svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

СРБИ МЕЂУ НАЈРЕЛИГИОЗНИЈИМ НАРОДИМА У ЕВРОПИ

Са 95 одсто верујућих, Србија је у самом врху Европе по броју религиозних грађана. Атеисти не верују у статистику и кажу да је неверника од 15 до 20 одсто

Србија је у кругу најрелигиознијих држава у Европи, јер се 95 посто њених грађана изјашњава да верују у Бога. Атеисти, према званичним подацима, чине свега пет посто укупног становништва, што је много мање у поређењу са осталим европским земљама.

У Патријаршији СПЦ објашњавају овај запањујући податак тиме што је, како кажу, српски народ религиозан у својој основи:

- После деценија наметнутног атеизма у друштву, народ се окренуо цркви. Томе наруку иду и искушења у којима је наша држава изложена последњих година, која доприносе јачању вере.

Министар вера и дијаспоре Срђан Срећковић каже за ”Новости” да је у српском народу национални и верски идентитет изједначен. Он истиче да је упркос свему Србија земља у којој су сада, а биће и у будућности, црква и држава одвојени.

- Готово да нема сумње да је број оних који се изјашњавају као верници већи од оних који то заиста јесу – каже Срећковић. – У односу на деценије за нама то је, ипак, позитиван помак. СПЦ је већ годинама институција у коју грађани имају највише поверења.

У Удружењу грађана ”Атеисти Србије”, чије је седиште у Новом Саду, оспоравају званични податак и напомињу да је број нерелигиозних људи у држави неупоредиво већи. Број оних који се куну у Дарвина, а не у Бога, како истичу атеисти, у Србији је на нивоу европског просека.

- Између 15 и 20 посто наших грађана је нерелигиозно – истиче Андрија Шрек из овог удружења. – Проблем са нетачним бројем људи који не верују у Бога створен је непрецизним питањем на претходном попису становништва. Део пописивача погрешно поставља питања тако што грађанима сугерише да се изјасне као верујући – каже Шрек.

Атеисти очекују да попис који је у току покаже реално стање, иако имају суштинске примедбе на начин на који се питање о религији поставља.

Устав Србије гарантује верске слободе – наведено је у извештају Стејт департмента о верским слободама у земљама света у 2010. години. У њему је наведено да су готово сви религиозни грађани припадници традиционалних цркава.

- Око 85 посто становништва је православне вере, а римокатолици чине пет посто. Муслимана је три посто, а протестанти чине 1,5 посто – наведено је у извештају.

КИНЕЗИ СВЕ ЧЕШЋЕ ПОСТАЈУ ПРАВОСЛАВЦИ

МЕЂУ верницима СПЦ последњих година све је више и странаца, који из других вера прилазе православљу. Тачан број примљених у СПЦ не постоји ни у Патријаршији нити у Министарству вера. У СПЦ кажу да сваке године бар неколико Кинеза који раде у Србији прихвати православље. Међу новим православцима има и Јапанаца, али и Американаца и људи из Западне Европе. Источну веру прихватио је и супруг сестре шефа српске дипломатије Вука Јеремића, пореклом Шкот.

ГРЦИ ВЕРНИЦИ, ФРАНЦУЗИ АТЕИСТИ

У БОГА не верује трећина Француза, чак сваки пети Шпанац, Швеђанин или Италијан. Међу Мађарима је 14 посто неверујућих, а међу Русима 16 посто. Са друге стране, религији су највише привржени Грци, међу којима је свега три посто атеиста. Ситуација је веома слична и у Пољској, где је верујућих 95 посто становништва.

Извор: Вечерње новости

Последње ажурирано петак, 07 октобар 2011 16:58  

Колумна

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

Тишина

tisina

 

Ковид сан

kovid san

 

Сутра ће бринути за себе

sutra ces se brinuti za sebe

 

bradaca.jpg
Број прегледа чланка : 5967356

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.