svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

ДОКТОРКА УЗДРМАЛА ХРВАТСКУ ЈАВНОСТ:

Lidija Gajski Cjepiva Portal Logicno 940x560Лажи, бесрамне лажи и студије о вакцинама – Данска студија је превара – ОВО ВАМ НИСУ РЕКЛИ

У предстојећој Светској недељи имунизације лекари и јавност биће поново бомбардовани тврдњама о неупитној корисности овог медицинског поступка. Ове године заговорници вакцинисања имају и нови аргумент – недавно објављену велику научну студију којом је отклоњена веза вакцина и аутизма. Да ли је та веза овим истраживањем заиста оспорена и могу ли се из ње извести неки други и другачији закључци, прочитајте у анализи Лидије Гајски.

Недавно је светло дана угледао још један научни рад који одбацује повезаност вакцина и аутизма. Реч је о једној у низу епидемиолошких студија које долазе из Данске. На узорку од готово 660 000 данске деце Андерс Хвид и сарадници упоредили су децу вакцинисану ММР вакцином (вакцина против богиња, заушки и рубеоле) са оном која нису вакцинисана тим вакцинама и закључили да ММР вакцина не повећава вероватност аутизма.

Вест о студији муњевито се проширила светом. Студија је објављена у медицинском часопису Анналс оф Интернал Медицине 5. марта 2019.; исти дан је осванула у главним националним медијима. Штавише, британски Гуардиан пише о њој већ 4. Марта, а наш Јутарњи лист 5. марта у 00:00 х. Сви чланци су слично написани, готово идентичног наслова (Велика студија потврдила: вакцина не узрокује аутизам) и са текстом у ком се налазе исте реченице и цитирају исте организације и људи који уверавају читаоца да је свака сумња о вези вакцине и аутизма, овом студијом, отклоњена. Ономе ко се разуме у научна истраживања, међутим, јасно је да је већ наслов неистинит, јер ниједна епидемиолошка студија не може ни да докаже ни да отклони узрочну повезаност две појаве. О манипулацији којом се неистинити закључак студије имплицитно генерализује на све вакцине и на све популације да и не говоримо.  

Начин на који је истраживање лансирано упућује на координирану акцију из глобалног центра политичко-економске моћи. Осим дистрибуције, на економско-политичку позадину упућује и сам настанак студије.

Студију финансира фондација везана за фармацеутску индустрију

Истраживање Хвида и сарадника финансирала је Фондација Ново Нордиск и данско министарство здравља (у извештају о студији нема податка о обиму улагања; реална претпоставка је да је већину платила Фондација). Фондација Ново Нордиск вредна је 49,1 милијарду УСД и највећа је фодација у Данској. Дефинише се као „данска фондација са корпоративним интересима“ која с једне стране „подржава научне, друштвене и хуманитарне циљеве“, а с друге стране „поседује компаније и у њих инвестира“. Усресређена је на медицинско лечење и истраживање и додељује новац за истраживања у јавном и приватном сектору .

Фондација је власник једне од већих светских фармацеутских компанија Ново Нордиск, биотехнолошке компаније Новозyмес и  има удела у више од 75 других компанија. Дивиденде из профита тих фирми чине приход Фондације, а о њему, као и о другим комерцијалним активностима Фондације брине Ново Холдингс, ћерка компанија унутар Фондације. „Циљ Ново Холдингс-а је да управља донацијама Фондације и инвестира њену имовину како би осигурала да Фондација добија задовољавајући финансијски повраћај“.

Novo-Nordisk
https://novonordiskfonden.dk

Већина прихода Фондације долази из компаније Ново Нордиск. Из позиције те компаније циљ је Фондације је да „пружи стабилан темељ за комерцијалне и истраживачке активности Ново Нордиска“ и да „подржава Ново Нордиск у постизању његове визије, осигуравајући компетитивне финансијске резултате“. „О свим стратешким и оперативним питањима одлучује једино Одбор и Извршна управа Ново Нордиска. Преклапање чланства у одборима обезбеђује да Фондација и Ново Нордиск деле заједничку визију и стратегију“ . Садашњи председник Фондације Ларс Ребин Соренсин на место члана Управног одбора, а онда и председника, дошао је након 34 године проведене у компанији Ново Нордиск, од чега задњих 16 година на позицији председника и извршног директора компаније.

Новац за финансирање студије Хвида и сарадника долази, дакле, од фармацеутске индустрије. Реч је о јасном сукобу интереса. Чињеница да Ново Нордиск не производи вакцине (производи тек један састојак – ЦТАБ) не умањује његов значај јер су актери фармацеутског бизниса на глобалном нивоу вишеструко повезани, умрежени и уједињени заједничким интересом – продајом својих производа.

Сукоб интереса везан за ову студију, се међутим, овде не завршава.

Покровитељ студије је установа која зарађује на вакцинама

Сви аутори истраживања долазе са данског Државног института за серуме (Статенс Серум Институт). Стога ту установу треба сматрати институционалним покровитељем студије. И чиниоцем институционалног сукоба интереса. Због чега?

Реч је о заводу утемељеном још 1902. године за потребе производње и снабдевања Данаца серумом против дифтерије. Убрзо је унутар њега развијена производња других антисерума, дијагностичких тестова и вакцина; Данска је била прва европска земља која је својим грађанима понудила вакцину против дечје парализе. Уз финансијску помоћ Рокефелерове фондације отворено је одељење за епидемиологију, а развијена је и интензивна научна делатност, па је ССИ постао један од водећих данских истраживачких института. Посебно се истичу истраживања на светском нивоу на подручју епидемиологије и на подручју вакцина, укључујући развој нових вакцина. Са ССИ долази, у целости или делимично, и низ ранијих студија о вакцинама познатих као „данске“ студије.

statens
Statens Serum Institut – (Извор: https://www.dr.dk)

Временом, вакцине су постале најуноснији производ Института. Године 2002. доносиле су половину прихода и 80 % профита, бележилже су највећи раст и представљале нарочито важан извозни производ. Наиме, иако у власништву државе, ССИ је деценијама пословао као профитно подузеће. Још донедавно на његовој  интернет страници се могло прочитати да му је циљ да буде „високо профитабилно и препознато национално и интернационално предузеће за биотехнолошка истраживања, производњу и услуге“. Његови комерцијални послови вођени су на типичан корпоративни начин, с годишњим извештајима који укључују ставке попут повраћај инвестираног капитала, биланс и новчани токови .

Научно-истраживачки рад, као једна од главних делатности, нужно се одвија у складу с пословном политиком Института, односно његовим финансијским интересима. То значи да налази истраживања морају да подстичу продају производа и отклоне могућност исплата ради штете. Чак и онда кад се то коси са научном честитошћу и добробити корисника тестираног производа. С тим ће се сложити свако ко разуме правила тржишног пословања.

Марк Блаксил, са дипломом бизниса Универзитета Харвард, аутор је студије о сукобу интереса у вези с ранијим данским истраживањима, која су отклонила везу вакцина и аутизма. Та четири истраживања су, 2002. и 2003. године, објављена у водећим медицинским часописима и била су кључна за прихватање тезе о безбедности вакцина на глобалном, научном и институционално-политичком нивоу. Блаксил је уверен да резултати ових студија не могу бити објективни и веродостојни јер постоји јасан финансијски интерес њихових исхода – предмет тестирања биле су вакцине које производи ССИ, а аутори истраживања били су запослени у Институту или су с њим били повезани.

Тек недавно, 2016. и 2017. године ССИ, односно данска држава, већину производње и послова, везаних за вакцине, продала је двема приватним компанијама. Али интерес Института за вакцине и даље се наставља. Активности су данас усмерене на „обећавајуће нове вакцине“ и „производњу синтетичких вакцина темељених на рекомбинантном протеину или ДНК“. Ради се и на састојцима вакцина попут нових адјуванса. Осим тога Институт је задужен за куповину и снабдевање вакцина за данске потребе.

У своме саставу Институт и данас има Одељење за корпоративне послове и Одељење за пословни развој који се поноси с „више од 150 година специјализације у патентирању, науци о лековима, развоју лекова, пословним анализама, евалуацији тржишта, преговарању и комерцијализацији“. Ту се и даље разрађују „пословне стратегије“, „вреднују комерцијални потенцијали“ и „оптимизирају вредности уз истовремено ограничавање изложености ризику свих иновација“.

Премда је већи део посла с вакцинама продат приватним компанијама, производња вакцина настављена је у просторима Института. Реална је претпоставка да су задржани исти запослени. Укључујући оне на вишим позицијама, с дугогодишњим професионалним и материјалним интересом везаним за Институт.

Аутори имају лични интерес у исходу студије

У споменутој анализи сукоба интереса Марк Блаксил је анализирао четири данске студије – три које су отклониле везу тиомерсала, састојка вакцине  који садржи живу, с појавом аутизма и једну студију која је отклонила везу ММР вакцина и аутизма. Од укупно 17 коаутора тих истраживања идентификовао је шест запослених у Статенс Серум Институту. Свих шесторо је учествовало у реализацији прве три студије и најмање по један је био коаутор све четири студије. Имали су активну улогу у свим аспектима истраживања. Тројица су били чланови одељења за вакцине и профитног центра у ССИ-у и обављали су руководеће функције у Институту. У извештајима студије објављеним у медицинским часописима, ниједан аутор није пријавио сукоб интереса.

Authors1
Аутори према организацијама (Извор: https://www.safeminds.org)

Рашчлањујући везе међу ауторима студија, Блаксил открива да је шест истраживача из ССИ-а повезано међусобно, али и са осталим ауторима, од којих је шест запослено на Универзитету у Архусу, а три у америчком националном Центру за контролу болести (ЦДЦ). Њихове научне и друге активности откривају разгранату мрежу којом су међусобно вишеструко повезани на личном и институционалном нивоу. При том запослени у ССИ-у, односно ССИ као установа, држе централне позиције .

Authors2
Четири темељна аутора који повезују кључне организације (Извор: https://www.safeminds.org)

У контексту моралног интегритета истраживача, значајно је споменути коаутора две студије, Пола Торсена, тада запосленог у америчком ЦДЦ-у и на Универзитету у Архусу. Он је у то време противзаконито присвојио више од милион УСД који је ЦДЦ наменио истраживању аутизма. Америчко министарство здравља оптужило га је за електроску превару и прање новца и за њим расписало федералну потерницу.

bio-thorsen(Извор: https://oig.hhs.gov/)Најновија студија из 2019., објављена годинама након оних на које се односи Блаксилова анализа, сведочи о континуитету у пракси продукције данских студија. Двојица од четири њена аутора припадају мрежи коју је описао Блаксил. Андерс Хвид, једна од централних фигура у мрежи аутора ранијих студија, овде се појављује као први аутор и представља истраживање у јавности. Други, Мадс Мелби, који је за време коауторства у пређашњим студијама обављао функцију руководиоца Одељења за епидемиолошка истраживања у ССИ-у, данас је председник и извршни директор Статенс Института.

Обојица су, као и друга два аутора и запослена у ССИ-у, Јорген В. Хенсен и Мортен Фреш, дакле, у професионалном и финансијском сукобу интереса. Једноставно речено, истражују и пишу да би задржали посао, односно управљачку позицију и унапредили научну и пословну каријеру. Поврх тога, у изјави о сукобу интереса која је приложена студији, А. Хвид и лично пријављује примање новца од Фондације Ново Нордиск. Исто чини Ј. В. Хенсен.

Није неважно да и чланови редакције часописа у којем је студија објављена декларишу финансијску везу с произвођачима лекова – заменица уреднице часописа поседује деонице фармацеутских компанија Ели Лиллy и Пфизер, заменица уредника за статистику деонице компанија Пфизер и Јохнсон & Јохнсон, а супруг главне уреднице часописа деонице у биотехнолошкој компанији Таргетед Диагностицс анд Тхерапеутицс.

Свако ко је иоле упућен у законитости предузетничког пословања, али и научне делатности, с великом сумњом ће гледати на истраживање оптерећено оваквим озбиљним и вишеструким, институционалним и индивидуалним сукобом интереса. Али они неупућени и наивни можда верују да из чињенице да аутори студије добијају новац од фармацеутских компанија и да њихов послодавац зарађује на вакцинама, не мора нужно да следи необјективност и пристраност. Иако обе научне литературе уверљиво доказују да финансијски мотив снажно утиче на налазе истраживања, данске студије се могу анализирати и независно од те чињенице, гледајући само њихов дизајн и методологију.

Данске студије нису ваљане

Данске, као и готово све студије на тему вакцинисања су епидемиолошке студије. Таква истраживања описују и прате здравствена стања у различитим, већ постојећим популацијским групама. Она не могу доказати узрочност између две или више појава јер су у тако постављеним групама присутни тзв. збуњујући чиниоци, познати и непознати. Пуно ближе откривању узрочности су експерименталне клиничке студије или експерименти, нажалост врло ретки на подручју вакцинологије. У клиничким експериментима методом случајног одабира испитаници се укључују у групу оних који се неће вакцинисати и у групу оних који ће се вакцинисати, и онда се у једној и у другој групи непристрано („слепо“) региструју клинички исходи попут оболијевања од заразних и других болести, компликација и дужине живота.

Епидемиолошке студије не могу закључивати о узрочности између вакцинисања и болести, али оно што могу јесте да демонстрирају повезаност, односно укажу на могућност, тј. мању или већу вероватност узрочности. У том смислу, дакле, могу бити од помоћи, уз услов да су методолошки ваљане. То међутим, овде није случај.

Студије из 2002. и 2003. Године

Више је научника проучило данске студије из 2002. и 2003. године и дошло до закључка да су лоше осмишљене и изведене и да се њихови налази не могу сматрати исправним и истинитим. Аутори групе Цоалитион оф Сафе Миндс, потом Брајан Хукер, професор биологије на Универзитету у Редингу и Џејмс Лајонс-Вејлер, врхунски истраживач на широком пољу различитих тема, образложили су то у јасним чланцима у којима цитирају научне радове и укључују властите анализе. Следе нека од њихових запажања.

safe-minds
(Извор: https://worldmercuryproject.org/)

Сви критичари су уочили велики број методолошких грешака; неке од њих признали су и сами аутори данских студија. Епидемиолошка истраживања генерално су подложна грешкама у избору случајева, односно узорку испитаника који се укључују у истраживање; испитаници се често изаберу, односно искључују према нејасним, пристраним или недоследним критеријумима.

У данским студијама забележена је подзаступљеност и манипулисање с одређеним старосним групама. Надаље, није била омогућена идентификација подгрупа ризичне деце. Једну од најозбиљнијих тешкоћа у епидемиолошким студијама представља чињеница да у групу вакцинисаних на самом почетку улазе здравија деца; она болешљива или с већом склоношћу за развој неуроразвојног поремећаја попут браће аутистичне деце, избегавају вакцинисање и улазе у групу невакцинисаних. На крају истраживања вакцинисана су здравија деца, али не нужно ради вакцинисања (енгл. хеалтхy усер биас).

Велик број испитаника у току истраживања искључен је или је нестао без јасних објашњења. Испитаници нису били довољно дуго праћени; до краја истраживања у групи млађе деце болест још није стигла ни да се развије, а значајан број још није ни добио вакцину.

Упадљива слабост свих данских студија је мањкавост података о испитаницима, поступцима и исходима. Непознат је здравствени статус деце, као и њихове наследне карактеристике, а вакцинисани статус је за многе непотпун. Недостају подаци о поступку вакцинације – врсти и садржају вакцина, произвођачу и времену вакцинисања. Нарочито је мањкава евиденција исхода. За значајан део испитаника исходи су недостајали. Посебно је непрецизан био опис исхода – дефиниција и класификација аутизма и сродних поремећаја, па онда и убрајање деце у групу аутистичних, односно преваленца аутизма.

У студијама Стер-Грина и сарадника и Мадсена и сарадника (2003.) у току истраживања промењена је дефиниција аутизма и сличних поремећаја. У данском узорку испитаника у првом делу праћеног раздобља евидентирани су само случајеви дијагностиковани у болницама, а до краја студија и они изван болница. У шведској групи испитаника убрајани су само хоспитални случајеви. У Мадсеновој студији накнадно су укључени болесници из једне велике клинике. Таквим захватима је у евиденцији исхода вештачки повећан број случајева након искључивања тиомерсала.

hooker
Прегледни чланак Hooker et al. (Извор: https://www.hindawi.com/)

Брајан Хукер сматра погрешним што је у Мадсеновој студији из 2002. и оној Хвида и сарадника. из 2003. као исход узет број година с аутизмом, а не случајеви аутизма. Тако су све старосне  групе вредноване једнако, иако је код млађих вероватноћа аутизма била мања. То је довело до пристраности у смеру непостојања везе тиомерсала и аутизма.

lyons
(Извор: http://ipaknowledge.org/)

У обради података коришћене су неадекватне статистичке методе и непотпуна контрола збуњујућих чинилаца. У формулисању група испитаника примењена је таква метода прилагођавања која је смањила аутизам код вакцинисане популације. Упитно је направљено и прилагођавање резултата по старости и анализа тренда – узета је година постављања дијагнозе, а не година рођења детета, најпоузданија метода за мерење промена у стопи аутизма.

Кад је реч о презентацији и интерпретацији резултата, студије Стер-Грина и сарадника и Мадсена и сарадника (2003.) показале су да је појава аутизма наставила да расте и након искључивања тиомерсала из вакцина. Аутори су закључили да то говори против везе тиомерсала и аутизма. Међутим, након отклањања тиомерсала уведене су многе друге вакцине с адјувансима попут алуминијума; за Лајонс-Вејлера једнако је прихватљиво објашњење да су те вакцине довеле до повећања аутизма, док се истовремено аутизам због тиомерсала смањио.

У извештајима су примећене и грубље неправилности. Хукер тврди да су из завршних објава искључени важни налази. Из извештаја о Мадсеновој студији из 2003. избачени су резултати задње године праћења у којој је забележена нижа стопа аутизма, чиме би био потврђен тренд пада болести након искључивања тиомерсала. У студији истог аутора из 2002. бројчани подаци о исходима разликују се по табелама – груби пропуст који није смео проћи рецензију и редакцију часописа у ком је студија објављена.

У вези с рецензијом и објављивањен Марк Блаксил примећује да су се све четири студије преклапале – истраживале су сличну тему, полазиле од истих података из Државног регистра (Данисх Цивил Регистратион Сyстем) и врло сличном методологијом дошле до готово истих закључака. Објављене су, међутим, као четири засебна научна рада. Таква пракса се у научној делатности назива мултипликовањем и сматра се повредом научно-истраживачке, односно научно-публицистичке честитости, дакле неетичном. Осим тога показује како се долази до „стотина и стотина“ радова који доказују безбедност вакцина, синтагме коју врло често користе заговорници вакцинације.

Критичари данских студија цитирају више научника, на пример професорку епидемиологије Ирву Херц-Пикиото с Калифорнијског универзитета која сматра да неке од епидемиолошких студија које истражују везу вакцина и аутизма имају „озбиљне, штавише фаталне грешке“ које њихове закључке чине неважећима. То свакако важи за Данске студије из 2002. и 2003. јер примерено дизајниране и изведене, показале би сасвим различите, па и супротне резултате. Тако се из података из студије Мадсена и сарадника (2002.) може извести и закључак о повезаности ММР вакцина и аутизма.

Једноставно поређење стопе обољевања по годинама, примећује Брајан Хукер, указује на њено повећање након увођења вакцина. У студији истог аутора из 2003. узимање времена протеклог од вакцинације уместо старости испитаника, што је према Лајонс-Вејлеру логичније и примереније, дало би супротан резултат – демонстрирало би везу ММР вакцина и аутизма. Студија Стер-Грина и сарадника, према професору Марку Ноблеу с њујоршког универзитета Рочестер, лишена методолошких манипулација показала би да се учесталост аутизма након искључивања тиомерсала није повећала, већ смањила за 30–40 %. Само један захват у поступцима – корекција губитка случајева аутизма код старије деце, у реанализи студије Хвида и сарадника доводи до повећања аутизма у групи која је примила вакцину са живом.

Данске студије из 2002. и 2003., су дакле, лоше направљене, и њихови закључци су неистинити. Важи ли то и за нову студију?

Студија из 2019. године

Нови рад Хвида и сарадника такође је епидемиолошка студија и потенцијално пати од истих грешака и пристраности у селекцији испитаника, формирању група, времену праћења и дефинисању и класификацији исхода.

Полази од истих непотпуних података Данског државног регистра, како у питању испитаника, тако у питању поступака и исхода. Аутори изјављују да нису гледали историју болести испитаника. Та врста увида, међутим, открива да је у групи која је у националном регистру класификована као „невакцинисани“, 55 % деце у ствари вакцинисано ММР вакцином . То значи да је у истраживању промашена темељна одредница, односно разлика група (кохорти) које се упоређују – груба, кардинална грешка која без сумње обезвређује налазе читавог истраживања.

03-07-19-Tble-1-1
Последњих 20 година је веза с аутизмом једино проучавана за ММР вакцину, не за остале вакцине. (извор: https://childrenshealthdefense.org/)

 

Критичари ове студије Лајонс-Вејлер и  Хендли, независно од тога доводе у питање одређење „вакцинисани“ и „невакцинисани“ – темељно обележје група које се упоређују. Баш као Мадсенова из 2002., и Хвидова студија је усресређена само на једну вакцину – не упоређује децу вакцинисану ММР-ом са невакцинисаном децом, већ упоређује децу вакцинисану ММР-ом са децом  која нису примила ММР, али вакцинисана су разним другим вакцинама. Хвид и сарадници не разграничавају групе у односу на то јесу ли примила друге вакцине, колико њих и у којим временским раздобљима. „Бесмислено је проучавати изложеност једној вакцини у популацији која је вакцинисана толико много пута пре ММР-а“, сматра Лајонс-Вејлер. Разлика између те две групе углавном је само у вирусним антигенима које садржи ММР вакцина, док су остале потенцијално токсичне састојке вакцина попут алуминијума примиле обе групе испитаника. Је ли ММР вакцина повезана с појавом аутизма (о узрочности да и не говоримо) на овај начин се не може сазнати; за то би требало упоредити децу вакцинисану ММР-ом и ону која уопште нису вакцинисана.

03-07-19-Paragraph-from-Study-1
Параграф из најновије Хвиидове студије у којем аутори сами изјављују да је контролна скупина деце добила свако другу вакцину – осим ММР-а, на основу чега је нетачно закључити да се ради о поређењу ваксинисане и неваксинисане деце.

(извор: https://childrenshealthdefense.org/)

Хукер и Лајонс-Вејлер налазе да упркос великом броју испитаника узорак студије није репрезентативан и закључак се не може генерализовати на данско становништво. Појавност аутизма у данској популацији је 1,65 %, а у узорку испитаника Хвидове студије 0,98 %, што значи да недостаје 4 400 аутистичне деце. Аутори студије за то не дају објашњење. Могући разлог је у томе што су испитаници у истраживању били сразмерно млади и нису досегли доба у којој се аутизам дијагностикује. Та појава је померила налазе у смеру непостојања везе ММР вакцина и аутизма.

Једну од најважнијих потенцијалних методолошких грешака, могућност да је вакцинисана популација у старту здравија (хеалтхy усер биас) аутори у извештају једва да спомињу, што значи да нису ни покушали да је елиминишу или контролишу.

Из нејасних разлога искључено је 13-оро деце с аутизмом. Искључена су и деца имиграната; можда стога што по усељењу у Данску одједном добију велик број вакцина. С друге стране из узорка су требала бити искључена деца с наследном склоношћу аутизму, што није урађено.

Током праћеног раздобља распоред вакцинисања је промењен што доприноси отклањању везе. У истом смеру иде и избор година са аутизмом, а не дијагнозе аутизма као мере исхода. Требало је пратити време од вакцинације до појаве симптома, а не време до дијагнозе аутизма. Изабрани су само неки од подтипова аутистичног поремећаја, док су други изостављени. Нису тестирани модели који комбинују различите варијабле ризика, попут вакцина и старости родитеља.

  1. Хукер сматра да студија Хвида и сарадника има превише проблематичних места и да се из презентованих налаза не може извести закључак који нуде аутори – да студија „снажно подржава тезу да ММР вакцинација не повећава ризик аутизма“. Напротив, та студија „отвара много више озбиљних питања него што даје коначних одговора“ . Лајонс-Вејлер ипак упозорава да је епидемиологија погрешан алат за проучавање ризика вакцина, али и на то да је овде додатно компромитована, називајући је активношћу која тек изгледа као наука (сциенце-лике ацтивитy) . Или, како би рекао Хендли – не ради се о истинској, већ о корпоративној епидемиологији.

Зашто је у истраживању вакцина примењена псеудонаука? Због сукоба интереса оних који су га извели и спонзорисали. А зашто је таквим појединцима и установама допуштено да изводе кључна истраживања, и још важније, зашто се таквим истраживањима даје првокласни значај, промовишу се као меродавна и служе као темељ за доношење јавноздравствених и политичких одлука? И зашто се манипулативно опремају и агресивно дистрибуирају јавности и лекарима широм света? Очито постоји јак економски и политички интерес усмерен против здравља људи. А институције, у првом реду држава, од тога нису у стању да нас заштите.

Узрокују ли вакцине аутизам?

Аутизам је сложени неуролошки поремећај чији узрок још није објашњен. Вероватна је наследна склоност, али убрзани раст појављивања задњих деценија указује и на важну улогу једног или више чиниоца из околине. То могу бити биолошки, хемијски или физички агенси, појединачно или у комбинацији.

Многи родитељи сведоче да је здравствено стање њихове деце почело да се погоршава након што су примила вакцине, а бројни научни радови показују да састојци вакцина попут вируса, живе и алуминијума могу довести до оштећења мозга компатибилних с клиничком сликом аутизма. Засад немамо доказа да су вакцине примарни узрок аутизма. Али свако дете је биолошки различито; нека су осетљивија и могуће је да код њих неки састојци вакцина доводе до здравствених поремећаја, укључујући аутизам.

james
(Извор: https://www.amazon.com/)

Званични став медицинских ауторитета је да вакцине нису повезане с аутизмом. Он се образлаже данским и сличним студијама. Проблем је у томе што оне нису осмишљене и изведене на начин да ту везу могу оспорити или доказати. У данашњој институционалној, доминантној науци и медицини очито нема воље ни интереса да се ова тема примерено истражи.

Док не будемо имали адекватна истраживања, тврдњама о вакцинама које долазе са службених места не треба веровати. Ваља потражити независне изворе информација, узети у обзир економско-политички контекст и ослонити се на лично и туђе искуство, властиту интуицију и здрави разум. Људи који поседују ово потоње, за разлику од оних који слепо верују и следе ауторитете, имаће бољу шансу да сачувају своје и здравље своје деце. Штавише, с обзиром на трендове и тенденције модерне медицине, те ће способности, односно увиди, ускоро постати спасоносни.

(https://www.logicno.com/)

Последње ажурирано четвртак, 18 април 2019 07:12  

Колумна

muk

Мук

 

vera nada ljubav mudrost

Вера, нада, љубав и мудрост

 

posle svega

После свега

 

vidim a ne cujem

Видим а не чујем

 

recnik secanjaРечник сећања

 

liceЛице

 

aliАли ..

 

НикадаНикада

 

Било јеБило је

 

nije mi nistaНије ми ништа

 

00zlatenac2qy7.jpg
Број прегледа чланка : 4816696

БУКВАР
за србску православну децу
и родитеље

0000

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.