svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

НОВИ МОНСАНТОВ ПЛАН

Замислите краве које хране и музу само роботи. Или парадајиз што шаље мејл кад му је потребно више воде. Или фарму на којој све одлуке о томе где да се засади семе, проспе ђубриво или где трактор да оре доноси софтвер на серверима с друге стране мора.

 

На то све више може личити наша пољопривреда у наредним годинама, кад фармерство задовољава Big Data.

Нема несташице пољопривредника и гуруа индустрије што мисле да би ова врста „паметног“ фармерства могла донети многе предности. Гурање ових алатки на поља, следећи идеју, повећаће нашу способност да контролишемо ову ђаволски непредвидиву активност и помоћиће пољопривредницима да повећају приносе чак и кад користе мање ресурса.

Велико је питање где ће завршити власништво над свим овим подацима и ко ће утврдити како ће се користити. На једној страни су неке од највећих пољопривредних корпорација, које журе да се окупе и ставе свој печат на онолико информација колико год могу. На супротној страни су групе фармера и нових фирми које користе „отворене“ технологије, које желе да осигурају да ће подаци о фармама остати под контролом и да ће служити интересима фармера.

Ко победи ће одредити не само ко ће профитирати од информација, већ ће, напослетку, усмеравати живот и посао на фарми.

Један недавни окршај у овој битци збио се у октобру, када је Монсанто потрошио близу једне милијарде долара за куповину фирме за анализу података Climate Corporation. Прошле године је хемијска и компанија за производњу и продају семена купила Precision Planting, још једну високотехнолошку фирму, и покренула предузетнички капитал усмерен на финансирање нових технолошких фирми.

У новембру, John Deere и DuPont Pioneer су најавили планове за партнерство у пружању информација и упутстава фармерима у скоро-реалном времену. John Deere предводи у опреми за „прецизно фармерство“ током неколико последњих година, опремајући тракторе и комбајне тако да аутоматски преносе податке прикупљене од појединих фарми у базе података компаније. DuPont представља сервис који анализира податке и анализе и закључке претвара у „конкретну стратегију управљања“.

Многи фармери су забринути да би поменути гиганти могли користити ове податке да задобију ниво увида без преседана у економију и оперативно деловање њихових фарми. Није питање у томе што би ове компаније могле да заспу фармере рекламама, као што ради Фејсбук кад сазна да тражите где да купите патике. За фармере је ризик од “ big data“ питање опасности по начин како зарађују за живот. Шта би то значило, на пример, за Монсанто да познаје замршеност њиховог пословања ?

Групе које заступају фармере се сада грче да разумеју како би, ако им дају одрешене руке, ове корпорације могле злоупотребити прикупљене податке. „Ми смо се потписали за ствари не знајући од чега одустајемо“, рекао је Марк Нелсон, директор за робу у Фармерском бироу Канзаса. У мају је америчка Федерација фармерских бироа, група за лобирање на националном нивоу, објавила упутство које дефинише неке потенцијалне ризике у вези фармерских алата којима се управља овим подацима.

За пољопривреднике је најнепосредније питање ко је власник података које ове технологије прикупљају. Многи фармери су прикупљали дигитализоване податке о приносима у свом пословању од 1990-их, када су се високотехнолошки фармерски алати први пут појавили. Али, ти би подаци остајали у трактору или на монитору све док их фармер ручно не пренесе на свој рачунар, или у УСБ стику преда агроному на анализу. Сада, међутим, паметни уређаји могу бежично пренети податке директно на сервере корпорације, понекад без знања фармера.

Када сам почео са складиштењем информација на интернету, изгубио сам контролу над њима„, рекао је Волт Боунс, фармер из Паркера у Јужној Дакоти и представник државног пољопривредног секретаријата.

Џастин Дајкмен, трговачки представник DuPont-а рекао је да ће фармери и даље поседовати све податке о свом пословању које прикупе. Портпарол John Deere – а је такође рекао да фармери поседују своје податке и да имају могућност да одбију клауд сервисе компаније. Монсанто није одговорио на молбу за коментар.

Детаљи ко шта поседује у којој фази аналитичког процеса су мање јасни. Чак и ако уговор гарантује да је фармер власник сирових података, на пример, није јасно да ли ће он моћи да приступи подацима у не-власничком формату. Нити је јасно колико ће фармерима бити једноставно да зауставе уређаје у прикупљању и преносу података.

Како корпорације користе информације је још један централни проблем. Једни брину да ће гиганти искористити податке за ценовну дискриминацију, да ће никим фармерима наплаћивати више него другима за исти производ. На пример, детаљи о економској вредности фарминих послова могу да оснаже Монсанто или Дипон тиме што ће моћи да израчунају тачну вредност коју фарма извлачи из њихових производа. Монсанто већ варира своје цене по регионима, тако да се фармеру из Илиноиса са рекордним приносима може за семе наплатити више него фармеру из Тексаса, суоченим са сушом. Веће гомиле података ће компанијама омогућити финију ценовну дискриминацију, не само између различитих географских региона, већ и међу суседима.

Друго питање је како ће се вредност ових информација утврђивати и делити профит. Монсантови и Дипонови сервиси са упутствима ће извући огромне количине података нагомиланих од хиљада газдинстава. Фармери сматрају информације, као што су оне о плодности земљишта и приносима, поверљивим, а многе податке о одређеним пољопривредним техникама „пословном тајном“. Чак и ако се корпорације сагласе да не откривају специфичне за фарму податке, неки фармери се брину да се информације на крају не употребе против њих на начин који би им ускратио посебну конкурентску предност.

Ако случајно научите Монсанто шта је то што вас чини бољим фармером од суседа, он му може продати информацију„, рекао је Џон Мек Гвајер, пољопривредни технолошки консултант који води Сервис поједностављених технологија (Simplified Technology Services ) а за Монсанто је развијао геопросторне алате крајем 1990-их. И још,ако корпорација прикупи довољно података, то су отворена врата за Монсанто да каже: „Ми знамо како се води фарма у вашој области боље него ви„, рекао је он.

Такође не постоје јасне смернице о томе како ће се ове информације користити у оквиру робних тржишта. Подаци у реалном времену су веома драгоцени за инвеститоре и трговце финансијама, који се кладе у милијарде долара на будући род пшенице, соје и кукуруза. На тржишту где најмања информација прави разлику између огромног профита и још већих губитака, корпорације које прикупљају масе података ће имати спремну базу купаца ако одлуче да продају своје знање. Или би га могле користити да саме спекулишу.

Ако подаци у реалном времену о приносима иду у клауд и мниого тржишних инвеститора до њих може доћи, постоји потенцијал за изобличење тржишта„, каже Кајл Клајн саветник за политику односа са националном владом у фармерском бироу Индијане. “ То би могло да дестабилизује тржишта, да их учини још променљивијим„, рекао је он.

„Џон Дир“ је изјавио да неће делити податке с онима за које верује да ће утицати на робна тржишта или с тим подацима на робним тржиштима стицати предност. Међутим, Монсанто, Дипон и друге фирме нису издале сличне изјаве за јавност.

Неки фармери и мањи произвођачи такође страхују да ће аналитички подаци оснажити Монсанто и Дипон у приморавању фармера да купују друге линије производа. Монсанто, на пример, показао се веома вештим да своју широку палету производа учвршћује тако што један производ даје подршку другоме. Како Монсанто користи своју доминацију у једном бизнису (генетског кода) за добробит другог (семе, ђубриво) било је фокус трогодишње антимонополске истраге Министарства правде – затворене у новембру прошле године, без предузимања било какве акције.

Монсанто, Дипон и Џон Дир су претходних година такође проширили продају фармерима различитих финансијских услуга и осигурања. Џон Дир признаје да његов финансијски одсек може да консултује податке о механизацији фармера, ако фармер дозволи.

Друге приватне корпорације се такође грабе за своје парче „big data“ колача. Етаблирани произвођачи опреме као AgCo и Case IH су проширили своје сервисе за анализу података а у тој игри им се придружују и неки почетници у бизнису високе технологије. The Climate Corporation, из области временских података и осигурања, компанију коју је Монсанто купио у октобру, на пример, основао је бивши Гуглов запосленик.

„Open-source“ групе покушавају да фармере снабдеју са неким сличним технологијама укључујући ISOBlue, пројекат Пердју универзитета, који подучава фармере како да самостално снимају и чувају своје податке. FarmLogs, компанија из Мичигена подржана новцем из Силицијумске долине, продаје софвер и аналитику која фармерима омогућава пуну контролу над прикупљеним подацима. “ Ми гурамо натраг, против монопола на информације“ који неки постојећи произвођачи креирају, рекао је оснивач FarmLogs-а, Џеси Волмар, који је одрастао на фарми.

Оно што није јасно је да ли ће ове мале „open-source“ компаније бити у стању да одрже корак с утврђеним компанијама на дужи рок.

Монсанто има прсте страшно дубоко у нашој индустрији„; рекао је Мекгвајер. „Његова експанзија у аналитику података требало би да уплаши многе људе.

Сигурно, много зависи од тога колико ће фармери широко прихватити приватне сервисе за „подршку у доношењу одлука“. Монсанто процењује да је то тржиште од 20 милијарди долара, али још увек нема доказа да ли ће компанија уопште бити у стању да обради та брда података и претвори их у профитабилне пољопривредне и пословне стратегије. Да ли ће се Монсантова опклада исплатити је “ тешко проценити“, рекао је Пол Масуд, аналитичар у Stifel Nicolaus-у.

Неки стручњаци се питају да ли је ослањање на сервисе за упутства уопште у интересу фармера. “ Не видим да се фармери много ломатају с бројевима, зато и сумњам да ће било шта сазнати како се фарма добро води“, рекао је Бил Фриз, стручњак за аналитику пољопривредне биотехнолошке и научне политике у центру за безбедност хране. “ Монсантов план не показује да ће фармери заиста пригрлити аналитику података, већ је Монсанто грли да боље продаје семе уз псеудо-научно образложење.

Нова група под називом “ Гровер задруга за информацијске услуге“ (Grower Information Services Cooperative ) сматра да најбољи начин да фармери заштите своје интересе током транзиције на „big data“ јесте удруживање. Формирана у западном Тексасу у децембру прошле године, Гровер задруга за информацијске услуге заговара модел према којем би фармери складиштили своје податке у спремиште преко задруге, а компаније би плаћале групи накнаду да им приступе. Систем ће дати фармерима техничко и правно власништво, и обезбедиће им начин да деле монетарне вредности“, рекао је Марк Кокс, контролор и директор комуникација Гровер задруге за информацијске услуге.

Одгајивачи треба да буду проактивни у томе како се управља њиховим информацијама“, рекао је Кокс. „У супротном ће сву економску моћ консолидовати корпорације и узгајивач ће бити у још неповољнијем положају. Ми не желимо да одгајивач постане подстанар на свом имању„. Гровер задруга за информацијске услуге је почела да прима чланове овог месеца и обилази фармерске бирое широм земље да би објавила своју мисију.

Сензори земљишта и алгоритми садње семена могу променити игру. Да ли ће фармери пожњети плодове те жетве ипак неће зависити од технологије, већ од правних техникалија везаних за њихову употребу.

Аутор: Лина Кан

Извор: Салон

Превео: Александар Јовановић

Извор: „Магацин“

 

 

Колумна

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

Тишина

tisina

 

Ковид сан

kovid san

 

Сутра ће бринути за себе

sutra ces se brinuti za sebe

 

tuman-s.jpg
Број прегледа чланка : 5937543

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.