svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Чему прича о ГМО кад је сваки град у Србији против?

1107859835Једна од препрека чланству Србије у Светској трговинској организацији је члан закона којим се експлицитно забрањује промет ГМО производима у нашој земљи.

Потпредседник Владе Расим Љајић недавно је рекао да Србија може превазићи захтеве и проблем приступа СТО тако што ће избацити спорни члан закона, али да већ у следећим члановима истог закона пропишемо услове који се односе на ГМО, а који ће фактички забранити и узгој и промет ових производа.

О овој теми, али и о предностима и манама ГМО хране, Јелица Путниковић је у емисији „Енергија Спутњика“ разговарала са професором Пољопривредног факултета у Земуну Миладином Шеварлићем и генетичарем Миодрагом Димитријевићем, професором Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Димитријевић објашњава да Светска трговинска организација ГМО храну третира као робу и залаже се за слободан промет роба. Он, међутим, наводи да је велико питање у којој мери та организација има кредибилитет да тражи да се у нашој земљи обавља промет ГМО хране, када на пример Мађарска, која је чланица Светске трговинске организације, у Уставу има баријере за улазак ГМО хране у ту земљу.

И Миладин Шеварлић се залаже да се у нашој земљи не продаје али и не производи роба на бази генетички модификованих организама. Он подсећа да су у Србији свака општина и град, њих укупно 135, од 2013. до данас усвојили одлуку да не желе промет и узгој ГМО, бојећи се његових штетних последица. Како каже, тврдње да ће узгој генетички модификованог семена решити проблем глади у свету, једноставно не стоје.

„Питање глади се решава инвестиционим улагањима у сектор пољопривредне производње, и расположиви ресурси на земљи су и без коришћења ГМО-а сасвим довољни да прехране неупоредиво више становника него што их данас има на планети. Важно је знати да код ГМО-а није реч о методама селекције, односно укрштању две сродне биљке исте врсте, већ о укрштању гена животиња са генима биљака или гена бактерија са генима биљака. То су потпуно атипичне врсте и нема говора ни о каквом природном складу“, напомиње Шеварлић.

И професор Димитријевић каже да генетички модификовани организми нису прављени да повећају принос. Он објашњава да ГМО утиче на економску страну производње, али не када је реч о количини, па теза да ће проблем глади бити решен повећањем приноса захваљујући ГМО семену није тачна. Миладин Шеварлић истиче да ГМО храна представља вид експлоатације на чак три нивоа.

„Експлоатишу се пољопривредни произвођачи продајом семена ГМО, чија цена расте неупоредиво више од цене конвенционалног семена. Такође, реч је о везаној продаји тоталног хербицида базираног на канцерогеном лифосату који оставља врло штетне последице по биљке, животиње, земљиште, дакле угрожава се екосистем. На крају, коришћење ГМО хране штетно утиче и на њене конзументе“, каже Шеварлић.

Сличног става је и професор Димитријевић, који напомиње да храна на човека утиче и на генском нивоу, па оно што једемо може да мења нашу наследну основу. Како каже, опасност од ГМО хране доживљава се и ван научног сегмента.

„ГМО је парадигма глобалног уређења друштва јер се производња хране извлачи из националних оквира и улази у домен активности малог броја мултинационалних компанија. Познато је да ко је независан у производњи хране, тај је и политички независан, и то представља важан сегмент личне, националне и популационе слободе јер на тај начин десетак мултинационалних компанија контролише свет тако што би једини производили семе“, каже Димитријевић.

Он поручује да Србија може сачувати производњу која није генетички модификована и истиче да немамо нити један разлог да се окренемо ГМО храни и семену.

„ГМО нам у пољопривреди не решава ниједно питање, а отвара нам нове проблеме. Имамо у аграру да разговарамо о много других ствари, задругарству, јачању малих произвођача, а не да се бавимо ГМО храном. Генетички модификовани организми се могу исплатити Аргентини, Бразилу, САД које имају производњу на великим површинама. Поседи у Србији су ситни, у просеку око 4 хектара, и код нас је то потпуно неисплативо. Зар треба да дезавуишемо сопствену производњу класичног семена, која је светски позната и призната, да бисмо узели туђи производ без технологије“, закључује Димитријевић.

Преузето са: https://rs.sputniknews.com/

Последње ажурирано среда, 22 фебруар 2017 15:48  

Колумна

Сутра

sutra

 

Језик

jezik

 

Дува

duva

 

Време

Време

 

 

Не заборави љубав

ne zaboravi ljubav

 

Године

godine

 

Бахатост

bahatost

 

Паника

panika

 

Дела и недела

dela i nedela

 

Капа

kapa

 

ravanica-s.jpg
Број прегледа чланка : 4565626

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.