svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Аћим Медовић један од најзначајнијих српских лекара

Милић Антонијевић

ПОЉАК ПОНОС СРПСКЕ НАУКЕ

Србија, од које се у овим злим временима тражи да заборави своју историју, морала би да сачува у колктивном памћењу људе и догађаје који су доприносили њеном напретку, јер без тог памћења напретка неће бити.

Један од великана које ни под којим условима не смемо заборавити јесте др. Аћим Медовић.

Рођени Пољак из Подвизова у Галицији, данас у пољској држави, као свршени студент филозофије у Лавову и медицине у Бечу, дошао је у Србију крајем 1842. године, након одбране докторске дисертације. Провео је у Србији пола века, овде се оженио, прешао у православље, стекао породицу и постао један од најзначајнијих посленика српске науке и културе свог времена. Стајао је раме уз раме са Миланом Ђ. Милићевићем, Светозаром Милетићем, Милошем Милојевићем, Љубомиром Ненадовићем, Јосифом Панчићем, сликаром Стевом Тодоровићем, Милорадом Шапчанином, Светиславом Вуловићем, Ђуром Даничићем, Јашом Игњатовићем, Лазом Костићем, Лазом Лазаревићем.

На то завидно место довели су га његово сјајно образовање и блистави резултати преданог рада. Непуних пет година по доласку у Србију постао је дописни члан Друштва српске словесности, а након десет година изашло је из штампе његово значајно дело „Повестница округа пожаревачког“.

Каријеру није започео у Београду већ у Пожаревцу где га је својим указом поставио кнез Александар Карађорђевић као физикуса округа пожаревачког. Нешто пре тога решено је да се у сваком од десет округа Србије постави по један окружни лекар који ће бринути о организовању и унапређењу здравствене заштите. Др. Јоаким Мидович, како је било првобитно име Аћима Медовића, са жаром је прихватио тај посао и почео да примењује нове и ефикасне методе лечења, али и да истовремено чини све да унапреди здравствену културу као неопходну превентиву.

Када је четрдесетих година тог века настала права инвазија голубачке мушице и када су од њеног уједа почеле у Србији да страдају хиљаде грла стоке, а посебно говеда и то пре свега у њеном источном делу, стигла је 1846. године наредба Окружном начелству у Пожаревцу да се што хитније испита распрострањеност овог инсекта и да се проучи његова биологија како би му се стало на пут. Др. Медовић је прихватио тај посао и пет месеци је на терену пратио живот овог убитачног инсекта да би о резултатима свог истраживања писмено обавестио Министарство унутрашњих дела. Била је то прва свеобухватна студија о голубачкој мушици, која је помогла другим научницима у Европи да проуче овај инсект. Али у основи свих тих студија била су Медовићева сазнања. Тај, као и други радови, отворили су му врата Друштва српске словесности чији је дописни члан постао већ 1847. године.

По природи динамичан, знатижељан и веома радан др. Медовић није могао да остане само у оквирима своје струке, којoм се, иначе, веома озбиљно бавио. Сусрећући се са дотад непознатим му начином живота, са веома занимљивом етнологијом и динамичним историјским збивањима он се бацио на истраживање тих тема. Будући да је његов посао окружног физикуса захтевао честа путовања по округу слободно време je посвећивао истраживању и записивању. Занимали су га: средњевековна утврђења, трагови порушених манастира, места битака. Посебну пажњу привлачили су му устаници из Карађорђевог и Милошевог времена. Разговарао је са Тодором из Пожаревца, Ивом из Петке, Ненадом из Лучице, Милованом из Златова, Живком Шљивићем, чувеним јунаком родом из Брежана, попом Пантом Јанковићем, вођом устаника из Печке долине и његовим саборцем Рајом Станковићем из Раброва и другима. На основу прикупљене грађе написао је 1851. године Повестницу округа пожаревачког са стране државноописне и повестне“ коју је годину дана касније издало Друштво српске словесности, У књизи је била и географска карта округа, коју је сам урадио. Био је то својеврстан историјско-географски приказ пожаревачког округа, у којем су нашли места и пожаревачки шпитаљ (болница), који се налазио у Бугарској мали, конак кнеза Милоша, чије је место било ту где је данас зграда поште, зграда Окружног начелства.

После тога преселио се у Београд, по налогу Министарства унутрашњих дела, где је наставио своје неуморно ангажовање. Био је већ држављанин Србије, коју је одушевљено прихватио као своју нову отаџбину и у којој је стекао дом и породицу. Говорио је већ добро српски језик, поред латинског, француског, немачког, словачког и свог матерњег пољског језика.

Када је 1864. године основано Српско учено друштво, претеча Српске краљевске академије, (данас Српске академије наука и уметности), међу покретачима тог подухвата био је и др. Аћим Медовић. Изабран је за првог председника Друштва, а обављао је и дужност секретара Одсека за науке природословне и математику. Већ 1865. године написао је уџбеник судске медицине са 40 слика, као професор за тај предмет у Великој школи. Била је то веома добра основа за даље истраживање и проучавање те материје.

Др Медовић се нашао у првом реду оснивача Српског лекарског друштва 1872. године, чије оснивање је покренуо сјајни српски лекар др. Владан Ђорђевић. Први председник Управног одбора тог друштва био је – др. Аћим Медовић. Одбор је на самом почетку одлучио да покрене часопис „Српски архив за целокупно лекарство“, с циљем да се прате достигнућа у медицини и примењују на нашим просторима.

Представљајући Србију на разним скуповима лекара у Европи Медовић је имао прилике да на лицу места детаљно сазна и о начину лечења најтежих болести, о превентивним поступцима и успесима у њиховом примењивању.

Годину дана пред смрт, која га је задесила 1893. године у Београду, др. Медовић је изабран за почасног члана Српске краљевске академије. Тиме је симболично крунисан дуготрајни и сваке пажње вредан рад овог изузетног човека и врсног лекара, који је управо у Пожаревцу започео свој педесет година дуги рад за бољи и здравији живот Србије.

Последње ажурирано среда, 06 јул 2011 13:09  

Колумна

muk

Мук

 

vera nada ljubav mudrost

Вера, нада, љубав и мудрост

 

posle svega

После свега

 

vidim a ne cujem

Видим а не чујем

 

recnik secanjaРечник сећања

 

liceЛице

 

aliАли ..

 

НикадаНикада

 

Било јеБило је

 

nije mi nistaНије ми ништа

 

ravanica-s.jpg
Број прегледа чланка : 4816692

БУКВАР
за србску православну децу
и родитеље

0000

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.