svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Епископ Јоаникије: Бранићемо наше светиње голим животима

120347 vest rfdsБранићемо наше светиње голим животима

Наше светиње бранићемо голим животима, казао је владика Јоаникије, епископ будимљанско-никшићки, поручивши да нико не очекује да ће мирно проћи намјера власти у Црној Гори преточена у Предлог закона о слободи вјероисповијести којим се жели на врло перфидан начин озаконити отимачина црквене имовине.

„Још Милански едикт, који је кључни догађај и акт у оквиру европске хришћанске цивилизације, прописује да сви људи имају право и слободу да верују како хоће и у кога хоће. Свака вера има право на своју имовину и оно што је стекла кроз историју путем завештања, рада, што поседује то јој је загарантовано, и да држава у то не сме да задире. Ми се сад враћамо у праисторију, у оно време када је човек човеку био вук и када није важио никакав закон, па се кроз неки законски облик озакоњује отимачина. Овде је циљ да се отме црквена имовина кроз врло перфидан закон“, поручио је епископ Јоаникије.

Како је рекао, закон треба да се донесе, али он треба да буде резултат дуготрајног, пажљивог дијалога, са међусобним уважавањем Цркве и државе.

„Наш је народ вjековима завjештавао својој Цркви, прилагао. Завjештања, последња воља, у то се не дира“, истакао је он у емисији „У жижи“ на ТВ Нови.

Владика је рекао да о томе постоје повеље по зидовима светиња, и да их ни Турци нису уништили.

„Нека не очекују да ће то тако мирно проћи. Ми ћемо их бранити голим животима. Нећемо се наоружавати, бранићемо их голим животима. Кад до тога дође, ту правила нема, као што нема ни у Украјини, где је власт марионета, као и код нас. Вjерски сукоби су најопаснији и онда више нема правила. Ја никог не плашим, то је једноставно тако“, поручио је владика Јоаникије.

Он је оцjенио да је садашња власт у Црној Гори континуитет комунистичких власти из доба 1945-1948. али да је она, како је рекао, сада метастазирала у неки облик који је још опаснији.

-Комунисти су нам одузели огроман дио имовине, али нам храмове нијесу дирали. Једини храм који нам је отет је Ловћенска капела. Прво га је држава изузела као споменик културе, па га послије руши и на такав начин је уништена Ловћенска капела, указао је епископ будимљанско-никшићи, додајући да је то образац предложеног закона.

 

Неће ударити на ћивот Светог Василија

Епископ Јоаникије је истакао да Митропоилија црногорско-приморска има беспрекоран континуитет од Светог Саве до данас.

Најстрашнији су ти злочини који задиру у духовност. Црква има најоштрије оружје на овом свијету то су истина, вјера, правда, али и спремност за жртву, поручио је он.

Истакао је да се не бави ликом и дјелом Мила Ђукановића и Душка Марковића, већ оним што је њихова дужност, а то је, како је рекао, обавеза да са државом успоставе дијалог.

-Коју је светињу направила црногорска држава, упитао је он. Владика је истакао да је народ јако забринут и да ће бити тамо гдје и свештеници.

Мислим да нико није луд да удари на ћивот Светог Васлија Острошког, закључио је владика Јоаникије.

https://www.in4s.net/

Последње ажурирано недеља, 09 јун 2019 13:46  

Колумна

Магла

magla

 

Аплауз 

aplauz

 

Живот у чизмама

zivot u cizmama

 

Историја

istorija

 

Судбина

sudbina

 

Младост и старост

mladost i starost

 

Полу истине и полу знања

polu istine i polu znanja

 

Глупост и памет

glupost i pamet

 

Најбоље за најгоре

najbolje za najgore

 

Доброчинство

dobrocinstvo

 

00zlatenac2qy7.jpg
Број прегледа чланка : 4721365

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.