svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Светиња коју су уништили вандали

СВЕТА ВОДА БЕГАНОВАЦ

КОД СЕЛА ЦРЉЕНАЦ

Кладенац са светом водом Бегоновац, познат и као Бегановац, саздан је незнано када. По неким казивањима његови зидови начињени су од камена са цркве Ружице, која је постојала у непосредној близини.

Зидови капеле на светој води, недавно разнесени експлозивом

Зна се, међутим, да је порушен крајем 20. века, тачније 1996. године. Ово светогрђе починили су непознати ''трагачи за дукатима и старинама'', иза којих већ годинама остају раскопане наше светиње: манастиришта, црквишта, записи и стара гробља. Власт ћути, а они затиру трагове живота на овим просторима као што су их затирали Турци вековима, а Шиптари сада по Косову и Метохији. Нема ни воље ни снаге да се бар нашим вандалима овде стане на пут.

Судећи по лепо обрађеним, великим комадима камена, којима је кладенац био озидан, веома сличним каменовима на капели Панарија код Петровца на Млави, та грађевина потицала је још из римских времена. То потврђују и римски остаци на простору повише овог извора, на падини Кожух.

Недалеко од извора има трагова темеља зграде димензија 30 х 15 метара са двема просторијама исте величине, у којима су највероватније били војници неког омањег римског логора, на шта упућује и римски пут Wia militaris што је пролазио недалеко одатле. На то указује Милић Антонијевић у својој књизи Црљнац и Црљенчани.

На овом простору је бесумње било село Бугуновци које је 5. марта 1382. године кнез Лазар поклонио манастиру Дренча код Трстеника. Село је било у близини свете воде и простирало се на крајевима данашњих атара села Црљенaц и Кула, а било је једно од 13 насеља у долини реке Витовнице, поклоњених манастиру Дренчи.

Према традицији, крај извора Бегуновац била је некада црква Ружица, која је по предању, давно пренесена у Београд, где се и данас налази на Калемегдану. Остали су само темељи по том предању, и од њиховог камена је сазидан кладенац Бегановац.

Село Бугуновци је нестало тако што су се његови становници у неком злом времену изненада одселили и више се нису вратили. О томе говоре пронађени воденични каменови, закопани у земљу тако што је доњи камен био постављен преко горњег да би га заштитио док се одбегли не врате. Каменови су тако остали у земљи до наших дана.

Повише светог извора, поред асфалтног пута између Црљенца и Куле и данас је велики храст – запис. Сатирачи наше историје већ су више пута прекопали земљу испод његове кршње, па је столетни храст почео да се суши, да би овог лета остао без иједног листа.

И, готово да нема старог записа у Браничеву који није нападнут, иако је безброј примера оних који су доживели тешка искушења зато што су скрнавили светиње. Нема села у којем тих тужних примера нема.

Последње ажурирано недеља, 20 фебруар 2011 15:21  

Колумна

У право време

u pravo vreme

 

Увек сметаш некоме

uvek smetas nekome

 

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

Тишина

tisina

 

tuman-s.jpg
Број прегледа чланка : 6079526

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.