svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Митрополит Амфилохије: У ДАНАШЊЕМ СВЕТУ НАЈВЕЋЕ ГОЊЕЊЕ ЈЕ ГОЊЕЊЕ ХРИШЋАНСТВА

Духовни сабор „У свјетлости Христовог васкрсења – Бокељи Светом Сави и Превлачким мученицима“ посвећен спаљивању моштију Светог Саве на Врачару и обретењу моштију Превлачких мученика оправдао је атрибут најмасовнијег духовног окупљања православних Бокеља.

 

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски предводио је јуче на са свештенством свечану празничну Литију са моштима Превлачких мученика, која се кретала од Михољске Превлаке до цркве Светог Саве у Тивту.

Четрнаесто по реду духовно сабрање почело је светом архијерејском литургијом на Михољској Превлаци коју је служио митрополит црногорско приморски Амфилохије са бококоторским свештенством.

У бесједи бројним окупљеним вјерницима на Михољској Превлаци међу којима су били и генерални конзул Србије у Црној Гори, Слобoдан Бајић и конзулЗоран Дојчиновић, митрополит црногорско приморски је говорећи о Светом Сави који је на превлачкој светињи поставио темеље Зетске епископије, истакао да је Светитељ себе освештао светим животом.

„Служио је Христу, Богочовјеку свим бићем својим. Кроз смиреноумље и жртву своју примио је на себе Голготску жртву Христову. Као што је из гроба Христовог засијала вјечна свјетлост и његов гроб постао живоносни, а кроз њега сва Васиона живоносна гробница, тако гроб и мошти Светога Саве, иако спаљене на Врачару сијају, неуништиве су и расијане не само по Врачару него широм читавог свијета силом онога кога је љубио свим бићем својим“, истакао је митрополит Амфилохије.

Обретења моштију Светих Превлачких мученика десило се прво 1994. године , када су око рушевина светог олтара Михољске цркве пронађене прве честице мученичких моштију, неописивог мириса  и потом 1996. године када су приликом радова на  простору око конака и рушевина цркве радници открили велики број људских костију. Ово није било изненађујуће, с обзиром да се знало да је манастир некада био многољудно мјесто, као и да се средином петнаестог вјека на овом мјесту збио више него трагичан догађај, када је комплетно тадашње манастирско братство отровано, и затечени народ мучки убијен од стране Млечана. Од тренутка проналажења поменутих моштију, острвом се пронио лијеп миомирис а многи хришћани су након тога били свједоци чуда мироточења из светих моштију.


Михољска Превлака или Острво Светог Архангела Михаила је било прво сједиште Зетске Епископије коју је на том мјесту основао Свети Сава 1219. године.  Манастир на Превлаци је иначе био вјековима упориште Православља и Српске Цркве, и као такав често био нападан од стране Млечана. Средином петнаестог вјека живот у манастиру постао је све несигурнији с обзиром да је покушавано на све могуће начине да се ово „најсветије мјесто Боке“, као центар Православља угаси и преведе у римокатоличке руке. Сједиште Зетске Епископије је ту остало све до поменутог страдања Светих Превлачких  мученика за које се сматра да се збило око 1452. године, на дан прославе манастирске славе, Светог Архангела Михаила. Овај догађај окончан је гађањем манастира топовским ђуладима са млетачких бродова ради уклањања велељепног саборног храма Светог Архангела Михаила који је подигао Свети Стефан Првовјенчани у периоду оснивања Зетске Епископије. Након овога сједиште Зетске Епископије је због историјских околности које су наступиле преко Будве ( ман. св. Марка ), два острва на Скадарском језеру ( ман. Пречиста Крајинска и ман. Врањина ), манастира Светог Николе на Ободу, пренјето на Цетиње. 

О страдању манастира и тровању братства најбоље сведочи приповетка „Проклети Кам“  Стефана Митрова Љубише, у којој је аутор сабрао причу о страдању братства и манастира.

Мошти Превлачких мученика са лаваромумом древно г Михољског збора јуче су бродом стигле до градске плаже гдје их је дочекао више стотина вјерника из Боке. Након литије улицама града вечерње богослужење и поклоњење моштима приређено је у цркви Светог Саве гдје је Митрополит Амфилохије у бесједи многобројним вјерницима, говорећи о Светим  Превлачким мученицима, рекао: „Кад су мученички настрадали мислило се да ће бити заборављен храм Светих Архангела, а и они да ће бити избрисани из људског памћења. Али као што видите, спомен оних који су Божји као и Божји спомен остаје неизбрисив. То потврђују њихове мошти и мошти Светог Василија Острошког, Светог Николаја Мириклијског и толико дивних моштију до Сергеја Радоњешког, Серафима Саровског, Антонија и Теодосија Печерских уграђених у страдално Кијево“. Митрополит је вјерницима такође рекао да је благослов учествовати у литији радости, вјере, наде и љубави у коју су позвани сви они којима су ове врлине битне.

Домаћин овогодишњег Сабора православних хорова Боке који је приређен у великој сали Центра за културу био је хор Светог Евстатија Превлачког из Будве.

Благословећи учеснике Сабора православних хорова Боке, митрополит Амфилохије је истакао да су они украс и данашње Европе. „Они су украс Европе у коју данас хоћемо да идемо као да смо до сада били у Тунгузији. И ови хорови и овај сабор светосавски и светомученички потрвђује да смо ми права, изворна Европа, она Европа којој је мајка Црква свих Цркава, Јерусалимска. Па редом до Свете Горе, Москве, Тбилисија, Кијева, Пећке патријаршије. То је темељ Европе. Није чудо што је сад тај темел, та кичмена мождина модереног свијета на распећу. Око два милиона хришћана су данас на распећу и страдају. По први пут од апостолских времена, у Ирану, Ираку, Египту, Сирији, Либији, Нигерији искорјењује се хришћанство. Све што се догађа је највеће гоњење у савременом свијету је гоњење хришћанства. То врхуни преко Косова и наставља се у царском граду Кијеву као сукоб, ја бих рекао Бога и Сатане, вјере и невјере, вјечне љубави и мржње, сукоб човјечности и нечовјечности“, истакао је митрополит Амфилохије.

 

 

Сабор је окупио велике и дјечије православне црквене хорове из Херцег Новог, Котора, Будве и Тивта који су се представили духовним и свјетовним репертоаром, а учествовала је и етно група „Ћилибар“. На 15. Сабору православних хорова Боке бесједио је Жељко Комненовић, предсједник Управног одбора Матице Боке.

„Олуја божанског мироточења моштију 70 превлачких мученика растјера у један мах маглу интрига, полуистина и историографских лавирината у које су они који су жељели да сакрију древни злочин намјеравали да скрију и затру сјеме истине. Магична Бока у чијем је срцу православна Превлака носи печат благослова Светитеља Саве и духовни је бедем јужног православља, који је распршио у парампарчад напоре званичне и незваничне историје, хипотеза, теорија и наводних открића усмјерених да замагле очигледно и замуте бистро“, казао је Комненовић додавши да су „вјерни Бокељи, који својим животима свједоче Васкрслог Господа живога, обасути великом милошћу која их је обдарила да духовно сљепило замијене искреним и чистим погледом ка непрегледном пространству Истине Господње“.

Према његовим ријечима, једине праве истине су оне на које не може да утиче уобразиља и машта.

„Оне које се не могу измијенити, ни што је својествено људима изопачити и искривити. Такве истине су оне који потичу од Богочовјека самога. Таква је истина и ова михољско превлачка чију су загонетку рјешавали и тумачили многи, али је нијесу докучили јер су тумачили из перспективе материјалног и пролазног. А чудо превлачких монаха мученика које се пројавило у наше вријеме и чудесно обретење њихових моштију је све само не приземно. Оно се једино може сагледати чистим вјерујућим срцем, које је способно да у себе прими неизмјерну и несагледиву Љубав“, казао је он.

Сабор организују Митрополија црногорско-приморска, Српска православна црквена општина тиватска, Братство православне омладине Црне Горе и манастир Светог Архангела Михаила – Михољска Превлака.

Извор: ИН4С, Митрополија Црногорско-приморска, Видовдан

 

 

Колумна

Види

vidi

 

Они и ми

oni i mi

 

Сутра

sutra

 

Језик

jezik

 

Дува

duva

 

Време

Време

 

 

Не заборави љубав

ne zaboravi ljubav

 

Године

godine

 

Бахатост

bahatost

 

Паника

panika

 

rukumija-s.jpg
Број прегледа чланка : 4571367

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.