svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Од његовог камена саграђена црква у Четережу

МАНАСТИР МИРЈЕВО

КОД СЕЛА МИРИЈЕВА

Предање каже да је манастир зидан када и Смедеревска тврђава, односно у четвртој деценији 15. века. Налазио се у атару данашњег села Миријевo, 15-так километара северозападно од Петровца на Млави, у потесу Бучине, на месту које се и сада зове Манастирско поље. Манастириште је удаљено око 2,5 килеметра од последњих сеоских кућа, скривено међу благим брдима, близу извора Великог потока.

У атару села Мирјево, које се тада помиње као сеоце са 8 кућа, нема манастира 1467. године. Он је под називом Мирљево посебно поменут као тимар Вукослава и Војина, (Момчило Стојаковић, Браничевски тефтер, Београд 1987, стр.169), највероватније напуштен од монаха. Десетак година касније (1476-78) крај њега су биле четири куће, од којих три калуђерске, а уписан је у атару села Миријево. Приход му је износио 200 аспри (Олга Зиројевић, Цркве и манастири на подручју Пећке патријарђије до 1863, Београд 1984).

Касније се манастир не помиње на тој локацији.

Остатке манастира видео је 1887. године Феликс Каниц и записао да се народ окупља око његових рушевина, и то сваке недеље после младог месеца, чврсто верујући у његову чудотворност (Феликс Каниц, Србија, књ .I, Београд 1985, стр. 223) Каниц не помиње свети извор крај манастира, који је такође привлачио људе с разних страна, вероватно сматрајући да се то подразумева, јер нема манастира без светог и лековитог извора у близини.

Према народном предању, које је записао професор Крстић, (Драган Јацановић, Археолошке белешке Николе Крстића VIMINATIUM бр. 11), у време када је Јерина зидала град Смедерево, па узимала камен и из утврђења Ждрело, био је неки зидар Мирија. Многа кола натоварена тим каменом пролазила су царским друмом што је ту поред села водио, а неимар Мирија је увек издвајао по која кола и истовариовао их на скровитом месту. Од тог камена је потом сазидао манастир.

Из зависти што је један обичан човек подигао манастир и то без њеног одобрења и што је одвајао камен намењен зидању тврђаве, предање каже, деспотица Јерина је наредила да се сруши Миријин манастир. Нико, међутим, није желео да навуче на себе толики грех, сем једног Циганина. Он се попне на кубе те почне да баца црепове. Мирија, који је све то гледао са брда повише цркве, потегне стрелу и убије га. Крв богохулника попрска олтар и целу цркву, па се она зачас претвори у гомилу камења.

По другом, старијем предању, а забележио га је Михаило Миладиновић (Михаило Ј. Миладиновић, Пожаревачка Морава, Насеља и порекло становништва, књ. 25, Београд 1928) Мирија је био настојник проклете Јерине, који се много обогатио и тајно од Јерине направио себи лепу цркву. Јерина дозна и пошаље Цигане да је поруше, а кад их Мирија затекне у цркви побије их. Пошто је црква тиме била оскрнављена њиховом крвљу, напуштена је и порушена.

Оба предања, пре свега, упућују на време зидања манстира, али истовремено и на његово релативно кратко трајање. Манастир сасвим сигурно није срушен у Јеринино време, јер га налазимо две деценије после њене смрти у турском дефтеру из 1476-78. године, па чак и читав век после тога. Срушили су га Турци у неком од својих похода на српске манастире, можда већ крајем 16. века.

Зидине манастира Миријево трајале су све до половине 19. столећа. У то време започето је зидање велике цркве у селу Четереже, недалеко од Жабара, завршене 1856. године. Та црква и данас постоји и највећа је у целом Браничеву. Знатан део камена за њу узет је са рушевина мирјевског манастира. У селу Миријеву и данас се у колективном памћењу чува тај догађај. Зна се да је највише камена, пуних девет воловских кола, пренела Стана, предак Драгише Војиновића из овог села. У превлачењу камена учествовала су и околна села, а преношен је преко Полатне и Сибнице. Како је упамћено, однесено је на стотине кола камена. Оно што је остало развучено је касније, тако да на црквишту камена готово више и нема.

Манастир је био смештен на узаној равници изнад које се уздиже доста стрма страна брда. Црква се налазила у непосредној близини те стрмине. Њене димензије, како нас обавештава Миладиновић почетком 20. века, (Наведено дело) биле су веома велике у односу на највећи број манастира у Браничеву. Црква је била дуга 20, а широка 8 метара, што потврђује причу о превожењу велике количине камена са њених зидина у Четереже, а о томе говоре и димензије четерешке цркве.

Ту где је био манастир је њива Живојина Јанковића из Миријева. Нема никаквих кућа у близини, а до црквишта се може доћи путем који води поред куће поменутог Јанковића, а затим се коју стотину метара ниже ње скреће на пољски пут десно. Њиме се може ићи само пешице, или трактором, ако је лепо време.

На око 150 метара од манастиришта је некада много поштован свети и лековити извор, али на њега сада ретко ко долази. Земља се обрађује пољопривредним машинама неупоредиво брже него некада, па се људи мало задржавају на њивама, тако да извор ретко походе. А кад нема посетилаца и свете изворе прекрива трава заборава.

 

Колумна

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

Карактер

karakter

 

Иди, и како си веровао нека ти буде

idi i kako si verovao

 

rukumija-s.jpg
Број прегледа чланка : 5054082

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2020.

pravilo posta 2020

БУКВАР
за србску православну децу
и родитеље

0000

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.