svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Славица Барбарић: ВОЈНИК ХРИСТОВ

IN MEMORIA

(Беседа архимандрита Доситеја на сахрани мати Ангије)

Игуманија манастира Копорин, мати Хаџи Агнија упокојила се у Господу у суботу 1. октобра 2011.године, изненада, у 61.години живота.

Сахрањена је у присуству великог броја народа у недељу 2. октобра на манастирском гробљу.

Свету архијерејску литургију и опело служили су архимандрит Доситеј из манастира Гргетег (Фрушка Гора), архимандрит отац Стефан и свештенство браничевске епархије.

Обраћајући се присутнима архимандрит отац Доситеј је рекао да из „проређених редова српског монаштва одлази још један изучени, потврђени и окаљени војник Христов“, и потом нагласио:

- Свете монашке обитељи на православном истоку, већ више од 17 векова личе и одгајају се као праве цветне баште у којима Господ повремено шаље своје анђеле да беру најрацветалије и најмирисније плодове девства, подвижништва и трудољубља.

На јучерашњи дан је Господ послао Ангела хранитеља кога је исто послао равно пре 61 годину да уведе у земаљски тужни живот младу женску особу. Тај исти Ангео хранитељ је јуче дошао да убере расцветали и мирисни монашки цвет, ружу која шири мирис, али има и велике бодље, душу, сада већ новопрестављене игуманије Агније.

Када је Господ приступио мати Агнији, у дану за који се она цео живот спремала, јер је заиста саму себе и сав живот свој Христу Богу предала, једини њен одговор из монашке перспективе је могао да буде: „Господе, у Теби је избројано потуцање моје, сузе су моје у суду код Тебе.“

То је, драга браћо и сестре, највећа најзначајнија и најдужа химна које монаштво иза тврдих и затворених физичких зидова, а иза тврде и затворене воље за постојаним служењем Христу, непрестано, из минута у минут, из дана у дан и из часа у час, певају своме подвижнику, положнику Христу.

Мати Агнија спада у плејаду нашег најелитнијег српског монаштва 20. и 21.века када гледамо историјски пресек обнове српског монаштва које је захваљујући турском дугогодишњем ропству потпуно замрло. Господ је на позорници српског духовног ратништва, извео три непревазиђене монашке личности, а то су: игуманија Меланија, настојатељица Светосавског манастира Кувеждина; игуманија мати Јефимија, настојатељица нашег престоног српског манастира, односно домаћица у манастиру Светог Цара Лазара и трећа је, блаженопочивша схи-игуманија Сара, настојатељица многих значајних српских манастира, почев од Љубостиње, Ћелија и славнога Копорина.

Године 1964. се после многих трудова и страдања у идењу за Христом, упокојила игуманија Сара и тада се као и данас, чим се неко упокоји, постављало питање- ко ће да је наследи.

Многи духовни људи који су се подвизавали, чували чистоту православне вере у Браничеву, Шумадији и даље, су исто то, али не знатижељно и порочно распитивали, него су Господу упућивали питање: Ко ће те великане да наследи?

Духовник овог манастира, јеромонах Михаило, је у сну имао виђење да му се после 40 дана јавила мати Сара и казала: „Господ ће, после годину дана, да доведе у обитељ Копоринску особу која ће моћи да прихвати и да носи даље крст“.

Први поглед је био да је Игуманија Серафима, која јесте била, али тачно после годину дана је Господ позвао, данас почившу игуманију Агнију, да се као петнаестогодишња девојка одважи да узме тај велики неиспитиви и неистраживи крст Христов и крене за Господом. То је и учинила својим доласком овде, где је њен живот био испуњен великим трњима, а кретање једном уском, монашком стазом коју нико није успео да прошири па ни она није покушавала.

Њена главна особина је била што је своју обитељ прихватила као предворје Раја. Није попут неких других мењала манастире тражећи угодности и славу овога света, јер је по благослову оца Михаила, који је био духоносни наследник наших правих духовних отаца, сматрао за први манастир, те је Бог позвао. Све остало друго је у монашком животу самохтјење, односно проналажење своје воље.

Живот мати Агније овде је свима вама познат и признат, што сте ви показали својим присуством у оволиком великом мноштву народа.

Не бих причао њено житије, рекао сам га на почетку „сузе су моје у суду код Тебе, у Тебе је избројано све потуцање моје“.

Молећи се данас пастиреначалнику Христу, који је волео, много је волео мати Агнију, и у моментима када она није могла да иде за њим због животних искушења и малаксалости, он је носио на своје руке, тако да животни крст и пут игуманије Агније није био прекидан.

Данас можемо да упутимо две молитве: једну пастиреначалнику Христу, да је прими и призна за своју, „да слуго добри и верни уђе у радост Господара свога“, а друга је, наша молба мати Агнији, да нас не заборави пред престолом Свемогућег и уједно, да поздрави све наше свете и велике претке монашке, од Светог Саве, родоначалника и српског и монашког, преко свих наших и старих и ближњих и даљних стубова православља и монаштва код нас Срба.

Драга мати Агнијо, мислим да делим мишљење свих црноризаца, који припадају нашој светој Православној цркви: Хвала ти што си издржала на путу Христовом, што си осветлила пут Христов и што си показала да оно што је далеко може да буде близу, и оно што је и апостолима у моменту било немогуће, може да буде могуће. Нека ти је блажен и сретан пут којим данас твоја душа иде и не заборави нас у твојим светим молитвама, а Господ нека тебе спаси и украси и свећу ти не угаси, нек те слави и прослави и посред Раја постави. – завршуио је своју беседу архимандрит Доситеј из манастира Гргетег.

Од мати Агније се опростио велики број присутног монаштва из већег броја манастира, велики број верника и пријатеља манастира Копорина, а на самом гробу и архимандрит отац Стефан.

Сутрадан, у понедељак, 3. октобра, манастир Копорин је посетио владика браничевски др Игњатије и одражао помен мати Агнији.

Последње ажурирано четвртак, 06 октобар 2011 18:43  

Колумна

muk

Мук

 

vera nada ljubav mudrost

Вера, нада, љубав и мудрост

 

posle svega

После свега

 

vidim a ne cujem

Видим а не чујем

 

recnik secanjaРечник сећања

 

liceЛице

 

aliАли ..

 

НикадаНикада

 

Било јеБило је

 

nije mi nistaНије ми ништа

 

vitovnica-s.jpg
Број прегледа чланка : 4827320

БУКВАР
за србску православну децу
и родитеље

0000

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.