svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста
СВЕТИЊЕ БРАНИЧЕВА - Почетна

Душекорисни савети Светог Антонија Великог

Преп. Антоније Велики

НЕКОЛИКО ДОБРИХ САВЕТА

Буди приљежан у читању светих списа, о нарочито у читању Светога Писма. Оно ће одагнати од тебе све нечисте помисли. Ако са усрдношћу будеш читао поменуте списе и испуњавао заповести Божије, Божија милост биће са тобом.

Опширније...
 

Небеска Литургија Светог Владике Николаја - видео

Опширније...
 

Како се одбранити од ловaца људских душа

Доктор Ксенија Кончаревић

Многи лажни пророци изашли су у свет

Србија наших дана, као уосталом и сва источноевропска постатеистична и посттоталитарна друштва, наликују земљи Гадаринској, у којој је се зацарише легиони нечастивих сила, војске духова злобе и лажи што отпадоше од Христа Спаса и похулише на Свету, Саборну и Апостолску Цркву Православну, кријући се под маском научног приступа религијском феномену, тежње ка верској толеранцији, миротворства и свеопштег уједињења људи и народа, модернизма и примерености новом добу.

Опширније...
 

Настанак и развој богомољачког покрета

Епископ браничевски Хризостом (Војиновић)

НАРОДНА ХРИШЋАНСКА ЗАЈЕДНИЦА

Некако убрзо после „Мађарске буне“ настао је код нас у Банату тзв. „покрет побожних". „Појавиле су се — пише један савременик — богомољачке дружине које су избиле као бујни извори наше притајене, али још неугасле побожности. Покрет се ширио и захватао западни Банат, прешао у Бачку, а било га је и по целој Карловачкој митрополији. То је био религиозно-морални препород на чисто православној основи и то одоздо, из народа"

Опширније...
 

Како да поставимо био-башту

Монахиња Атанасија (Рашић)

Гајење биља на природан начин (1)

О потреби природног гајења биља више не треба ништа рећи, јер се и стручњаци и обични узгајивачи биља и потрошачи слажу да она постоји и да је само питање начина како доћи до здраве хране.

Опширније...
 

Предраг Мирковић: ДОСТОЈАН НАСТАВЉАЧ СТАРЕ СРПСКЕ КЊИЖНЕ ТРАДИЦИЈЕ

MАНАСТИР РУКУМИЈА

КОД КОСТОЛЦА

Историјски извори не кажу ништа о времену настанка манастира Рукумија. У повељи кнеза Лазара, издатој манастиру Раваници 1376. године, по болоњском препису, поменуто је село Рукомија, али не и манастир,што може да значи да га тада још није било или да је постојала само парохијска црква.

 

Опширније...
 

Некада сакупљао бир до Костолца и Госпођиног вира

МАНАСТИР ЋЕЛИЈЕ

КОД СЕЛА КАМЕНОВА

Манастир се, према казивањима, налазио источно од села Каменова код Петровца на Млави, али о њему нема ниједног податка у данас познатим историјским изворима. Предање каже да је то био значајан манастир, који је сакупљао бир све до Костолца и Госпођиног вира код Доњег Милановца. Када је то било, није сачувано у колективном памћењу. Почетком турске окупације, тачније 1467. године село Каменово се наводи под истим именом, са укупно 30 кућа, но манастир није поменут. Није записан ни десет година касније. Вероватно је био већ порушен или потпуно напуштен.

Опширније...
 

Био у потесу Маркоњ крајем 16. века

МАНАНАСТИР БЛАГОВЕШТЕЊЕ

КОД РАНОВЦА

Манастир Благовештење, у атару данашњег села Рановац код Петровца на Млави, поменут је први и последњи пут негде између 1574. и 1595. године. Забележен је код тадањег села Маракоњ у млавској нахији. Имао је два монаха и плаћао 400 акчи пореза.

Опширније...
 

Поменут крајем 16. века у данашњем атару Гршљане

МАНАСТИР ГРШЉАН

КОД СЕЛА МЕЛНИЦА

Манастир је први и једини пут поменут у другој половини 16. века, у време владавине Султана Мурата III. Тада је уписан у дефтер без помињања посвете и задужен са 400 акчи годишњег пореза. Спадао је у имовином сиромашније богомоље и у том погледу био знатно иза Горњака, Тумана, Витовнице, Пешчанице и других.

Опширније...
 

Једна од пет средњевековних светиња у Звижду

МАНАСТИР СВ. НИКОЛЕ (други)

У КАМЕНИЦИ КОД КАОНЕ

Други манастир Светог Николе у Звижду, који турски порезници бележе 1560. године у близини Кучајне био је у данашњем атару села Каонa, у пределу њеног засеока Каменица, на левој страни Дугог потока. Манастир је тада имао једног калуђера и плаћао 60 акчи пореза, што значи да је тада располагао веома малом непокретном имовином.

Опширније...
 

Од његовог камена саграђена црква у Четережу

МАНАСТИР МИРЈЕВО

КОД СЕЛА МИРИЈЕВА

Предање каже да је манастир зидан када и Смедеревска тврђава, односно у четвртој деценији 15. века. Налазио се у атару данашњег села Миријевo, 15-так километара северозападно од Петровца на Млави, у потесу Бучине, на месту које се и сада зове Манастирско поље. Манастириште је удаљено око 2,5 килеметра од последњих сеоских кућа, скривено међу благим брдима, близу извора Великог потока.

Опширније...
 

Славољуб Штерић: Смедеревски бој 1914. године

Живислав Антонијевић

КЊИГА О ЈЕДИНСТВЕНОЈ СРПСКОЈ ПОБЕДИ

У историји Првог светског рата, на српском ратишту, нема боја у коме је са релативно малим војним снагама постигнут тако велики успех и то само у једном дану. Да смо бој изгубили последице би биле далекосежне, јер би одбрана Београда и целе Србије била угрожена. Продор непријатељских снага код Смедерева (те 1914. године) несумњиво би утицао и на Колубарску битку.

Опширније...
 

Богомољачка слава у Трњану код Пожаревца

Предраг Мирковић

ЈОШ ЈЕ ЖИВ БОГОМОЉАЧКИ ПОКРЕТ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА

На велики хришћански празник Благовести у селу Трњане код Пожаревца одржан је скуп припадника и поштовалаца Богомољачког покрета, основаног у овом селу пре равно 75 година. Од тада па до данас богомољачко друштво у овом селу није прекидало свој рад, а захваљујући његовом деловању сачувана је вера и у време највећих искушења. Упочетку су се чланови окупљали по кућама и молили се Богу, читали књиге о православној вери и моралу и чинили све што се могло за опстанак православља, а кад су касније комунисти забранили таква окупљања наставили су своје сусрете у цркви у Салаковцу, јер тада у Трњану црква није постојала.

Опширније...
 

Принесимо Богу чисту жртву

ПОУКА О ЗНАЧЕЊУ ВОШТАНИХ СВЕЋА

На част и похвалу предака наших служи, браћо хришћани, то, што су они чували и пазили древни и побожни обичај, те су доносили у храм Божији восак, или начињене од њега свеће, и припаљивали их пред иконама, као своју жртву Богу и угодницима Његовим, од трудова и усрдности своје. Но морамо признати на срамоту нашу, да је тај побожни обичај цркве наше нагрђен и изопачен од данашњих хришћана.

Опширније...
 

Искушења новообраћених

о.Игор Филин

Оцрквењење наших породица

Данас се често дешава, да у Цркву долази само један члан породице, а да његови најближи не само да не желе да се оцрквене, већ и устају на њега ради претераног усрђа. Како да у том случају хришћанин сачува мир у породици, не нарушавајући верност Богу и Цркви?  Ради одговора на ово питање, питали смо оца Игора Филина:

Опширније...
 

Постојао до пред крај 16.века

МАНАСТИР ДОЊЕ ПРЕЧИСТЕ

КОД СЕЛА ТАБАНОВAЦ

Овај манастир, под именом Доње Пречисте, како га бележе турски пописивачи у 16. веку, налазио се у селу Долић, у нахији Ждрело. У потоњим вековима нема га у историјским изворима.

Опширније...
 

Светиња у богатом и највећем селу у Браничеву

МАНАСТИР ЗЛАТАРИЋ

КОД ТОПОНИЦЕ

Био је то мањи манастир, саграђен највероватније у другој половини 14. или првој половини 15. века. У попису из 1467. године налазимо га уписаног заједно са селом Тополница, тада највећим насељем у Браничеву. Приход му је износио само 100 аспри. После тога манастир се, бар под тим именом, нигде не појављује.

Опширније...
 

Светиња везана за кнегињу Милицу

ЦРКВА ШУПЉАЈА

КОД СЕЛА РИБАРА У ХОМОЉУ

Кнегиња Милица је, према народном предању, после Косовског боја одлучила да сагради манстир у пределима где ће монаси бити поштеђени турског узнемиравања. Пошто је познавала ове крајеве, јер је са кнезом долазила у Горњак, мислила је да би било најбоље да цркву сагради у Хомољу. Дошла је са једним бројем косовских удовица, одабрала село

Опширније...
 

Од вајкада у поштовању народа

ДИВАНСКИ КЛАДЕНАЦ

У РАБРОВУ

У брдовитом делу Раброва, недалеко од Мале Бреснице, у пределу Диван, од вајкада је извор под именом Дивански кладенац. У ранијим годинама, када се много чешће и дуже остајало на њивама и ливадама, извор је био у великом поштовању становника свих околних села и свакодневно посећиван. Веровало се да је његова вода корисна за лечење очију и јачање здравља, па би свако настојао да бар једном годишње дође на кладенац, умије се и напије воде.

Опширније...
 

Локација ове светиње још није утврђена

МАНАСТИР СВЕТИ СТЕФАН

ИЗМЕЂУ ШЕТОЊА, БИСТРИЦЕ И ОРЕШКОВИЦЕ

Овај манастир био је уписан у Али-бегов читлук 1467. године као манастир Свети Степан, а налазио се, по свему судећи, у селу Степинцу, које је по њему и добило име. Село је те године поменуто у Али-беговом читлуку.

Опширније...
 

Сачуван у сећању, а записа нема

МАНАСТИР ЗМАЈЕВАЦ

КОД СЕЛА СМОЉИНАЦ

Постојање давне светиње у североисточном делу смољиначког атара, на месту које се и данас зове Манастир, нико не доводи у питање ни у селу Смољинцу, ни у равном Стигу. Мада нема никаквих видљивих трагова цркве, нити постоје икакви записи и натписи који би потврдили да је ту постојала богомоља, сам назив потеса Манастир убедљиво говори да је он ту заиста био. У осталом, постоји више манастира у Браничеву о којима историјски извори ћуте, али су они сачувани у памћењу народа. Такви су: Браник код Кладурова, Пањевац код Клења, Ћелије код Петровца на Млави, Манастирица у истоименом селу.

Опширније...
 

Можда на месту Ивине цркве код Ореовице

МАНАСТИР СВЕТИ ЈОВАН

БИО У НЕСТАЛОМ ПОЛИМЕРОВУ

Село у којем је 1467. године поменут манастир Свети Јован прочитао је Момчило Стојаковић као Полимерово, док је Олга Зиројевић тај турски запис протумачила као Кулимирово или томе слично и приметила да се то давно нестало село може идентификовати са потесом Кулме у селу Лесковцу крај Петровца на Млави. Стојаковић га је, међутим, означио као непознато.

Опширније...
 


Страна 216 од 218

Ко је присутан

Имамо 130 гостију на мрежи
trska_crkva.jpg
Број прегледа чланка : 2513880

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2018.

 korice-za-prav-posta-2018

КУВАРИ ПОСНЕ ХРАНЕ

kuvari 2016 m 

 

ОТКРИВАЊЕ СПОМЕНИКА НА ВРАЊЕВЦУ

Vranjevac Toma Nikolic m

  

ГАЈЕЊЕ ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА

135

 

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.