svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Мати Атанасија: ЈЕСТИВО, ЛЕКОВИТО, ОТРОВНО И КОРИСНО БИЉЕ

Да би смо се лакше сналазили у природи, потребно је да стекнемонека основна знања, од којих су нека наведена у књизи „Преживети иживети у природи“, (м. Атанасија,манастир Рукумија). Добро би било даимамо и практична искуства, да идемо у природу са неким ко већ разликујебиљке, јер има доста сличних и може неупућени лако да погреши. Каошто смо навели и у наслову, биљке се сабирају са различитом сврхом, пасу тако неке јестиве целе,неке

делимично јестиве а делом нејестиве илиотровне, а опет и ако отровне могу имати лековита својства. Неке су кориснеу изради канапа или тканина, папира, боје или сапуна и чега још не. Од некихбиљака правимо отрове за глодаре или средство за борбу против биљнихболести,док је један број биљака користан за справљање биођубрива запрехрану усева.

 

 

 

ВЕЛИКА РЕПУШИНА

Arctium lappa L.Asteraceae

Опис биљке: Двогодишња зељаста биљка, висока до 80, па чак и до 150цм, са веома великим, до 50цм дугачким црноликим листовима на дугачким сочним дршкама. Цветови су ситни, црвени, сакупљени у гроздасту главицу при врху цветне стабљике. Плод је, чичак, који се, кад сазри, лако хвата за длаку дивљачи и стоке и за одело.

Станиште: Веома је распрострањен по целој земљи, расте као коров на запуштеним местима.


Јестиви делови биљке користе се млади изданци, након што избију из земље (скупљени у марту, априлу или у јесен) су мекани и меснати. Они садрже 25-40% витамина Ц и око 11% каротина, мало слузи, танина и етеричног уља. Младе сочне стабљике (секу се пре него биљка процвета) и петељке листа љуште се и користе сирове у облику салате, од њих се припремају чорбе, варива, пире или се похују. Пре главне припреме могу се прокувати. Стабљике се једу и као десерт, прокуване и ушећерене. Листови и корен биљке, који се користе пресни као салата или кувани као замена за шпарглу, за чорбе, варива, и пиреа. Корен свих врста садржи доста скроба, слузи, шећера, нешто уља, витамина Ц и сл. Може да се употреби за спремање слатког сирупа (искувавањем), за добијање брашна (сушењем, млевењем и туцањем), које се мешањем са пшеничним или раженим брашном и другим хлебним сировинама користи за добијање хлеба, разних пецива, посластица и сл. Такође се користи за спремање супа, чорби, као замена за кромпир, а може и да се пржи. Печен и стуцан служи као замена за кафу. Најбогатији је хранљивим материјама у јесен, пре него одрвени. Корен може да се суши и конзервира за зиму или да се маринира. Листови и корен свих репушина могу да се користе без ограничења.


Лековита својства: Корен делује противотровно, поспешује излучење мокраће и зноја, те чисти крв. Користи се код болести јетре, повољно утиче на лучење жучи, дијетална храна за дијабетичаре, као купка за мокре лишаје, кожне чиреве, апцесе и остале нечистоће.

Као инсектицид служи за сузбијање гусенице купусног лептира, бува и мољаца.

У ветерини се користи за сузбијање лишаја стоке.

Стабло даје грубо влакно од кога се може правити папир.

Стабљика је добра храна за животиње и повећава млечност код крава.

Медоносна је биљка.

Њени велики листови су погодни за паковање и ношење шумских плодова, а такође се могу користити и уместо тањира приликом оброка у природи.

 

ВОДОПИЈА-ЦИКОРИЈА

Cichorium intybus Asteraceae,

породица Compositae - главочике (женетрга, цигура.)


 

Опис биљке: Вишегодишња зељаста биљка, која нарасте у висину преко 50 и до 120 цм. Стабљика је усправна, разграната уздуж избраздана. Корен је јак, вретенаст или ваљкаст. Доњи листови су дугуљасти и перасто изрезани, а горњи су мањи, копљасти по ивици крупније зупчасти. Цветови су многобројни, јасно плаве боје.


Станиште: Биљка је веома распростраљена, расте као коров свуда, по напуштеним њивама, ливадама, око путева и стаза, уз ограде,.. од низина па до високих планина.


Јестиви део биљке су млади сочни и нешто нагорки листови, који се користе за спремање салата, чорби и варива. По укусу су доста слични маслачку. Корен водопије се пече и употребљава као замена за кафу, а може да се кува као вариво иако је нагорак. Биљку могу користити дијабетичари као дијеталну храну.

 

ПИРЕВИНА

Agropyrum repens


 

Други називи: пир, пирак, пирика, пиревина, пузава пирика, зубача.

Опис биљке: пиревина или пирика трајна је биљка из велике породице трава. Надземни је део висок до 1 метра. Листови су зелене до плаво-зелене боје, веома дугачки и уски, с кратким длачицама и пљоснати. Цветови су смештени у дугачким дворедним класовима. Изданак је без посебног мириса. Укус му је сладуњав и слузав.

Станиште: Сродник је пшенице, у ствари је коров који се тешко искорењује.

Шири се подземним, пузавим врежама.

Лековити део биљке: Понајбоље га је сабирати при пролећној обради земљишта.


Након што се ископа, опере се и очисти од коренчића док не постане ломљив. Изданак пирике изванредно је средство за чишћење крви и јачање нерава. Исто тако, веома је добар у лечењу реуматизма и гихта (улога), код водене болести, болести мехура, катара мокраћног мехура, болесног задржавања мокраће у слабуњаве деце и стараца, код стварања камења у мокраћним органима, болести жучи, јетре, слезине, жутице, катара желуца и црева. Користи се код болести плућа, а дужом и редовном чајном терапијом од изданака пирике може се успешно лечити и туберкулоза плућа. Споља се пирика користи за припремање облога код упале зглобова, од хемороида, бенигне хипертрофије простате и отеклина. Јестиви део биљке: Лист, семе и ризом могу се користити за исхрану. Од свежег корена прави се салата, гарнири за меса, рибу и јела од печурки. Осушена меље се у брашно и може се пећи хлеб, од сушене, сецкане, упржене на суво ко кафа, и млевене пиревине прави се сурогат кафе.

Одлична је храна за стоку.

 

КОПРИВА

Urtica dioica


 

Опис биљке: Вишегодишња зељаста биљка, која може да нарасте и преко 100 цм. Стабљика је четвртаста. Листови су јајолико-дугуљасти, са продуженим шиљастим крајем, по ивици зупчасти. Са обе стране покривени су кратким меким длакама. И стабљика и листови обрасли су још и дужим, ломљивим длакама пуним киселине која жари и изазива пликове по кожи. Ситни, неугледни зеленкасти цветови сакупљени су у разгранату гроздасту цваст при врху стабљике или њених огранака.

Станишта: Веома је распрострањена у целој нашој земљи. Расте по запуштеним

местима, као коров крај путева, око насеља, по шумама и мочварама и запуштеним њивама и воћњацима.

За исхрану се користе млади изданци и листови као и вршци младих стабљика. Употребљава се за припрему чорби, варива, пиреа, надева за пите и сл. Из семена се добија висококвалитетно уље Лековитост коприве је велика нарочито као извор гвожђа за поправљање крвне слике и за чишћење крви. Сви су делови биљке лековити и свежи и осушени. Свежи сок од коприве је најлековитији за мноштво болести, а нарочито против оштећења радиоактивним загађењем. Свежи сок се може стерилисати и оставити за зиму, а може се такође правити и сируп. Коприва је важан лек за упале мокраћних канала, болесно задржавање мокраће, а отклања упалу бубрега, водену болест, стварање бубрежног и мокраћног песка па чак и стварање бубрежног камена. Побољшава столицу и побуђује метаболизам и јача имунитет. Делује на заустављање крви може излечити повраћање крви, крвави кашаљ, крваво мокрење, као и прејаки женски циклус. Чај од коприве лечи јетру, жуч и слезину, органе за дисање, чиреве на цревима и желуцу.

Уварак помешан са винским сирћетом делује на пораст косе. Користи се у ветерини, у заштити биља и за исхрану домаћих животиња као драгоцена и здрава храна уместо концентрата, а живина томе храњена носи јаја и читаве зиме.

Корен служи за бојење тканина у жуто.

Влакно стабла је погодно за израду папира, канапа, риболовачке мреже, конца и платна.

 

КИСЕЛО ДРВО

Ailanthus altissima L.


 

Опис биљке: Кисело дрво је средње висине и правилне, ретке, кишобранасте крошње. У јесен су му листови јарко црвени. Масовно се јавља на сваком иоле бољем станишту. Као украсна биљка, кисело дрво је погодно за истицање јесењег колорита, али с обзиром на изузетну клијавост семена најбоље га је садити на површинама предвиђеним за веће масиве зеленила, али је погодно и за жардињере. Неопходно је обезбедити строгу контролу у циљу њеног задржавања само на за то предвиђеној површини. Уколико се о томе не води довољно рачуна, кисело дрво врло лако постаје опасан коров који се брзо шири на рудерална станишта а продире и у напуштене или недовољно неговане воћњаке и винограде. Кисело дрво сваке године производи огромну количину семена. Опрашивање врше инсекти. Плод је ситан, 2.5 цм са спирално уврнутим крилцем. Лако се разноси ветром.

Станиште: Ова врста насељава крајње неповољне терене, са слабо развијеним земљиштем - песак, шут, глину, просторе затрпане отпадом органског или неорганског порекла, који су углавном неповољни за већину других, нарочито дрвенастих биљака. Кисело дрво на таквим стаништима образује шумарке. Одлично подноси аерозагађење, и различите друге облике загађења. Листови киселог дрвета су потпуно биолошки активни и здрави, и на којима нема видљивих макроскопских и микроскопских оштећења.

Употреба: Користи се за справљање инсектицида. У његовој крошњи нема комараца. Отровно је и не користи се у људској исхрани. Народни називи овог дрвета потичу од његове сличности са јасеном и због киселих супстанци које садржи. Ово дрво се негде назива и лажни орах.

 

Последње ажурирано субота, 14 јануар 2017 14:11  

Колумна

Историја

istorija

 

Судбина

sudbina

 

Младост и старост

mladost i starost

 

Полу истине и полу знања

polu istine i polu znanja

 

Глупост и памет

glupost i pamet

 

Најбоље за најгоре

najbolje za najgore

 

Доброчинство

dobrocinstvo

 

Жеља

Жеља

 

Грешка

greska

 

Мало је дана

malo je dana

 

zaova.jpg
Број прегледа чланка : 4676303

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.