Михаиловић са његовим снагама, иако није имао потребно снабдевање, водио је борбу под крајњим тешкоћама и допринео материјално савезничкој ствари и коначној савеничкој победи". Да ни не говоримо да је исто такво мишљење о свом школском другу имао и славни Шарл де Гол...

ДРАЖА И ПАВЕЛИЋ, ЧЕТНИЦИ И УСТАШЕ

Једна од најмонструознијих лажи Титовог режима била је да је Дража Михаиловић код Срба исто што и Анте Павелић код Хрвата. Министар војни Краљевине Југославије, чија је Влада, састављена од Срба, Хрвата и Словенаца, водила своју државу путевима антихитлеровске коалиције, пореди се са нацистичким слугом и крволоком, који је, много пре него што је дошао на власт захваљујући Хитлеру и Мусолинију, осмислио геноцид над Србима, спроводећи га са свом немилосрдношћу за коју је његов марионетски режим био способан. Не треба заборавити: ђенерал Дража је за време Другог светског рата позивао Хрвате да му се придруже у заједничкој борби за ослобођење. Да ни не говоримо о томе да су Хрвати оријентисани југословенски били са Дражом: од интелектуалаца, попут Ђуре Виловића и Ника Бартуловића, до ђенерала Матије Парца.

О ОСВЕТИ

Да се разумемо: четничке освете је било, нарочито у оним крајевима где су се усташе немилосрдно окомљавале на србску нејач. У тој освети, дешавали су се и злочини према невинима. Али то није био систематски осмишљен геноцид, са идејом да трећину Хрвата треба побити, трећину протерати, а трећину превести у православље, како је Миле Будак, са својим сарадницима у злочину, говорио да треба учинити са Србима. Било је освета из немоћног беса, и то се не може порећи, и није неопходно да нам Гајгер каже да су у „осветничким акцијама у БиХ страдали католици и муслимани који у усташким злочинима нису учествовали". Било је, више од свега, дубоких разочарења, о којима је, у писму једном усташком официру, писао мајор Јездимир Дангић, који је, после набрајања хрватско-муслиманских злодела што су их четници видели, подсетио усташу да су Срби Хрватимa и босанским муслиманима већ једном праштали покоље из Првог светског рата, чињене од стране Вражје дивизије, као и од шуцкорског олоша. Дангић каже: „Нападали сте на обезоружани и преплашени српски народ, на нашу невину дечицу, -мајке и сестре наше, попалили сте домовe наше и порушили светиње наше, ви, који сте у последње време затрубили о текаквој хиљадугодишњој култури. Па да је и постојала, довољно је један дан истребљења и мучења српског народа да вас будући векови и поколења забележе као највеће вандале и крволоке". Ипак, он наглашава да упркос злочинима, Срби не враћају истом мером: „Да се већ једном зна да ми не кољемо заробљенике као што је рађено са нашим племенитим народом и цивилним становништвом, и како ви и Турци радите са нашим погинулим и рањеним друговима /.../ Од Вас самих, војничких старешина и војника, зависи да ли ћете у последњем часу, почети да перете срамоту са хрватског народа, уколико се то још може учинити. Сасвим је опрати нећете ни ви, ни хиљаде будућих покољења, као ни језуитска и од Христа отпадничка класа. У покољу српског народа учестовало је најшареније друштво у свештеничким мантијама, усташкој униформи, феслијама и дроњавим циганским оделима. Удружише се криж и дин, поклоници Криста и Мухамеда и безверци, да нас сатру и униште. На нашој страни је Бог, правда и истина, боримо се за најсветије идеале човечанства, па ћемо и победити".

У интервјуу датом недељнику „Прес", Владимир Гајгер наводи различите процене броја Хрвата које су четници из освете побили: цифре се крећу од 1372 (колико је побројао, 1989, др Фрањо Туђман) до 47 000 Хрвата и муслимана на целој територији НДХ (укључујући и Босну и Херцеговину), каква је процена Владимира Жерјавића. Гајгер каже: „Комисија за утврђивање ратних и поратних злочина Републике Хрватске до 1999. је пописала 4203 особе чију су смрт на територији Хрватске проузроковали четници". Потписник ових редова, наравно, не правда никакав злочин; али, довољно је сетити се да су усташе, по сведочењу Драгоја Лукића, истраживача геноцида над децом у Павелићевој монструм-држави, убиле преко 18 000 само МАЛЕ ДЕЦЕ, зато што су била србска, па да ове бројке, упоређене, опет говоре саме за себе. Поновимо: припадници Дражине гериле нису имали никакве геноцидне планове према Хрватима и муслиманима, а освета је, мада је нико не брани као метод, последица чудовишних размера усташког покоља србске нејачи.

ДРАЖА ХРВАТИМА

Дража је 1943. године упутио поруку хрватским домобранима: „Дан ослобођења нашег народа и наше лепе Отацбине Југославије приближава се крупним кораком. То јесно већ увиђају и домобранци Павелићеве НДХ, које ми већ више од годину дана позивамо да се врате на пут части, пут који води слободи и хрватског народа./.../ Свима домобранцима и правим поштеним Хрватима место је једино у одредима Југословенске војске која води крваву борбу за слободу свих Срба, свих Хрвата и свих Словенаца и за васкрс Југославије. Сви за краља и Отаџбину. Сви за слободу нашега народа. Сви под команду ђенерала Михаиловића у борбу за Југославију. Живео краљ. Живела Југославија". Крајем 1943. Врховна команда Југословенске војске направила је интерну процену политичке ситуације, осврћући се, пре свега, на успех Титове пропаганде међу савезничким силама, како је, наводно, партизански покрет решио противречја србско-хрватског сукоба (идеологијом „братства и јединства"). Тај-сукоб био је узнемирујући за западне силе, којима је Југославија, као и 1918, била потребна интегрална, зарад њихових геополитичких интереса. У овом стратешком документу ЈВуО јасно стоји да Југословенској војсци треба привући „честите хрватске елементе" („При том водити рачуна о разумљивој осетљивости оних Срба, које су у црно завили усташки зликовци. Казна крвницима, строга и праведна, мора да дође, али хрватски колектив није одговоран за те злочине"). А 21. фебруара 1944. Михаиловић упућује проглас Хрватима, подсећајући их да ће бити кажњени само кривци, и опет их позивајући под слободарске заставе заједничке државе. (Још у мају 1943, Дража свом опуномоћенику у Далмацији, др Младену Жујовићу, пише да се потруди да ступи у везу са представницима Хрватске сељачке странке Влатка Мачека, који су против комуниста, а нису се србомрзачки фанатизовали као усташе.) У интервјуу који је дао новинару „Њујорк Тајмса", Сајрусу Сулцербергеру, Дража каже: „Наш покрет стоји на на гледишту апсолутне једнакости Срба, Хрвата и Словенаца. /.../ У нашим одредима 18% нису Срби, а 26% нису православни". У септембру 1944, ђенерал Михаиловић опет позива Хрвате да се придруже Југословенској војсци у борби против Немаца у повлачењу: „Сматрајући да континуитет између старе југословенске државе и оне, која сада васкрсава, није прекинут временом једне окупације, имајући сигурних података да хрватски народ жели и даље да остане у оквиру југословенске државе, а уверен да опстанак и Срба и Хрвата и Словенаца зависи једино од обитавања у једној заједничкој кући, ја истичем да је основни идеал наше борбе ослобођење Југославије". И 1. децембра 1944. обратио им се прогласом, у коме их подсећа да у Југословенској војсци формирани одреди Хрвата под командом хрватских официра: „Слободне хрватске одреде на подручју уже Хрватске окупља генерал Матија Парац, на подручју Босне и Херцеговине брат генерал Драгутин Кузмић, а на подручју Славоније брат пуковник Лука Сарић./.../ Окупите се око ових честитих хрватских официра, да сви заједно, здружени и чврсто повезани, дочекамо наше велике савезнике, који су већ прешли праг наше Домовине".

ХРВАТИ ПРЕМА ДРАЖИ

Историчар Бојан Б. Димитријевић, у свом огледу ,,'Браћо Хрвати'... Ђенерал Дража Михаиловић о Хрватима 1941-1945" („Српска слободарска мисао", мај-јун 2004), описује однос Хрвата према Југословенској војсци и ђенералу Дражи, као и Дражин однос према хрватском народу: „Међу Хрватима, антиосовинска акција ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића 1941-1945 никада није ухватила дубљи корен, сем код мале групе југословенски оријентисаних Хрвата, који су због тога били на удару и усташа и комуниста током рата, али и доцније. Ђенерал Михаиловић је често у својим обраћањима хрватском народу негирао гласове да он и његова војска припремају одмазду за побијене Србе у НДХ (посебно 1944-1945), али је упозоравао Хрвате да треба да знајудаје Југославији потребан ред и мир и да ће по законима одговарати сви они који су проливали братску крв. /.../ У обраћању национално-грађанској струји војно-политичког живота Хрватске, имао је толерантне тонове и нудио је конструктивне предлоге за српско-хрватски заједнички фронт против комуниста. Хрвати, који су имали своју државу, нису имали ни најмање воље да се упуштају у размишљање о оваквим пројектима, а у завршном периоду рата сигурно је да су се окренули за њих далеко реалнијим оп-цијама". По Димитријевићу, супарничка пропаганда говорила је о антихрватству равногорског покрета, што су, као поуздано, прихватили и Англоамериканци, иако је Дража био непомирљив само према зликовцима-усташама, као, у осталом, и према нацистима.

ЂЕНЕРАЛ НЕДИЋ И ХРВАТИ

И ђенерал Милан Недић, на челу Владе националног спаса, који, за разлику од Михаиловића, није користио југословенску реторику, него је све позивао под заставу Мајке Србије, није никаквом узвратном прогону изложио Хрвате који су живели у Србији, иако су избеглице, које су он и Тома Максимовић спасавали од кољачког ножа, сваког дана извештавале о злочинима Павелићевих усташа на територији НДХ. Првислав Грисогоно, југословенски оријентисан Хрват, који је за време рата живео у Београду, у часопис) Југословенског народног одбора, „Порука" (29/1955), који је излазио у Лондону педесетих година 20. века, пише да, иако није волео Недића као колаборационисту, али да мора, јасно и гласно, да каже: „За четири године под окупаторском чизмом, под постављеном Владом генерала Недића, а под стварним ауторитетом Дражине Шуме, ја нисам ни видео ни чуо ниједан случај напада на Хрвата или католика као такове, у коме би учествовала маса, и ни један случај који би се могао уписати у одговорност Влади, било оној постављеној, било оној са стварним ауторитетом. Напротив. Ја знам да су сви Хрвати који су се затекли са службом у Београду, задржани у служби и на положају. Памтим да је та Влада образовала неколико нарочитих положаја да би створила положај и службу некима који су због развоја догађаја изгубили место./.../ Познато ми је и из властитог сазнања, да су полициске власти, готово без изузетка, систематски и успешно саботирале наређења окупатора да се војни обвезници из Хрватске предавају њима или пребацују у НДХ". А за то време, Павелићева чудовишта су, свакодневно, клала Србе.

О РЕХАБИЛИТАЦИЈИ: НЕ ДРАЖЕ, НЕГО СРБИЈЕ

Да ли ће ђенерал Михаиловић бити рехабилитован или не, то није битно, јер пречесто изгледа да зависи од воље политичких патуљака на власти. Истина о ђенералу потребна је Србији, која ће кроз сазнавање те истине повратити своје здравље и залечити своје ране. А ко је ђенерал заиста био, знамо из искрене љубави нашег народа према њему, оваплоћене у надимак од миља - Чича...

Крцун о Дражи

Слободан Пенезић Крцун je у лето 1961. године, правнику Миливоју Драшковићу рекао следеће: „Постоје две тезе о улози Михаиловића коje се не могу измирити. По једној, Дража je, просто узето, био квислинг и ту више нама шта да се дода. По другом мишљењу, кoje и ja делим, Дража je био вођа контрареволуције, а ми смо изводили револуцију. Дража je мрзео Немце као и ja!"

Извор: „Геополитика“ број 45/2012.

 

Колумна

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

Тишина

tisina

 

Ковид сан

kovid san

 

Сутра ће бринути за себе

sutra ces se brinuti za sebe

 

ravanica.jpg
Број прегледа чланка : 5937481

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.