svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Темеље му разорили вандали наших дана

МАНАСТИР БРАНИК

КОД СЕЛА КЛАДУРОВO

Манастир се налазио на десној обали Браничке реке, у атару села Кладурово. Седамдесетих година 20. века видео је његове темеље и описао их професор Никола Крстић. Темељи су се тада једва примећивали, а судећи по њима манастир је био готово прилепљен уз окомиту стену. Двадесетак метара одатле био је улаз у пећину.

Манастир Браник био је доле, између ових брда

У архивским документима овај манастир се не помиње, али околно становништво и данас долази на његова два света извора. О манастиру не уме да каже: ни када је саграђен, ни када је порушен. Зна само да су ту биле манастирске рушевине Оно је дошло после Велике сеобе Срба 1690. године, када је претходно становништво напустило ове крајеве, тако да досељеници нису имали од кога да сазнају детаље о ранијим догађајима, па и порушеним црквама.

Сада се, нажалост, о Бранику још мање може сазнати, јер су трагачи за „благом цара Радована“, којима власт тешко стаје на пут, експлозивом разорили темеље манастира. На њега подсећају само гомиле камења крај Браничке реке.

У историјским изворима 1467. године помиње се данашње село Кладурово као сеоце од 7 кућа под називом Кладоруб, али манастир се не наводи. Вероватно је привремено опустео, а десет година касније опустело је и село.. Било је у поседу великог челника Радича Поступовића, при крају српске средњевековне државе.

Историјску таму овде мало осветљава казивање неколицине старијих људи из овог краја да су приликом великих поправки у манастиру Витовници, са рушевина Браника тамо однесене и постављене подне плоче. Витовница је обимније поправљана 1856. године, када је овде већ увелико живело ново становништво, које је тај детаљ могло лако да запамти. То значи да је Браник тада био у рушевинама, а није га било ни почетком 17. века, када цркве и манастире у Браничеву посећују митрополитови егзарси Максим и Јован и опширно их приказују.

Само место где је манастир био, а то значи врло уско подножје високих брегова, чије се доста стрме стране ту спуштају, упућује на могућност да је то био синаитски манастир. Налазио се крај саме реке, на малој заравни дугој 50-так и широкој 30 метара.

Код манастира су била два извора, који и данас постоје. У посебном поштовању је горњи извор, чија се вода сматра светом и лековитом. Око њега се окупља народ у великом броју у уторак по малом Ускрсу. Тада је овде празник познат као Маткалео, што у преводу с влашког језика, по смислу, значи изливање воде за покојнике. Такав обичај постоји и код Срба, а према етнологу Даници Ђокић, кустосу Народног музеја у Пожаревцу, обичај потиче из претхришћанских времена. Вода се излива у оквиру циклуса годишњих обичаја на Велики четвртак и код Влаха и код Срба. Овде је из неких разлога направљен изузетак па се то чини по Ускрсу.

У средњем веку је ово био богат крај, са рудницима злата, сребра, бакра.

До манастиришта је тешко стићи без водича. Ако се иде асфалтним путем од села Мелница према Кучеву, скреће се десно после 6-7 километара и пешице, дугом низбрдицом, путује до манастиришта нешто више од пола сата.

Последње ажурирано среда, 16 фебруар 2011 21:14  

Колумна

Магла

magla

 

Аплауз 

aplauz

 

Живот у чизмама

zivot u cizmama

 

Историја

istorija

 

Судбина

sudbina

 

Младост и старост

mladost i starost

 

Полу истине и полу знања

polu istine i polu znanja

 

Глупост и памет

glupost i pamet

 

Најбоље за најгоре

najbolje za najgore

 

Доброчинство

dobrocinstvo

 

pokajnica-s.jpg
Број прегледа чланка : 4692087

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.