svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Био посвећен Светој Тројици

МАНАСТИР ДУХОВНИК

КОД СЕЛА ШЕТОЊE

У писаним изворима манастир Духовник се помиње само у турским дефтерима из 1467. и 1476. године. Оба пута је забележен у атару села Шетоње, које се највероватније налазило у потесу Селиште, а за владе Кнеза Милоша спојено је са селом Извор и премештено ту где је данас. Манастир није имао приходе па тиме ни пореске обавезе, што би значило да је био напуштен, као и многи други манастири чији су монаси избегли пред коначни пад Србије.

Црква у Шетоњу - сазидана на месту манастира Духовник

Шетоње је спадало у важнија места оновремене српске државе. Било је трг све док улогу тржног места није преузело суседно Ждрело и постало седиште ове значајне рударске области. Живели су овде трговци и предузимачи из разних крајева. Зна се да је у Шетоњу 1330. године уручен једном дубровачком трговцу позив за суд. Ту је крајем 14. века био закупац царине Марин Лебровић, такође Дубровчанин, а затим Живулин Станишић из истог града.

Чак и кад је управна власт пресељена у Ждрело, у другој половини 15. века, у Шетоњу су живели дубровачки трговци. У документима је остало забележено и да се Живко Вукшић из овог места, такође Дубровчанин, задужио 6. јуна 1509. године код дубровачког властелина Михаила Бунића за 100 дуката. Новац је вратио 1512. године. (Михајло Динић. Браничево у средњем веку, Пожаревац 1958)

Да је овде постојао значајан манастир у време српске средњевековне државе показује велика производња меда и воска. Шетоње је у томе вишеструко надмашивало неупоредиво већа села у чијој близини није било манастира. Са само 17 кућа оно је 1467. године платило порез на мед 200 аспри, што је било равно његовом укупном порезу на пшеницу. Пчеларство је, рекли бисмо, била његова основна делатност, за коју је подстицај долазио пре свега из манастира. Део воска свакако су откупљивали и дубровачки трговци, а на шетоњске пчеларе су се сигурно ослањали и суседни манастири у Горњачкој клисури: Митрополија, Благовештење и Ждрело, односно Горњак.

Судећи по имену Духовник, манастир је највероватније био посвећен светој Тројици, односно Силаску Светог Духа на апостоле. Слично је и са Манасијом, у суседној жупи Ресава. Она је имала исту посвету, а уписана је тада као манастиир Светодухна.

Боравећи на овом простору крајем 19. века Феликс Каниц је записао да је црква у Шетоњу саграђена 1828. године на темељима једне задужбине цара Лазара (Феликс Каниц, Србија, књ. I, Београд 1985, стр. 228). Ако је тај податак тачан, а Каниц је био више у могућности да то сазна него ми данас, јер су још били живи људи који су чували то предање, онда је манастир Духовник био на месту данашње цркве. Недалеко одатле, на брду Јежевац јужно од села, је свети и лековити извор, а без таквих извора манастира готово и да није било.

Да је ту био манастир посредно сазнајемо од Јосифа Панчића и његових студената. Они су 1863. године обишли рушевине манастира Светог Петра и Павла ( данас обновљени манастир Свете Тројице повише села Ждрело) и записали да је камен с његових зидова однесен за зидање цркве у Шетоњу крајем 20-тих година 19. века. Питамо се како су се ондашњи становници Шетоња одлучили да колективно растуре једну светињу и усто да каменом са ње зидају себи цркву.

Највероватније су сматрали да није грех ако се камен с једног манастира узима за зидање цркве на месту где је био други манастир. Слично су поступили и људи из Четережа када су половином 19. века градили своју цркву: камен су вукли са рушевина недалеког манастира Мирљево. Они су морали знати оно што ми сада само претпостављамо: да цркву граде на простору где је некада био манастир. И, нису узимали то за грех.

Развлачење камена са црквишта и манастиришта, које су чинили појединци да би њиме зидали своје зграде последица је њиховог непознавања и непоштовања своје историје.

Потес Прњавор у сеоском атару, што значи манастирско имање, могао је да буде и у власништву манастира Духовник, али и манастира Горњак, који је овде касније имао своја имања: воденице, винограде, воћњаке, баште.

Последње ажурирано уторак, 15 фебруар 2011 21:24  

Колумна

Гордост

Gordost

 

Дај

daj

 

Брига

briga

 

Чекање живота

Cekanje zivota

 

Нико ништа не носи тмо где сви идемо

niko nista ne nosi tamo gde svi idemo

 

Мера живота

mera zivota

 

Човек је као сенка која пролази

Senka koja prolazi

 

Срећа се мења

sreca se menja

 

Глобализација

globalizacija

 

Компас

kompas

 

nimnik.jpg
Број прегледа чланка : 4477245

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.