svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Пролог за 10. март (25.фебруар) Свети Тарасије Цариградски

Беле покладеo

Један дан пред почетак Великог поста - пада у недељу. Задњи дан када се у исхрани користи бели мрс. Већ сутрадан се једе искључиво посна храна.

Беле покладе, које се одржавају у Сиропусну недељу. То је задњи дан када се у исхрани користи бели мрс. Већ сутрадан се једе искључиво посна храна.

Беле покладе су најсвечаније и најраспротрањеније покладе у току године. Добиле су назив по Белој недељи, а зову се још и: Велике покладе, Завршне покладе, Сирне покладе, Проштене покладе (Проћке, Прочка), јер се тог дана опраштају свађе и увреде. Синови и кћери са породицама обилазе родитеље, носе им на дар флашу пића и разне поклоне. Зет обавезно обилази таста, ташту, кума, старојка и тражи проћку да може часно да започне пост. Када уђе у кућу, љуби руку тасту и говори: "Опрости дедо", а таст му одговара: "Нека ти је просто синко". Беле покладе су празник целог села, и тог дана се сви међусобно друже и чашћавају. Весеље траје до поноћи, а у поноћ наступа пост.


Свети Тарасије, патријарх Цариградски

69

Његов претходник, Павле патријарх, тајно напусти престо, оде у манастир и прими схиму. Владаху тада Ирина и Константин. По савету Павловом, Тарасије, сенатор и саветник царски, би изабран за патријарха 783. године. Убрзо прође све чинове црквене и поста патријарх. Човек високог образовања и велике ревности у вери православној, Тарасије се прими и невољно овога чина, да би помогао победи Православља над јересима, нарочито над иконоборством. Под њим би сазван VII васељенски Сабор у Никеји 787. године, где се осуди иконоборство и поврати и утврди поштовање светих икона. Тарасије беше врло милостив према сиротним и бедним, ствараше им склоништа и даваше храну. Но према силним беше Тарасије одлучан у одбрани вере и морала. Када цар Константин отера своју закониту жену Марију, узе некакву своју сродницу, те живљаше с њом, тражећи од патријарха благослов за венчање. Тарасије му не само да не даде благослов, него га најпре посаветова, потом изобличи, и најзад одлучи од причешћа. Пред смрт видели су га како одговара демонима говорећи: "Нисам крив у томе греху! Нисам крив ни у том греху!" док му не изнеможе језик, те се он поче рукама бранити одгонећи их од себе. Када издахну, лице му се засветли као сунчана светлост. Овај у истини јерарх упокојио се 806. године. Црквом је управљао двадесетдве године и четири месеца.

Тропар (глас 4):

Истина ствари објави те стаду твоме као правило вере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, а сиромаштвом богатства: Оче Тарасије, моли Христа Бога да спасе душе наше.


Преподобни Пафнутије Кефалас

Овaj светитељ био је савременик св. Антонија Великог. За њега се каже да је 80 година носио једну исту расу. Св. Антоније високо га је ценио и свима је говорио, да је то истински подвижник, који уме лечити и спасавати душе.


Творац лучезарни, светлошћу крунисан. 
Ничим неизречен, никим неописан, 
Он подиже цркви мудре стројитеље, 
И пастире добре, ревне бранитеље. 
Због грехова наших и муке попушта. 
Мада је Он милост и доброта сушта. 
Ко што тврду земљy љутим мразом справља 
И чинећ је меком за усев приправља. 
Тако срца наша мекша љутом муком 
Но све к добру води Својом благом руком. 
Кроз тамнину муке Он у светлост гледа. 
И тми после рока задржат се не да: 
Кроз жалост и сузе Он радост прозире. 
У крајеве сваког почетка продире. 
Јер Он је све поч'о, Он и свршит' жели 
Ко he противстати када Он повели? 
Нејак је, рек'о би јеp сe вешто склања. 
И сенком се дела скрива и заклања. 
Када сенка прође и свет крају стигне. 
И црква готова небу се уздигне, 
Тад ће Сунце Правде, што никад не трне, 
Црквом ка' порфиром Себе да огрне. 


РАСУЂИВАЊЕ

Хришћанин је сличан испрошеној девојци. Као што испрошена девојка непрестано мисли о обручнику своме. тако и хришћанин о Христу. Иако је обручник далеко преко десет брда, свеједно, девојка се понаша као да је он непрестано ту, код ње и с њом. Она мисли на њега, пева њему, говори о њему, сања о њему, спрема дарове за њега. Исто се тако понаша и хришћанин према Христу. И као што обручница зна, да прво мора да изађе и удаљи се из куће где се родила, да би се састала и потпуно сјединила с обручником својим, тако и хришћанин зна да се и он не може потпуно сјединити с Христом док га смрт не разлучи од тела, тј. од материјалног дома, у коме је његова душа од рођења обитавала и расла. 


СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Господа Исуса како седећи у лађи учи народ на обали (Мк. 4. 1) и то: 
1. како се велико мноштво народа тискаше да Га чује, тако да мораде ући у лађу, 
2. како их учаше причама о сејачу. семену и земљи. тј. оним сравњењима и примерима који се из дана у дан понављају од почетка света и понављаће се до свршетка, 
3. како их не учи помоћу неких ретких и чудноватих догађаја него помоћу оних обнчних, који су заједно с човеком ушли у време и заједно с човеком изаћи ће из времена. 


БЕСЕДА
о немогућности тајнe 

Нема ништа тајно што неће бити јавно (Мк. 4, 22)

Све тајне радње људске биће јавне једнога дана. И никаkво се дело људскo не може укрити. Јевреји су мислили да ће сакрити од Бога убиство толиких пророка, и да ће крвави злочин над Христом моћи сакрити, и од Бога и од људи. Међутiм то што су они мислили сакрити, постало је даноноћном причом и на небу и на земљи ево кроз хиљаде година. 
Јуда је мислио сакрити свој издајнички договор против свога Господа, но Господ је провидео тај договор и објавио га Јуди у лице. А Исус му рече: Јуда, зар цјеливом издајеш сина човечјeга? (Лк. 22, 48) 
Још је Господ прозирао у срца фарисеја и погађао њихове зле помисли. Зашто зло помишљате у срцима својијем? (Мат. 9, 4). Каква дела, какве ствари, какви догађаји у овоме свету да се сакрију од Онога који види и објављује чак и најтајније помисли срца људског? 
Нема ништа тајно што неће бити јавно. Да страхујемо због овога. и да се радујемо због овога. Да страхујемо — јер ће се сва наша тајна зла дела, зле жеље и зле помисли изнети на јавност. Да се радујемо — јер ће се све добро што смо створили, или пожелели, или помислили у тајности, изнети на јавност. Не изнесе ли се све пред људе на јавност, изнеће се пред ангеле небеске. Утолико већи страх за грешнике. и утолико већа радост за праведнике. 
Господе човекољубни, опрости нам грехе наше и не објављуј их на пропаст нашу и на тугу светих ангела Твојих. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Последње ажурирано уторак, 05 март 2019 07:53  

Колумна

Магла

magla

 

Аплауз 

aplauz

 

Живот у чизмама

zivot u cizmama

 

Историја

istorija

 

Судбина

sudbina

 

Младост и старост

mladost i starost

 

Полу истине и полу знања

polu istine i polu znanja

 

Глупост и памет

glupost i pamet

 

Најбоље за најгоре

najbolje za najgore

 

Доброчинство

dobrocinstvo

 

koporin-s.jpg
Број прегледа чланка : 4685344

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.