svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста
СВЕТИЊЕ БРАНИЧЕВА - Почетна

Од вајкада у поштовању народа

ДИВАНСКИ КЛАДЕНАЦ

У РАБРОВУ

У брдовитом делу Раброва, недалеко од Мале Бреснице, у пределу Диван, од вајкада је извор под именом Дивански кладенац. У ранијим годинама, када се много чешће и дуже остајало на њивама и ливадама, извор је био у великом поштовању становника свих околних села и свакодневно посећиван. Веровало се да је његова вода корисна за лечење очију и јачање здравља, па би свако настојао да бар једном годишње дође на кладенац, умије се и напије воде.

Опширније...
 

Поменут крајем 16. века у данашњем атару Гршљане

МАНАСТИР ГРШЉАН

КОД СЕЛА МЕЛНИЦА

Манастир је први и једини пут поменут у другој половини 16. века, у време владавине Султана Мурата III. Тада је уписан у дефтер без помињања посвете и задужен са 400 акчи годишњег пореза. Спадао је у имовином сиромашније богомоље и у том погледу био знатно иза Горњака, Тумана, Витовнице, Пешчанице и других.

Опширније...
 

Једна од пет средњевековних светиња у Звижду

МАНАСТИР СВ. НИКОЛЕ (други)

У КАМЕНИЦИ КОД КАОНЕ

Други манастир Светог Николе у Звижду, који турски порезници бележе 1560. године у близини Кучајне био је у данашњем атару села Каонa, у пределу њеног засеока Каменица, на левој страни Дугог потока. Манастир је тада имао једног калуђера и плаћао 60 акчи пореза, што значи да је тада располагао веома малом непокретном имовином.

Опширније...
 

Од његовог камена саграђена црква у Четережу

МАНАСТИР МИРЈЕВО

КОД СЕЛА МИРИЈЕВА

Предање каже да је манастир зидан када и Смедеревска тврђава, односно у четвртој деценији 15. века. Налазио се у атару данашњег села Миријевo, 15-так километара северозападно од Петровца на Млави, у потесу Бучине, на месту које се и сада зове Манастирско поље. Манастириште је удаљено око 2,5 килеметра од последњих сеоских кућа, скривено међу благим брдима, близу извора Великог потока.

Опширније...
 

Славољуб Штерић: Смедеревски бој 1914. године

Живислав Антонијевић

КЊИГА О ЈЕДИНСТВЕНОЈ СРПСКОЈ ПОБЕДИ

У историји Првог светског рата, на српском ратишту, нема боја у коме је са релативно малим војним снагама постигнут тако велики успех и то само у једном дану. Да смо бој изгубили последице би биле далекосежне, јер би одбрана Београда и целе Србије била угрожена. Продор непријатељских снага код Смедерева (те 1914. године) несумњиво би утицао и на Колубарску битку.

Опширније...
 

На маргини штрајка просветних радника

Предраг Мирковић

ОСВЕТА ПРЕЗРЕНОГ ВАСПИТАЊА

Сматрајући да су мало награђени за свој све тежи рад просветни радници су ступили у штрајк како би натерали државу да им повећа плате. Држава је то одбијала, а онда невољно прихватила. Да земља није доведена у овакву беду и сиромаштво могла би да им повећа зараде и за двеста одсто, али се тиме, нажалост, ништа не би променило. Остали би сви промашаји и странпутице у школству од завршетка Другог светског рата до данас, који као воденични камен висе о врату просвете. Конци свих досадашњих реформи школства били су у рукама актуелне политике, па како се она мењала тако су се подешавали наставни планови и програми, реметиле суштине образовања и васпитања, а промашаји понекад достизали гротескне размере.

Опширније...
 

Митрополитово седиште и штампарија

МАНАСТИР МИТРОПОЛИЈА

У ГОРЊАЧКОЈ КЛИСУРИ

Манастир Митрополија био је, бесумње, један од значајних манастира у Браничеву, судећи поимену и по његовим димензијама. Дужина му је износила 19,60 а ширина 11,50 метара, а само име упућује на то да је овде једно време седео митрополит Браничевски. Налазио се у Горњачкој клисури, на десној страни реке Млаве, недалеко од рушевина средњевековног града Ждрело.

Опширније...
 

Мати Атанасија (Рашић): Да Христовим мерилима меримо ствари

Монахиња Атанасија (манастир Рукумија)

ЗА ЗДРАВУ ПАМЕТ

(С благословом оца Симеона игумана мн. Рукумија)

Свакодневно смо преко медија, суседа и рођака изложени најужаснијем облику рата - рату против здраве памети. Сви остали ратови имају инвалиде, али и оне који рат преживе неповређени. Међутим, у рату против здраве памети дегенерисани су и победници једнако као побеђени.

Опширније...
 

Саграђен на размеђу 14. и 15. века

МАНАСТИР РАВАН

КОД СЕЛА ЦРЉЕНЦА

Историјски извори бележе у атару села Кула манастир Раван 1467. године. Био је тада празан, а његову имовину село није обрађивало. Монаси су, највероватније, избегли пред турском најездом 1458. и 1459. године, када су османлије потпуно завладале српским просторима. У нама познатим изворима више није поменут.

Опширније...
 

Био посвећен Светој Тројици

МАНАСТИР ДУХОВНИК

КОД СЕЛА ШЕТОЊE

У писаним изворима манастир Духовник се помиње само у турским дефтерима из 1467. и 1476. године. Оба пута је забележен у атару села Шетоње, које се највероватније налазило у потесу Селиште, а за владе Кнеза Милоша спојено је са селом Извор и премештено ту где је данас. Манастир није имао приходе па тиме ни пореске обавезе, што би значило да је био напуштен, као и многи други манастири чији су монаси избегли пред коначни пад Србије.

Опширније...
 

Задужбина Светог Кнеза Лазара кроз векове

МАНАСТИР ГОРЊАК

У ГОРЊАЧКОЈ КЛИСУРИ

У повељи кнеза Лазара из 1378. или 1379. године, сачуваној у препису, остало је записано: “Саздав црков в мјесте рекомем ждреље Браничевско и приложих двадесет околних села“.

Опширније...
 

Кад вође одлучују уместо народа

Предраг Мирковић

МУКЕ ИСТЕ НО ЉУБИЦЕ НЕМА

Вест са врха земље стигла до свих села у Србији те 1948. године погодила је сваког земљорадника снагом грома, и само најзалуђенији чланови партије нису занемели. Најзад, дошао је тренутак да се и они покажу на великом делу. Вест је гласила: свако село мора да створи колхоз, и то што пре. У српском преводу то је значило – сви на један казан! Као код друга Стаљина.

Опширније...
 

Локација ове светиње још није утврђена

МАНАСТИР СВЕТИ СТЕФАН

ИЗМЕЂУ ШЕТОЊА, БИСТРИЦЕ И ОРЕШКОВИЦЕ

Овај манастир био је уписан у Али-бегов читлук 1467. године као манастир Свети Степан, а налазио се, по свему судећи, у селу Степинцу, које је по њему и добило име. Село је те године поменуто у Али-беговом читлуку.

Опширније...
 

Сачуван у сећању, а записа нема

МАНАСТИР ЗМАЈЕВАЦ

КОД СЕЛА СМОЉИНАЦ

Постојање давне светиње у североисточном делу смољиначког атара, на месту које се и данас зове Манастир, нико не доводи у питање ни у селу Смољинцу, ни у равном Стигу. Мада нема никаквих видљивих трагова цркве, нити постоје икакви записи и натписи који би потврдили да је ту постојала богомоља, сам назив потеса Манастир убедљиво говори да је он ту заиста био. У осталом, постоји више манастира у Браничеву о којима историјски извори ћуте, али су они сачувани у памћењу народа. Такви су: Браник код Кладурова, Пањевац код Клења, Ћелије код Петровца на Млави, Манастирица у истоименом селу.

Опширније...
 

Можда на месту Ивине цркве код Ореовице

МАНАСТИР СВЕТИ ЈОВАН

БИО У НЕСТАЛОМ ПОЛИМЕРОВУ

Село у којем је 1467. године поменут манастир Свети Јован прочитао је Момчило Стојаковић као Полимерово, док је Олга Зиројевић тај турски запис протумачила као Кулимирово или томе слично и приметила да се то давно нестало село може идентификовати са потесом Кулме у селу Лесковцу крај Петровца на Млави. Стојаковић га је, међутим, означио као непознато.

Опширније...
 

Био велика и имућна богомоља, а нестао незнано када и како

МАНАСТИР СВ. НИКОЛЕ ИЛИ ПЕШЧАНИЦА

КОД СЕЛА ПЕЧАНИЦЕ

У западном делу атара села Печаница, у потесу Манастириште, који по изгледу брдовитог терена подсећа на простор манастира Заова, налазио се стари средњевековни манастир Пешчаница, посвећен Светом Николи. У историјским изворима помиње се само једном: у време Мурата III (1574-1595) као манастир с повећом имовином и годишњом пореском обавезом од 1000 акчи, колико је плаћао манастир Горњак. Имао је два монаха.

Опширније...
 

По предањима и чињеницама задужбина Милоша Обилића

МАНАСТИР ТУМАН

КОД ГОЛУПЦА

Готово да нема манастира који се у народном предању тако снажно везује за име свог ктитора као манастир Туман. О његовом настанку историјски извори ништа не казују, али су се у традицији сачувале многе појединости, а пре свега име градитеља и име монаха због којег је манастир саграђен: Милоша Обилића и Зосима Синајита.

Опширније...
 

Светињу на старим темељима обновио недавно монах Григорије

МАНАСТИР СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ

 

КОД СЕЛА ЖДРЕЛО

На брду Гољак, које се данас зове Мали Чукар, повише садањег села Ждрелo, на месту с неизрециво лепим погледом на млавску равницу и далеко иза ње, овај манастир је, како предање каже, подигао краљ Милутин. На основу штурих и малобројних података рекли бисмо да је прво био посвећен Светом Николи, а затим Светим апостолима Петру и Павлу. У колективном памћењу становника околних села, међутим, сачуван је дан сабора, а сабор је одржаван на Свету Тројицу, па се и данас мисли да је то била његова храмовна слава.

Опширније...
 

Светиња коју су уништили вандали

СВЕТА ВОДА БЕГАНОВАЦ

КОД СЕЛА ЦРЉЕНАЦ

Кладенац са светом водом Бегоновац, познат и као Бегановац, саздан је незнано када. По неким казивањима његови зидови начињени су од камена са цркве Ружице, која је постојала у непосредној близини.

Опширније...
 

Темеље му разорили вандали наших дана

МАНАСТИР БРАНИК

КОД СЕЛА КЛАДУРОВO

Манастир се налазио на десној обали Браничке реке, у атару села Кладурово. Седамдесетих година 20. века видео је његове темеље и описао их професор Никола Крстић. Темељи су се тада једва примећивали, а судећи по њима манастир је био готово прилепљен уз окомиту стену. Двадесетак метара одатле био је улаз у пећину.

Опширније...
 

Друга задужбина кнеза Лазара у Браничеву

МАНАСТИР ОРЕШКОВИЦА

У АТАРУ СЕЛА ЖДРЕЛO

 

Манастир Орешковицу је, судећи по народном предању, подигао кнез Лазар, што значи да је настао седамдесетих или осамдесетих година 14. века. Потврду предања налазимо у грамати игумана тог манастира Сергија из 1583. године, који каже да је манастир ''строеније свјатаго књазја Лазарја'' (Иларион Руварац, О кучајнским манастирима по записима, , година 6, бр. 2, Београд 1889, стр. 33 и 34). Писмо је упутио по монаху Јоакиму у Русију, тачније руском двору, по некима на руке цару Ивану Грозном. Игуман Сергије био је временски много ближи добу кнеза Лазара него ми данас, па би то требало имати у виду при тражењу одговора на питање ко је био ктитор Орешковице.

Опширније...
 

Вода ове светиње стара 4.000 година

MАНАСТИР СВЕТОГ ДИМИТРИЈА

КОД СЕЛА НЕРЕСНИЦА

 

Манастир Светог Димитрија помиње се у турском попису из 1560. године, уз опаску да се налази код тврђаве Кучајне. У њему су тада живела два монаха, а његов годишњи порез износио је 256 акчи. Не може се довести у везу са црквиштем код села Каоне, јер је у исто време у пореску књигу уписан и тај манастир, са једним калуђером и 50 акчи пореза.

Опширније...
 


Страна 289 од 291

Ко је присутан

Имамо 73 гостију на мрежи
pokajnica-s.jpg
Број прегледа чланка : 3607941

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.