svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

ДУШАН БУКОВИЋ: TAJNA ISTORIJA

aleksandaratentat01НЕКОЛИКО ПОДАТАТАКА О САРАЈЕВСКОМ И МАРСЕЉСКОМ АТЕНТАТУ

Тешко је отети се утиску да су наши најузвишенији циљеви били играчка у рукама бивших и садашњих господара света

Нема ниједне речи која већ раније није казана – Est iam ditum, quod non sit dictum prius – гласи једна латиска пословица. Ако сада погледамо извесне судбоносне, историјске и драматичне догађаје који су се збивали на просторима бивше Југославије, не можемо се отети утиску да су наши најузвишенији циљеви били играчка у рукама бивших и садашњих видљивих и невидљивих господара света, који теже да остваре јединство света са циљем једнојезичког, једнопартијског и једноверског друштва, које би било под контролом међународних корпорација, великих финансијера, тзв. великих изабраника и англоамеричких тријалиста, које представља естаблишмент идолатриског друштва чаробњака међународне масонерије, римских католичких темплара и кабалиста…

Они су крајем ХХ столећа потврдили своје намере да нас униште и обелоданили оно што су били одлучили пре више од једног века, када су нас избрисали са европске карте из групе слободних и самосталних народа. „Недостајала су још само два рата да би се све спровело у стварност” – „Nous le donnons ici, après ces deux documents du XIXe siècle, afin que le lecteur se rende mieux compte que déjà en 1862 la chose etudiee, elaboree, posee est bien arretee…” (види: Pierre Virion, Beintot un Gouvernement Mondial – Une super et counter-eglise? Paris, France, 1967, стр. 131).

 

ПОБЕДА 1918. ЈЕ БИЛА „КОРАК УНАЗАД“

Овде бисмо се осврнули на књигу Паркера Томаса Муна коју је објавио под насловом Imperialism and world politics и која осликава аустро-немачку империјалистичку позадину Сарајевског атентата, где дословно стоји:

„Велика победа балканских савезника у Немачкој и Аустрији схваћена је као велики корак уназад: за Русију као истинског заштитника балканских савезника то је била дипломатска победа. Да је имала подршку Немачке и Италије, Аустрија би напала Србију у јулу 1913. године…”

sarajevskiatentat05

„Само у светлу ових сукобљених империјалистичких планова може се сагледати прави значај атентата, који је почињен на прашњавој улици у Сарајеву у јуну 1914. и који је био повод аустријског напада на Србију. То је за Аустрију био већи повод за рат против Србије него сви сукоби који су били са маленим суседом; то је био већи повод за рат него што је било сузбијање пансрпског заговарања распада Хабсбуршке монархије. Такође, био је то кључни потез у игри на блискоисточној шаховској табли, коју су играли европски дипломате и финансијери. Бечка влада је вероватно намеравала да изврши окупацију Србије, да је држи у ропском стању, да додели један део српске територије Бугарској, а други део Албанији, да је сведе на право ропско стање и да оснује проаустријску Балканску лигу. На једној страни, Берлин се претварао као незаинтересован због дипломатских разлога, а, на другој страни, био је ангажован у подршци аустријској сили и престижу како би могла да осигура аустријско-немачку превласт на Балкану. Иза Србије стала је Русија, која је имала намеру да доминира на Балкану и у Цариграду, а иза Аустрије стао је немачки империјализам, одлучан да по сваку цену оствари немачки продор на исток.” (Види Паркер Томас Мун, Империјализам и светска политика (Поглавље XI, Блискоисточно питање старо и ново) Њујорк, 1927, стр. 258-259).

 

САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ И МАСОНИ

О Сарајевском атентату је написано мноштво књига, расправа и брошура не само на српском већ и на другим светским језицима. Средином шездесетих година XX века у француској је објављена веома интересантна књига Пјера Вириона под насловом Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglise – Ускоро једна светска влада? – Једна супер, над или против црква. Књига је интересантна и инструктивна по предмету који обрађује, посебно када је реч о нама и Сарајевском атентату, о којем Вирион дословно пише:

„Но ево још нешто: рат који је требало да уништи аустро-угарску империју, да сруши династију Хоенцолерн, да обори Немачку, чије су претензије постале мегаломанске – на њих Саинт Ивес д’ Алејдре (Saint-Yves d’Alveydre) алудира већ 1890 године; рат који је требао да генерализује демократске режиме најављен је 1894. године, осим ако би у Европи све државе биле републиканске, сходно плану из 1860. године, а ради се о томе, да се оне остваре помоћу великог рата XX века; ради се и о стварању Сједињених Држава Европе под масонском хегемонијом… Ево најаве светског рата, потребног да Европу поново измени… Оно што се не може порицати, то је најава већ 1912. године од стране Пати де Клам-а (Paty de Clam) опасности, којима је изложен аустријски престолонаследник Фердинанд, убијен у Сарајеву 1914. године. Оно што исто тако збуњује, то су алузије на тај трагични завршетак, које је правио пуковник Хауз (Edward Mandel House, 1858-1938), члан Masters of Wisdom или четири године пре атентата…” (Види Piere Virion, Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglise, Paris, France, 1967, стр. 40).

То исто потврђује и Лeoн де Понкинс (Leon de Poncins) у књизи The secret powers behind revolution – Тајне силе иза револуције, где дословно стоји:

“Сарајевски атентат и масони
Можда ће се једног дана осветлити речи високог швајцарског масона у вези са судбином аустријског престолонаследника: ‘Он је изванредан човек, штета што је осуђен и што ће умрети на положају престолонаследника…”

Имајући у вези с тим и Марсељски атентант на витешког краља Александра Ујединитеља, којег су сценирали и режирали масони, наци-фашисти и комунисти, поменули бисмо италијанску историчарку др Мирелу Колариети, која је у Београду 1984. године на Петом међународном конгресу балканолога поднела научни елаборат под насловом Фашистичка Италија и атентат на Краља Александра 1934. године, у којем дословно стоји:

„Мусолини сноси пуну одговорност за оно што су усташе учиниле. Не само да су се усташе припремале за атентат под непосредном заштитом и контролом Мусолинија (Ерколе Конти је подносио извештаје директно Мусолинију) већ су уживале ту зашиту и после атентата. ‘Дуче’ је одбио да француској изручи Павелића и Еугена Кватерника… У Државном архиву у Риму налази се лични архив др Ерколе Контија у 20 свежњева, од којих сам проучила само два са којих је почетком ове године скинут ембарго. Осталих 18 свежњева, како ми је званично објашњено, биће стављени на увид истраживачима тек за 20 година….“ (Види Др Мирела Колариети, Расправа о убиству краља Александра, Србија – Serbia, бр. 249, јануар 1985, Fruitland, Ontario, Canada).

 

ЧЕРНОЗЕМСКИ ЈЕ БИО КОМУНИСТА

У књизи истакнутог америчког обавештајца Питера Томпкинса (Peter Тompkins served in the OSS in World War Two…), коју је објавио под насловом Italy Betrayed – Изневерена Италија, има један интересантан податак о умешаности Пјетра Бадоља (Pietro Badoglio, 1871-1956) у Марсељски атентат, где дословно стоји:

vladocernozemski

„Ћано (Gian Galeazzo Ciano, 2nd Count of Cortellazzo and Buccari – 11 January 1944) поседовао је докуменат у којем је стајало да је Бадољо уплетен у Марсељски атентат као начелник Мусолинијевог Генералштаба. Остаје отворено питање: зашто је Бадољо имао чврсту подршку Винстона Черчила и зашто је одликован високим орденом Британске империје? Да ли је Бадољо био двоструки агент, који је радио у интересу Велике Британије и Француске?…“

Маршал Бодољо је могао де се “захвали својим масонским везама што није изведен на суд” (mostly thanks to his Masonic contacts, including his superior, General Capello…”) (види: https://en.wikipedia.org/wiki/Pietro_Badoglio).

У вези са овим поменули бисмо и један податак Рад. П. Рашанина који је објављен у Американском Србобрану о комунистичком учешћу у Марсељском атентату, где стоји:

„Комунистима је био за време целог његовог живота главни непријатељ и стајао им је као незалечиви трн у оку блаженопочивши краљ Александар I Ујединитељ… Знамо исто тако врло добро да је својим куражним актом од 6. јануара 1929. године краљ Александар пресекао и скинуо са дневног реда тада највише разбуктало хрватско и остала од комуниста и њихових сарадника усташа и дефетиста потргнута национална питања и тако тиме спасао Југославију од сигурног расула и пропасти…“

У вези са сарадњом КПЈ – усташе – ВМРО на рушењу Југославије, о којој је горе било речи, неће бити на одмет да овде изнесемо још један врло интересантан детаљ. Пре петнаестину година писац ове расправе боравио је дуже времена у Чикагу. Прикупљајући материјал и разговарајући са још преживелим учесницима многих предратних догађаја у вези са комунистичком активношћу у Југославији и на Балкану, био је упознат и доведен у везу са једним истакнутим украјинским националистом, који је тада такође живео у Чикагу. Овај Украјинац је са доста убедљивих детаља и података испричао писцу ових редова и следеће: да је као политички емигрант радник живео 1932/1933. у Софији. Да је тада имао прилике да лично упозна Владимира Владу Черноземског (на слици изнад), тада механичарског радника и шофера, иначе, као што је познато, истакнутог члана ВМРО, обученог и опасног терористу и физичког убицу блаженопочившег краља Александра. Овај Украјинац је тврдио да је Черноземски у то време важио и био врло изграђени комуниста иако он из конспиративних разлога није могао установити да ли је био члан КПЈ…“ (Види Рад П. Рашанин, Комунистичка партија Југославије и национално питање – кроз призму комунистичке литературе, извора и докумената, Американски Србобран – American Srbobran, 20. фебруар 1976, Pittsbourgh, Pa., USA).

Преузето са: http://standard.rs/

Последње ажурирано среда, 02 јануар 2019 15:39  

Колумна

Гордост

Gordost

 

Дај

daj

 

Брига

briga

 

Чекање живота

Cekanje zivota

 

Нико ништа не носи тмо где сви идемо

niko nista ne nosi tamo gde svi idemo

 

Мера живота

mera zivota

 

Човек је као сенка која пролази

Senka koja prolazi

 

Срећа се мења

sreca se menja

 

Глобализација

globalizacija

 

Компас

kompas

 

vitovnica-s.jpg
Број прегледа чланка : 4477188

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.