svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

СРБИЈА НЕ СМЕ ДА СЛАВИ ПОБЕДУ!

Опште је познато да српска држава трпи разноразна условљавања од моћних западних земаља на свом путу ка чланству у ЕУ, али је најновије да су се уочи стогодишњице Првог светског рата ти притисци проширили и на обележавање великог оружаног сукоба у који је свет ушао с почетка 20. века. Како "Вести" незванично сазнају, Београд добија "добронамерне савете" са Запада, да држава много не таласа приликом овогодишњег обележавања почетка Великог рата.

То би могао бити разлог што су државне структуре до сада показале уочљиву пасивност када се ради о јубилеју, те покушаји ревизије узрока Првог светског рата пролазе мимо званичног одговора државе Србије, ако се изузму прошлогодишњи емотивни наступи премијера Дачића и председника Николића, превасходно намењени домаћој јавности.

Одговор на покушај да се Сарајевски атентат од повода и доброг изговора Бечу за напад на Србију 1914, претвори у главни узрок рата, препуштен је српским историчарима и њиховим наступима на међународним форумима.

- Наши институти реагују адекватно и Српска академија наука и уметности и велики број појединаца, режисери, писци, људи који праве стрипови такође су активни на ову тему, али је држава пасивна. Толико је пасивна да је то упозоравајуће. Некако је посустала, а имала је велике планове поводом овог јубилеја - примећује и професор историје Милош Ковић.

Ту су и медијска извештавања о историјским документима који покушаје прекрајања историје представљају у светлу правих, политичких разлога, а то је да се са Немачке, најмоћније државе у уједињеној Европи скине љага кривца за први велики планетарни сукоб.

- То је тренд који траје већ неколико година, али не треба заборавити да је немачка историографија одувек оптуживала Србију, односно преко ње Русију, за Први светски рат.

Тек је захваљујући радовима немачког историчара Фрица Фишера 50-их и 60-их година прошлог века и код њих преовладало становиште о немачкој одговорности за рат. Могуће је да ће се ове године због јубилеја, антисрпска пропаганда појачати, али је важно да се главни ток историографије не мења битно - а то је да су Немачка и Аустроугарска изазвале Први светски рат зарад својих циљева и интереса - напомиње Ковић, уз савет читаоцима да читају дела прошле године преминулог историчара Андреја Митровића, једног од најбољих европских познавалаца овог дела епохе.

У светлу поменутог, не треба да чуди што се у немачкој савременој штампи редовно пише о Великом рату и то увек из угла Немачке и Француске, док се Србија помиње само у контексту Сарајевског атентата и младог Србина Гаврила Принципа, атентатора на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда.

Планови за рат још од 1908.

У књизи "Продор на Балкан" Андреј Митровић, а позивајући се на документа из немачких и аустријских архива, између осталог закључује да су одлучност Берлина и Беча да се сукоб Хабзбуршке царевине са Србијом реши ратним походом проистекла из међународне кризе настале око анексије Босне и Херцеговине". У "посезању за Југоистоком" Немачке и Хабзбуршке царевине Србија се нашла на путу као прва и највећа жртва њихових империјалистичких политика.

Тако, закључује Митровић, "између 1908, и 1914, а нарочито од првог балканског рата, Аустроугарска је уништењем независности малог суседа на југу хтела прокрчити пут ширења ка југоистоку и показати снагу у својој кући, где ствари нису ваљале". Немачкој царевини је оваква аустроугарска политика пружала прилику "да помоћу ње добије рат у коме би изборила џиновску империју у Европи, на Блиском истоку, у средњој Африци и у неким прекоморским архипелазима..." У сарајевском атентату је пронађен повод и добродошао "демагошки изговор".

Припрема алибија

Увидом у литературу може се закључити да су већ 1915. Немци увидели да ће, ако буду изгубили рат, бити оптужени за његов почетак, па су почели да раде на Белој књизи у којој су желели да покажу своју невиност.

"У помоћ су позвали историчаре, који су им рекли да је то добра пропаганда за њих, али да се то стручно не може никада одбранити", напомиње историчар Љубодраг Димић.

Извор: „Вести“

 

Колумна

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

Тишина

tisina

 

Ковид сан

kovid san

 

Сутра ће бринути за себе

sutra ces se brinuti za sebe

 

nimnik.jpg
Број прегледа чланка : 5916135

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.