svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Раша ДЕУРИЋ: Враћање сећања на на давно порушене српске манастире

IMG-63235922624607f999f5a37378f14a7e-VБУДИ СЕ ЗАБОРАВЉЕНА ПРОШЛОСТ БРАНИЧЕВА

Достојно обележавање места на којима су некада били манастири Браничева па порушени за време предуге турске окупације одушевљено је прихваћено међу љубитељима србске историје. Идеју да се то учини покренуо је ових дана писац култне књиге Светиње Браничева ипознати новинар  Предраг Мирковић. Изнео је то у Петровцу на Млави. јер се на тим просторима налазе остаци манастира које су подигли српски средњевековни владари: краљ Милутин, Краљ Драгутин, кнез Лазар, деспот Стефан Лазаревић као и њихови челници  па и стручњаци у рудницима, по којима је овај крај био веома познат.   

   У разговорима, које је професионално снимила и пласирала ТВ Млава (извештај се може наћи на Ју тјубу ако се потражи ова ТВ кућа) а овај сусрет припремио је истакнути публициста Аца Гера Животић, уз учешће представника цркве – прота Његослав Јовић, архијерејски млавски наместик,  представници културних установа   и поштовалаца српске историје. Идеју је прихватио и подпредседбик општине господин Горан Ристић, додајући да би било добро да се пре сваког манастиришта поставии пано на којем  ће посетиоци моћи  да прочитају сажете податке о  свакој светињи пред коју долазе..

   Животић и Мирковић заправо су покренули враћање сећања народу  на властиту историју. Историју његових светиња, пре свега, јер су баш оне биле на мети свих наших противника од Турских разарања до марксовског завођења за голеч планину.

IMG-63235922624607f999f5a37378f14a7e-V
Остаци манастира Митрополија

   У овом  великом и озбиљном националном подухвату узео је виднно учешће манастир Рукумија који је, штампајући  друго издање Светиња Браничева,допринео још бољем упознавању народа са погромом извршеним над браничевских манастирима под дугом и кобном владавином Турака. Од 50 и више манастирара, колико их је било почетком турске владавине преживело их је их је само неколико. Остали су  порушени и запаљени заједно са свим важним документима, ктиторским повељама, преписаним  светим књигама, вредним иконама и другим реликвијама. Нема докумената о жибвоту у манастирима, о њиховим игуманима па чак ни о владикама и митрополитима. Све је то прекрила трава заборава.Ено, Шиптари већ својатају наше светиње на косову и Метохији, Румуни вичу да је источна Србија њихова и покушавају да праве румунске цркве и манастире. Шта ће нам онда донети идући дани и године.  Морамо знати и рећи  шта је наше. Време је да се окренемо себи, својој историји и својим коренима.

   Чим је покренута идеја да се обележе српски средњевековни манастири отац Симеон је ту идеју поздравио и понудио своју помоћ.  Архитекта Живорад Животић, који је пројектовао феноменални споменик на Врањевцу, наравно,без икакве накнаде, учинио је то исто и сада.  А без његове стручне помоћи и потпуне оданости вери  овај важан национални посао не би могао да се уради.     Треба напоменути да  исти људи, који су градили  споменик српској војсци на Врањевцу, један од најлепших и сигурно најсадржајнијих споменика код нас, предводе и у овом великом и озбиљном послу.   

    Љубитељи и поштоваоци српске историје већ су очистили и уредили простор на којем је био чувени манастир Митрополија, грађен за велика литургијска окупљања и и дешавања, па и за великаманастирска   братства. У њему је столовало више митрополита, а у памћењу народа је сачувано да је  један од њих имао и штампарију, која је радила 30 година. Турци су, међутим. 1.563 године наредбом забранили Србима да штампају књиге. па је вероватно тада престала да ради та типографија. Наредеба је важила скоро два века, па је овде књиге преписиване  и онда када је целе Европа правила књиге у штампаријама. Манастир је доцније порушен, неким турским поводом, а таквих повода, после којих је следила одмазда, било  је безброј.  Готово сваки манастир је рушен па затим паљен да ништа не остане – ни запис ни натпис.

  Недалеко одатле . идући узводно поред Млаве налазе се остаци манастира Благовештење, задужбине деспота Стефана. Саграђен је на размеђу 14. и 15. века а порушила га је турска војска у знак одмазде за буну капетана Коче Анђелковића, којој су се придружили и Браничевци. Тада су порушени и запаљени и манастири Туман као и Рукумија.  Два последња су после српских устанака обновљена , а деспотов манастирјош увек чеа да се напише оно што Мирковић и Животић желе: На овом месту био је  манастир Благовештење, задужбина деспота Стефана саграђен на размеђу 14 и 15 века.  а порушили га Турци из освете због буне капетана Коче 1788. године.  

IMG-331a50e91f6a7ee7e048cc7c23f1ed49-V
Остаци манастира Митрополија

   У њему је четврт века монаховао сјајни писац Инок из Далше, који своје име, из скромности, нигде није ппотписао. Довео га је деспот Стефан са Свете горе као врхунског краснописца, дапреписује свете књигеза његову библиотеку, али после низа несрећних и трагичних околности и Деспотове смрти дошао је у Благовештење и ту написао најлепше текстове стигле   из нашег средњег векаАли, када је пао Цариград, стуб православља, покупио је своје списе и вратио се на Свету Гору. Његова Историкија ( одломак српске историје), написана у Благовештењу,  чува се и данас у Хиландару. Помоћ братске русије нашим манастирима више и не поињемо јер смо на њу одавно смо на њу  одавно заборавили, а стизала је и у Благовештење и у суседну Орешковицу и то сваке пете године – редовно.

   Пре улаза у Горњачку клисуру, на левој страни идући ка Жагубици, налазио се манастир кнеза Лазара Орешковица. Саграђен је последњих деценија 14 века и окупљао је најученије монахе и преписиваче светих књига. Био је у правом смислу академија знања и ширења културе у српском народу. Кад је манастир већ почео да се руши затражио је помоћ од руског царског двора његов игуман Сергије и добио је. Светиња је поправљена и заблистала лепотом и новим подвизима. Али, чим се појавила могућност за предузимање одмазде турска власт је на манастир послала војску, а догодило се то 1.688. године, провалила у светињу поубијала монахе, само је један успео да се спасе и побегне у Русију  и да тамо у неком манастиру опише стравични догађај.Турци су убијали једног по једног монаха, тражећи да им кажу где је црквена ризница. Сви су ћутали. Онда су почели да руше све пред собом и на крају запалили цркву и конаке. Од преписаних књига чуваних у манастиру остало је само неколико. Био је то погром над српском вером, културом и историјом, који је, нажалост трајао вековима.

   У петровачком општинском атару налази се и најстарији манасзтир, саграђен на просторима Браничева. Подигнут је пре 800 година.  Тачно 1.218. Манастир је саградио Јерменин Блад, свакако човек везан за рударство и посветио га апостолима св. Јакову и св.  Петру. Запамћен је као Јаковљев манастир . Ништа се веше о њему не зна. Вероватно је порушен у време Велике сеобе Срба под Чарнојевићем кад су ови крајеви били готово сасвим испражњени па се ту настанили нови досељеници,  без могућности да сазнају нешто више о претходним догађајима и манастирима.

   Ово је, заправо, почетак великог посла. арх. Животић је већ конструисао калуп, који ових дана треба да се уради. Обележје ће се састојати из тролисног крста  изливеног у армираном бетону, висине нетар и по и гранитне плоче на постољу на којој ће бити записано име манастира, име ктитора (ако се зна, време грађења и рушења) . У Браничеву је укупно нешто више од 4о порушених манастира, а има их у свакој од осам општинаПостоји расположење и спремност да се знамења поставе пре почетка вегетације, док може лакше  да се рашчисти простор и прилаз одређеним ма настириштима. Идеја потпредседника опшштинре у Петровцу господина Ристића је сасвим прихватљива јер не изискује веће трошкове  а пружа излетницима и туристима могућност да боље упознају ове крајеве. Да се сретну се са непознатом српском историјом.  

 

Последње ажурирано четвртак, 20 децембар 2018 15:00  

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

nimnik.jpg
Број прегледа чланка : 5228980

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.